Шта је крштење

Света Тајна Крштења је прва Света Тајна. Свете Тајне су радње које врши свештеник, где се на видљиви начин добија невидљива благодат Божија. На првом месту међу Светим Тајнама стоји јер овим чином новог рођења новокрштени постаје члан Цркве, улази у Цркву Христову. Крштење је почетак духовног живота, духовно рађање за вечност. Крштење се врши само једном – као што се физички рађамо једном, тако се рађамо и духовно. Крштење је услов нашег спасења. Православна вера се не добија наслеђивањем, већ се у њу улази крштењем. Онај који није крштен не може бити достојан да прими ни остале Свете Тајне. 

 Припреме за крштење 
 

• КАТИХЕЗА – ПОУЧАВАЊЕ У ВЕРИ. То је упознавање са основним тајнама хришћанске вере кроз веронауку, разговоре са парохом/духовником и читање књига са благословом СПЦ. Особа која се припрема за крштење би требало, пре чина крштења, да познаје Символ вере , кроз који се исповеда вера и и сажима Предање Цркве, као и да савлада Оче наш, молитву коју нам је оставио сам Господ Исус Христос.

 

• УЧЕШЋЕ У ЦРКВЕНИМ МОЛИТВАМА. Озбиљна намера да се духовно родимо за вечност подразумева одлазак у цркву барем недељом и празником на Свету Литургију, где се упознаје са Јеванђељем као Речи Божијом, као и да чује проповед свештеника.

 

• ПОСТ ОД НАЈМАЊЕ ТРИ ДАНА ПРЕ ЧИНА КРШТЕЊА. Пост подразумева уздржавање од мрсне хране (хране животињског порекла), од рђавих мисли, жеља и дела, што је основа за очишћење тела и душе за чин крштења, као обнављање свих телесних и духовних сила и очишћење од сваког претходног греха.

  Крштење деце и кумство 

За крштење деце није потребна посебна припрема самог детета јер се деца крштавају по вери кума, који у Светој Тајни Крштења постаје духовни родитељ кумчета јер га духовно рађа за Бога и вечност. Кум води своје кумче кроз његово духовно узрастање до пуноће мере Христове, те он, уз родитеље, има велику одговорност за хришћанско васпитање детета, носећи на души како врлине, тако и грехе кумчета, као његов главни духовни васпитач. Зато је неопходно да, при избору кума, родитељи детета врло озбиљно размотре колико ће овај трећи родитељ бити у могућности да дете прати и усмерава током читавог живота. Кумство не треба раскидати, нити олако схватати јер оно подразумева озбиљну, обострану одговорност и поштовање. Кума не треба бирати међу крвним сродницима. Кум мора да буде крштени православни хришћанин. И кум мора да зна Оче наш и да је барем упознат – а најбоље би било да зна напамет – са Символом вере, који ће читати током крштења. Крштење детета се не сме одлагати, а нарочито не заузимати став да дете треба о томе самостално да одлучи када одрасте. Крштење је услов човековог духовног опстанка и развоја. У раној Цркви, родитељи који су, због немарног и неодговорног односа према крштењу детета, дозволили да оно умре некрштено, сматрани су убицама своје рођене деце. Зато крштењу деце треба приступати док су још бебе, без чекања да се за то стекну ма какви материјални или животни услови. Што се дете раније крсти, раније ће примити и снагу новога живота у Христу. Мајка не присуствује чину крштења само ако се оно обавља у првих 40 дана од рођења детета, након тога је њено присуство обавезно, будући да га је она физички родила, па треба да учествује и у његовом духовном рођењу. 

 Чин крштења 

За Свету Тајну Крштења основна материја је вода, па оно почиње освећењем воде. Вода је симбол очишћења, а погружавање у воду је израз очишћења и покајања. Упаљена свећа представља светлост Христову јер новокрштени прелази у светлост новог живота са Христом и постаје син светлости. Кађење објављује Светињу Духа Светога. Крштавање се врши трократним погружавањем у воду, уз свештениково изговарање формуле крштења: "Крштава се чедо Божије (име) у име Оца...", кум каже: "Амин", свештеник: "и Сина...", кум одговара опет са: "Амин", свештеник: "и Светога Духа", кум потврђује све са: "Амин". Тада се новокрштени облачи у чисту нову кошуљу – крсницу, добијену од кума, или се прекрива комадом белог платна, од кога се касније може сашити кошуља или јастучница. Бела кошуља симболише чистоту душе новокрштенога, са које је спран сваки грех, као и чистоту вере православне.  

 Миропомазање

 У непосредној вези са Светом Тајном Крштења је Света Тајна Миропомазања. Ове две Свете Тајне врше се заједно. Миропомазање је Света Тајна у којој се нарочитом материјом, Светим Миром, врши помазивање свих делова тела кроз које примамо овај свет: чела, очију, ноздрва, уста, ушију, прса, рамена, руку и ногу. Свето Миро је уљана материја, справљена од скупоцених миришљавих биљака, коју освећује Патријарх на Велики Четвртак и разашиље Свештеницима по епархијама и парохијама. Свештеник помазује наша чула изговарајући формулу: "Печат дара Духа Светога", док кум потврђује: "Нека тако буде". Као што је новорођенчету за телесни раст потребна храна, тако је и духовном новорођенчету ради узрастања, потребна духовна храна – благодат Божија. Крштење је духовно рођење, а миропомазање духовна храна новокрштенога. Миропомазањем свих чула, цео човек је учињен Храмом Божијим. После миропомазања следи литија – опхођење три пута око крстионице, уз певање стиха из Посланице Апостола Павла Галатима (3, 27): "Ви који се у Христа крстите, у Христа се обукосте, Алилуја". Овим опходом је начињен круг коме нема краја, круг који симболизује вечност, вечно јединство крштенога и миропомазанога са Христом. После читања Апостола и Јеванђеља, обавља се омивање (брисање) светог мира, како би се оно сачувало од обесвећења и пострижење косе. Пострижењем косе човек дарује плод свога тела као жртву и заветује се Богу.  

Шта кум треба да припреми за крштење? 
 

• СВЕЋА. Треба купити свећу од чистог воска, у цркви где се обавља крштење, а никако на улици и по продавницама јер су само у храму Божијем оне освештане, а тиме се и помаже опстанак цркве. Величина и боја нису од пресудног значаја, а најмање је важно стављати розе траке за девојчице и плаве за дечаке јер то нема никаквог значаја за сам чин крштења.

 

• БЕЛО ПЛАТНО. Потребно је да кум набави довољно материјала да новокрштени буде потпуно покривен током крштења.

 

• ДАРОВИ. Уобичајено је да кум поклања крстић који ће дете (кумче) касније носити око врата. Могу се поклањати и иконе, бројанице, духовне књиге, Свето Писмо..., а најважније је то да духовни дарови од тог чина имају предност над материјалним.  
  
  
  Саборна црква