KAD SAM BIO MALI...

Kad sam ja bio mali, u prodavnicama nije bilo skupe i jeftine robe, kupovali smo svi isto ne razmišljajući previše o tome, ali smo se baš zbog toga mnogo više voleli međusobno. Čak i onima koji su imali novca za nešto kvalitetniju robu nismo zamerali niti im zavideli, to je bilo sramota.

Kad sam bio mali, patike Adidas su bile najskuplje a dobijale su se za odličan uspeh ili rođendan, i nisu se nosile svakog dana. Fudbal se još uvek uglavnom igrao u "šangajkama" a bicikl PONY se smatrao pravim bogatstvom.

Kad sam bio mali, učili su nas da cenimo pametne, obrazovane i poštene ljude, raditi nije bilo sramota a zatvorom su nas plašili kad nije palila ona priča o babarogama.

Kad sam bio mali, nosio sam plavu uniformu sa prišivenim grbom škole u koju idem, neopravdani izostanci su se kažnjavali ukidanjem omiljenog crtanog filma a u krevet se išlo u 9.

Kad sam bio mali, još uvek su u upotrebi bile reči, molim, hvala i izvinite. Razgovaralo se nekim razumljivim, jasnim i lepim jezikom, punim prelepih reči. Neučtivo je bilo upadati nekome u reč ili kritikovati ga pogotovo u njegovom ili njenom odsustvu.

Kad sam bio mali, moj tata je bio najbolji, najveći i najjači a moji drugari nepobedivi, nezamenjivi i uvek spremni da priskoče bez razmišljanja. Branili smo se međusobno i delili sve kao braća.

Kad sam bio mali, nije bilo sramota majku zvati mama i držati je za ruku u šetnji korzoom. Damama se poklanjalo cveće i upućivali komplimenti a pohvaliti nekoga je bilo sasvim normalno, ako to zaslužuje.

Kad sam bio mali, voda, sapun i četkica za zube su bile najnormalnije stvari svakog jutra i večeri a neki su to radili i posle jela.

Kad sam bio mali, kliker staklenac je bio dovoljan za sate i sate zabave sa drugarima a dolazak luna – parka je bio pravi mali mini praznik.

Kad sam bio mali, nikada niko nije pominjao reči ekologija, tolerancija, narkomanija, građanske slobode ili razbojništvo. Niko nije znao šta je to.

Kad sam bio mali, jednom sam čuo da postoji neko ko je predsednik opštine.

Ja odavno nisam mali, iskreno se radujem svemu što sam naučio i stekao u međuvremenu do najmanje sitnice, a sitnice su ipak najvrednije, i vremena je prošlo mnogo. Ipak nikada neću razumeti one kojima je sve ovo što napisah nevažno, a znam da ih nažalost ima.

Neću nikada shvatiti gomilu lezilebovića, prepisivača i poltrona u skupim odelima i automobilima koji svakodnevno jurišaju ka ličnoj promociji i koristi, iako još uvek ne znaju da Njutn nije bio bokser, a da se „samnom“ ipak piše odvojeno. Neću zameriti i ako vam se moje sećanje ne uklapa u razmišljanje o modernoj i naprednoj budućnosti jer ja jesam za napredak, prosperitet i sve moguće integracije u modernu svetsku zajednicu naroda, ali imam pravo da bar u sećanju sačuvam sekvence iz prošlosti, onako za sebe.

Ostaću i dalje onakav kakav jesam, jer ako baš nikog drugog, mene će to ispunjavati zadovoljstvom ali i tugom što bar neke od navedenih stvari iz prošlosti retko gde susrećem u vremenu sadašnjem. Neke vrednosti su ozbiljno poremećene, mada o tome retko ko želi da priča. Mlade ljude danas podučavaju da su sve to gluposti, da prošlost ne treba previše ozbiljno shvatati već gledati u budućnost.

Ne znam, odavno nisam više mali, a sve nedoumice i dileme mnogo lakše „svarim“ u vašem društvu, društvu plemenitih, dobronamernih, odmerenih i prirodnih ljudi, društvu prijatelja.

S izuzetnim poštovanjem tebi, PRIJATELJU, koji si odrastao u onom lepom vremenu i svima VAMA koji ste pročitali jedno veliko HVALA...

ovaj drugar i ja smo bili mali u isto vreme...nemam šta da dodam njegovoj lepoj priči