Emotivno zdravlje – ključ fizičkog zdravlja

Naše nerešene negativne emocije velikim delom doprinose fizičkim bolovima i bolestima. Svako ko razume da određena osećanja mogu da mu naškode poželeće da nađe način da ih ukloni.
Da li ste primetili da negativne osobe često navuku nevolju na sebe? Da li ste primetili da pozitivne osobe ispunjene ljubavlju retko privlače nevolju na sebe? Potrebno je samo da "emitujemo" na određenoj frekvenciji i da privlačimo slične frekvencije..

Još od detinjstva smo učeni da su emocije nešto što nam se desi, što je izvan nas. Možda i nismo toga svesni, mada svako sigurno može da se seti da je čuo: “Ona me je naljutila”, “On me je rastužio”, “On me je napravio ljubomornom”…
Važno je shvatiti da emocije, tj. ono što osećamo, nisu rezultat nečeg što nam je neko učinio ili rekao i nisu rezultat nečeg što nam se desilo. Emocije su nešto sto sami sebi radimo. Npr, ako sam ja doživela razvod i uz put doživela određene situacije koje su me napravile ljubomornom, i ako kasnije u životu čitam knjigu u kojoj neko prolazi kroz slične situacije, ja ću ponovo osećati tj. preživeti na neki način osećanje koje sam iskusila ranije. Neko drugi, ko nije imao iskustvo kao moje, neće na isti način doživeti isti taj tekst i neće osetiti nikakav emotivni intenzitet.  Reakcije ce biti sasvim drugačije. Kad bi emocije bile nešto što nam neko drugi radi, reakcije bi trebale da budu iste.
Istovremeno, emocije jesu posledica nečeg što je u nama.
Zapisi na našim zidovima
Ovo je metáfora koja potiče od osnivača tehnike emotivne slobode i koja zaista fantastično objašnjava kako je svako od nas “oblikovan” od rođenja ili još pre rođenja. Neko čija majka se dobro namučila na porođaju, a time je i jadna beba doživela gomilu šokova, stezanja, davljenja pupčanom vrpcom, i na kraju pljesak po goloj guzi, neće dobiti baš najlepše prve zapise. Npr,  oni koji se dave pupčanom vrpcom, najčešće u životu budu “dežurni za brigu”. Naći će uvek razlog zbog čega će se brinuti i kad stvarnog razloga nema. Neki će se sigurno prepoznati, ili će ih drugi prepoznati, jer takve osobe često nisu ni svesne da to čine. Od malih nogu nas uče roditelji, baka i deka, negovateljica, učiteljica, drugari, društvo kome pripadamo.
Nisu svi zapisi korisni
Sva  naša čula beleže sve što se dešava oko nas, bez obzira da li smo toga svesni ili ne: čulo ukusa, mirisa, dodira, sluha, vida. Sve što smo iskusili i čemu su nas učili postaje “zapis na zidovima u palati nasih mogućnosti” (kako kaže Gary Craig, osnivač tehnike emotivne slobode), koji od trenutka kada se nađu na tim zidovima postaju naša istina i naša merila vrednosti, naša verovanja. Ti zapisi nam govore celog našeg života. Oni su formirani da bi nas zaštitili i omogućili nam da preživimo. Treba da naučimo da šporet peče, da igla bode i može da povredi, šta je lepo, šta nije lepo, šta je vrlina, a šta nije i još mnogo toga. Neki zapisi šapuću, neki viču, jer smo čuli i iskusili istu stvar mnogo puta. Do druge godine života svako od nas može da ima čak i do 500 000 iskustava, tj zapisa. Ali, nisu svi zapisi na zidovima naše palate mogućnosti isti. Neki nam ne koriste, nego nas sabotiraju u pokušajima da nešto postignemo u životu.
 Emocije i misli su vibracije
Misli i emocije su kao radio-talasi. Ako smo ispunjeni zadovoljstvom, srećom, imamo lepe misli, slične vibracije ćemo i privlačiti. Ukoliko smo ispunji strahom, besom, negativitetom… isto vžzi. Većina su nas učili jos kao decu da kad naiđemo na psa ne treba da pokažemo strah. Ako pas oseti strah, može da napade. Ne treba obraćati pažnju na njega, treba  mirno i smireno proći. Da li ste nekad bili ljuti i privukli neku blagotvornu osobu? Malo verovatno. Svako bi trebalo da teži da bude na što višem emotivnom stepenu. Nije važno gde ste sad, važno je gde ćete biti sutra, prekosutra, za koju godinu…Treba krenuti i fokusirati se na lepe misli. Ono na šta se fokusiramo se povećava, nagomilava, raste, ima ga sve više. Treba se fokusirati na ono što želimo, a ne na ono što ne želimo. Znači, ako hoćemo više zdravlja, fokus je na zdravlju, a ne na – “neću da budem bolestan”. To možda deluje isto, ali mozak to registruje potpuno različito.
Za početak, dovoljna je i sama namera da se pronalaze misli koje čine da se osećamo bolje. I zapamtite - sreća i zadovoljstvo su unutrašnja stanja.
Karakter je čoveku sudbina – ali se može izmeniti!
Koliko nas je čulo: “Pare ne rastu na grani”, “Nema ‘leba bez motike”, “Svi u našoj familiji pate od srca (šećerne bolesti ili…)”, “Ako te ništa ne boli kad ustaneš a imaš preko 40 godina, štipni se da proveriš da li si ziv”, “Moja mama je umrla u 60- toj od šloga, šta ja mogu onda da očekujem”, “Svako ko danas ima para je lopov”. Da li vam nešto od ovog zvuči poznato? Šta mislite, kakve su šanse nekog ko je mnogo puta čuo “svako ko ima para je lopov” da bude finansijski uspesan? Ako ste odgovorili – slabe - htela bih da vas utešim. Iako je odgovor tačan, zapisi na našim zidovima nisu uklesani u kamen nego su ispisani kredom i mogu da se izbrišu i zamene novim. Kakvo olakšanje!
Bezuslovna ljubav, zahvalnost i radost su najbolje
Bezuslovna ljubav, zahvalnost i radost su na samom vrhu lestvice emocija, a potom slede sloboda, entuzijazam, sreća, optimizam, nadanje, dosada, pesmizam, frustracija, nestrpljenje, razočarenje, sumnja, briga, optuživanje, obeshrabrenost, bes, osveta, mržnja, ljubomora, nesigurnost, krivica, bezvrednost, strah, velika tuga, depresija, očajanje.
http://www.zdravzivot.com