KAKO PRONAĆI SREĆU

Jedna od osnovnih težnji zajednička svim ljudima na planeti odnosi se upravo na pronalaženje sreće. Dok smo bili deca, potrebu za srećom smo izražavali na razne načine i na svakom koraku. Nismo imali problema da sreću prepoznamo svaki put kada bi nam zakucala na vrata. I što je najvažnije, ni u jednom trenutku nismo se dvoumili da budemo srećni niti smo se pitali koliko će to trajati. Kao smo odrasli, izgradili smo nebrojene predstave o sreći: šta je sreća, gde se nalazi i kako se do nje dolazi. Zato se dešava da, čak i kada doživimo trenutke prave sreće, to, nažalost, ne prepoznamo, već nastavljamo da racionalizujemo. Pravimo od sreće nemoguć cilj, na koji nikad ne stižemo. Zašto? Zato što sreća nije to što mi mislimo da jeste - ona nije vidljiva meta koju jednog srećnog dana pogađamo.

SREĆA JE U SADA I OVDE

Kada je sreća u pitanju, zbog nekog razloga uvek mislimo da se ona nalazi na nekom drugom mestu. Gotovo nikada ne shvatimo da nam je sreća na raspolaganju u svakom datom trenutku, bez obzira na to kako se osećamo. Ako to čak i shvatimo, time ne postajemo automatski srećni. Da bismo bili srećni, neophodan je spoj nekoliko preciznih faktora. Pre svega, treba da razumemo da sreća ne pada sa neba kao bingo pogodak, i da nije nagrada ili posledica naših akcija i postignuća. Isto tako, sreća nije u drugoj osobi. To nije materijalna stvar koju možemo da kupimo i posedujemo. Sreća je svesno iskustvo čiste preplavljujuće senzacije koja je plod direktnog kontakta sa srcem samog života. Obično, to iskustvo, ako se desi, traje vrlo kratko, jer retko kada održimo spoj svih šest neophodnih elemenata koji stvaraju pravu sreću više od trenutka. Ipak, samo jedan trenutak potpune sreće zna da ostavi takav blagotvoran utisak da ga se sećamo danima. Dobra vest je da to iskustvo zavisi isključivo od nas. Pitanje je samo da li razumemo principe koji vladaju srećom. Da bismo imali to iskustvo, koliko god kratko trajalo, potrebno je:


DA IMAMO RELAKSIRAN UM KOJI MIRNO OBITAVA U SADAŠNJEM TRENUTKU


Glavni razlog zašto nam izmiče taj faktor jeste to što mnogo razmišljamo. U mahnitom pokušaju da umom pojmimo, razumemo i razrešimo stvari, postajemo mnogo ozbiljni, zamišljen, a samim tim i odsrtni. To nam oduzima dragocenu energiju i stvara umor i nemir u našem mozgu i telesnim sistemima. Između ostalog, rezultat je to što postajemo nesrećni. Što se tiče ovog prvog elementa, od suštinskog je značaja da shvatimo kako um deluje. Treba da razumemo funkciju zakona obrnutog dejstva na delovanje uma. Ukratko, treba da znamo da intelektualno umovanje ne doprinosi stvarnom razumevanju i efikasnom rešavanju problema, a ponajmanje pronalaženju sreće. Naprotiv, što više pokušavamo da razmišljamo, više stvaramo konfuziju, nemir, rasejanost i svakako glavobolju. S druge strane, što smo relaksiraniji i bezbrižniji - što manje razmišljamo - to nam dolazi više jasnoće, kreativnog razmišljanja, mira i sreće. Tu je očigledno zakon obrnutog dejstva na delu. To znači odustati od forsiranja stvari da budu po zamisli našeg ega. Dovoljno je samo to biti u stanju, pa da prvi faktor gotovo sam od sebe bude zadovoljen. U tom slučaju, skoro da nam nije potrebna nikakva dodatna tehnika da bismo imali smiren i relaksiran um. Pošto je veoma teško zaustaviti nastojanje da stvari učinimo drugačijim, izuzetno je teško i prestati da se opiremo načinu na koji stvari zapravo jesu. Ovde jedno povlači drugo, nažalost. Rešenje je u umetnosti relaksacije tela, osećanja i uma. Za to nam je neophodna yoga. Kada odustanemo od forsiranja da stvari budu na određen način i prestanemo da se opiremo načinu na koji stvari stvarno jesu, moći ćemo bez problema da prihvatimo ono što se dešava unutar i izvan nas. Ova vrsta prihvatanja dodatno stimuliše relaksaciju uma i uživanje u datom trenutku.

DA OBRATIMO PAŽNJU NA PUŠTANJE IZDAHA I OPUŠTANJE TELA PRI TOME

Bez ovog elementa nema istinske relaksacije, a bez relaksacije večito ćemo pružati otpor i forsirati stvari, a to samo stvara patnju. Kada smo u stanju da izlazeći dah puštamo da se dešava sam od sebe i istovremeno opustimo telo, mi vežbamo i prihvatanje onoga što nam se trenutno dešava. Kada ne kočimo izdah, to je i znak da se ne vezujemo za trenutna dešavanja, sviđala se ona nama ili ne. Velika pomoć za postizanje ovog faktora jeste vežbanje svesnog povezanog disanja i yoge.

BUDIMO NASMEJANI IZNUTRA

Smeh iznutra uključuje ne samo lice, oči i stomak već i celo telo. Smeh nam opusta mišiće i prirodno stimuliše mozak da luči hormone sreće. Iskustvo preplavljujućih senzacija endorfina, serotonina i melatonina doživljavamo kao neodoljivu magiju čiste telesne sreće, bez čega ljudska sreća nema ni boje ni mirisa. Zato, smejmo se, pa čak i kada nam se plače. Od pomoći je imati nasmejanog kineskog Budhu za sreću pri ruci da nas podseti da vidimo i humorističnu stranu života.

BUDIMO SREĆNI

Ako postoji nešto što se tako lako izostavlja kada je u pitanju sreća, onda je to ovaj poslednji element. To se dešava zato što nismo potpuno prisutni u sada i ovde. Kada mi nismo u sadašnjem trenutku, nije ni naša svesnost, a sreća bez svesnosti i krajnjeg iskusioca i nije sreća. Stoga, da bismo mogli da kažemo da smo srećni treba da budemo ti koji smo svesni da smo srećni sada i ovde. Tek onda to stvarno rezultuje blagotvornim efektima na naše psihofizičko zdravlje. Ali, tu nije kraj.

ŠTA POSLE SREĆE

Ovih šest neophodnih elemenata koje smo upravo opisali jeste precizno objašnjenje ili formula kako se stiže do iskustva sreće. Ali jednom kada smo ovladali formulom, šta posle? Naravno, nakon toga sledi razuslovljavanje od svih mogućih predstava koje gajimo o sreći. I tek pošto prestanemo da idealizujemo iskustvo koje zovemo sreća možemo da izgradimo pravi odnos s njim. U suprotnom, imaćemo problem vezanosti za sve i svašta - naše sopstvene predrasude - što nam obećava sreću. Jurićemo svoje sopstvene ideje umesto da se kupamo u realnom iskustvu koje nam je na raspolaganju u svakom datom trenutku, iskustvu koje nema potrebu da bude imenovano, a ponajmanje mistifikovano.

TRAJNA SREĆA

Konačno, sreća je osećaj da smo sposobni da savladamo svaku barijeru na putu ostvarenja sopstvenih ciljeva. To je krajnje pouzdanje koje je moguće dostići. Rezultat je to što možemo da se opustimo - posebno um koji razmišlja - bez straha od gubitka kontrole. Dovoljno je da znamo šta stvarno hoćemo i da imamo iskrenu nameru da to ostvarimo, da budemo iz srca usmereni u tom pravcu, pa da univerzum preko zakona privlačenja nam to i donese, kada dođe pravo vreme, naravno. Sreća je kada duboko u sebi znamo da će se na kraju sve fino poklopiti, doći na svoje, bez obzira na trenutne okolnosti. Sreća je kada imamo duboku veru da univerzum preko večnih zakona radi u našu korist, a ne na štetu, kao što neki ljudi misle. 

Izvor  http://www.shivashakti.rs/clanak-sensa-09.html