Богочовековим.
Од тренутка крштења почиње хришћанинов живот у Цркви, живот уцрковљења и оцрковљења, живот благодатно добровољног охристовљења себе помоћу светих тајни и светих врлина. Сав потоњи живот хришћанинов је умножавање таланата, дарова, добијених у светом крштењу. Крштењем се постаје живи храм Пресвете Тројице; сав живот се одвија од Оца кроз Сина у Духу Светом. У хришћанину раде све благодатно-врлинске силе, које охристовљују, отројичују, оцрквењују његово биће, те човек, тај богоздани потенцијални богочовек постаје кроз Богочовека у Цркви благодатни богочовек. Свe и у свему – Христос, Христос у нама и са нама и ми у Њему и са Њим, то је циљ и програм хришћаниновог живота и у времену и у вечности.
Крштење је света тајна у којој се човек кроз троструко погружење у води у име Оца и Сина и Светога Духа очишћава од свих грехова, престаје да живи за грех и грешни живот и поново се рађа у духовни, свети живот и почиње да живи за Христа, ради охристовљења и отројичења. Крштењем се људско биће уподобљава Господу Христу (постаје сличан Господу) у
Богочовечанском телу Цркве и постаје хришћанин. По речи Спаситељевој: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије. У светој води крштења човек се очишћује од свега грешног и препорађа Духом Светим. Ако је дете, очишћује се од прародитељског греха; ако је пак одрастао, очишћује се и од личних грехова.
Тајну крштења установио је сам Спаситељ Христос када је по Васкрсењу Свом дао апостолима заповест: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Он је примером Својим осветио крштење, примивши га од Јована Крститеља. Тајна крштења се може извршити над сваким човеком који има веру, а каје се за своје грехе. То се види из речи самога Спаситеља и светог апостола Петра. Спаситељ вели: Који узверује и крсти се, спашће се, а апостол Петар: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова: и примићете дар Светога Духа. Зато одрастао кандидат за крштење исповеда при крштењу своју веру читањем Символа вере. Α када се крштавају деца која нису у стању да исповеде своју веру, онда то уместо њих, и за њих чини кум читајући Символ вере. Зато кум и прима на себе обавезу да своје кумче, када одрасте, научи истинама вере и побожном животу.
У обреду тајне крштења најважнија је радња троструко погружавање у воду онога који се крштава, при чему свештеник изговара речи: Крштава се слуга Божји (каже се име које је кум наменио) у име Оца — амин, и Сина — амин, и Светога Духа — амин. Ово погружавање означава сахрањивање старог и васкрсавање новог човека, јер претставља Спаситељеву смрт и васкрсење. Крштење се не понавља, јер је оно духовно рођење; и као што се човек једанпут рађа, тако се једанпут и крсти. Зато је и речено у Символу вере: Исповедам једно крштење. Новокрштавани исповеда и своје прихватање Исуса Христа као Цара и Бога, као Спаситеља и Месију.
Право да врше свету тајну крштења имају епископи и свештеници, као наследници светих Апостола. У крајњој потреби (када је нека особа у невољи) крштење могу обавити ђакони па и лаици, тј. верници. У таквом случају, крштавани се трипут погружава у воду, при чему се изговарају речи: Крштава се слуга Божји (име) у име Оца — амин, и Сина — амин, и Светога Духа — амин. Ако овако крштена личност остане у животу, свештеник допуни крштење вршећи цео обред крштења сем троструког погружавања.
Крштење је, дакле, сама Спаситељева заповест и препорука, потиче од најранијег времена историје Цркве и представља улазак у Цркву, духовни живот у Христу и предукус живота у будућем Царству Божијем.
Извор Светосавље.рс
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.