Definicija ljubavi

недеља, 9. септембар 2012.

Definicija ljubavi

Vekovima slavljena kao jedna od najmoćnijih emotivnih stanja, romantična ljubav je bila inspiracija za neke od najuzvišenijih dostignuća čovečanstva. Karakteristično usmeren ka jednoj osobi, to je kompleks koji uključuje osećanje erotike, kognitivne, emocionalne i bihevioralne elemente, koje je teško ako ne i nemoguće razmrsiti. Otuda svako istraživanje “romantične ljubavi” je istraživanje osećanja sa više komponenti, od kojih neke, kao što je erotska, takođe može da deluje nezavisno od ostalih; obrnuto nije moguće, tako da sve gore navedene komponente predstavljaju osnovne njene sastojke.

Ljubav je dakle kompleks više emocija vezanih uz osećaj snažne privrženosti i vezanosti. Reč ljubav može se odnositi na različite osećaje, stanja i stavove, u rasponu od generičkih zadovoljstva (“ja volim hranu”) do intenzivnih međuljudskih atrakcija (“volim svoju ženu”). Ova raznolikost namene i značenja, u kombinaciji sa složenošću osećaja koji su uključeni, čini da biva neobično teško definisana dosledno, čak i u poređenju s drugim emocionalnim stanjima. Ljubav je najuzvišeniji ljudski osjećaj i određenu osobu čini boljim čovjekom i budi u njoj ono najlepše. Ona je nadmoćno stanje duha u kome niko ne može da ti naudi, pozicija u kome ništa ne tražiš, ne očekuješ, jer sve već imaš i nosiš u sebi.

Iako se mnogi slažu da se radi o nekoj vrsti intenzivnije forme dopadanja, naučnici insistiraju na kvalitativnoj razlici između nje i dopadanja. Sa jedne strane dopadanje predstavlja kombinaciju privlačnosti i poštovanja, dok romantična ljubav uključuje drugačije fiziološke manifestacije, osećaj ispunjenosti u prisustvu onog drugog, želju da se radi za dobrobit i zadovoljstvo partnera, osećaj poverenja udružen sa potpunom otvorenošću.

Kao apstraktni pojam, ljubav se obično odnosi na duboki, neizrecivi osećaj nežne brige za drugu osobu. Čak i to ograničeno poimanje, ako je to uopšte moguće, obuhvata mnoštvo različitih osećaja, od strastvene želje i intime romantične ljubavi, neseksualne emocionalne porodične bliskosti i platonske, do duboke pobožnosti ili verskih ljubavi.

Kada se razmatra na apstraktnom nivou, obično se odnosi na međuljudsku ljubav, iskustveno osećanje jedne osobe za drugu. Često biva uključena u brigu za ili identifikaciju sa osobom ili stvari, uključujući i sebe (npr. narcizam). Pored kros-kulturalne razlike u shvatanju, ideja o ljubavi se promenila u velikoj meri tokom vremena. Neki istoričari datiraju moderna shvatanja romantične ljubavi u Evropi tokom ili posle srednjeg veka, iako u prilog prethodnog postojanja romantičnih osećanja svedoči drevna ljubavna poezija.

Zbog složene i apstraktne njene prirode, postoji veliki broj opštih izreka, od one Vergilijanove “Ljubav pobeđuje sve” do Bitlsa “Sve što ti je potrebno je ljubav “. Sveti Toma Akvinski, sledeći Aristotela, je definiše kao “volja za dobrobit drugog“. Bertrand Rasel je ljubav kao uslov za “apsolutnu vrednost”, za razliku od relativne vrednosti. Filozof Gotfrid Vilhelm Lajbnic je rekao da je ljubav “biti oduševljeni srećom drugog”.

Iako se danas, za razliku od prošlosti mnogo se otvorenije priča o ovom emotivnom stanju, ali i dalje se ne može sa sigurnošću reći šta je to ljubav? Mnogi misle da je to osećanje. Na svu sreću to je mnogo više od nežnog, krhkog osećanja, jer je to stub na koji se oslanja ozbiljna veza i brak. To je takvo stanje koje inspiriše ljude da pišu poeziju, i snimaju filmove, kao neka vrsta inspiracije i droge u isto vreme. Ljubav je po mnogima stanje kada se čovek najbolje oseća. Tokom burne istorije pravljeni su hramovi u njeno ime i njome inspirisani, stvarani porodični domovi, stvorena umetnička dela njoj posvećena, deca su se rađala, rađaju i rađaće se kao plodovi zdrave ljubavi. Dakle, stanje duha koje je čvrsto postavljena u temelje čovečanstva. Istovremeno može da pokreće do neba ali može i da uništi do pada u “ambis”. U prilog tome idu brojni ratovi, ubistva ili samoubistva, dvoboji počinjena iz ljubavi, čitave životne drame su se odigravale zbog nje (kako i sam Dostojevski to opširno opisuje u svojim romanima).

I kada bi sada svako od vas dao svoju definiciju ljubavi: posebno stanje duha i tela u kojem svaki čovek ostvaruje svoj lični doživljaj.