Vazopresin i monogamnost prerijskih voluharica

 

Neuroendokrinolog Sju Karter sa Univerziteta u Ilinoisu, uradila je ispitivanje mozga prerijskih voluharica da razume zašto mali glodari urođenici na srednjem zapadu ravnice Sjedinjenih Američkih Država su jedni od najvećih prirodnih svetskih romantičara i ljubavnika. Posle parenja, većina voluharica ostaje monogamno za ceo život, podižući mladunce zajedno u glodarskoj verziji kućnog blaženstva. To je, u najmanju ruku, neobična praksa u prirodi: manje od 5% svih sisara pokazuje monogamiju, odnosno vezanost samo za jednog partnera sa kojim se i pare i obostrano roditeljsko ponašanje.

Na žalost, naučnici kažu da čovek ne spada u ovih 5% prirodno monogamnih sisara. Možda bi nekoliko injekcija vazopresina moglo da nam pomogne. Njega često nazivaju “monogamnom  supstancom”. Istraživanjem u “monogamnom” životinjskom svetu (glodar voluharica) došlo se do zaključka da doživotno parenje može biti povezano sa  dejstvom vazopresina. Pre parenja, mužijak je podjednako prijateljski raspoložen i prema  muškim i prema ženskim jedinkama. Unutar 24h  nakon parenja, mužijak  je upecan za čitav život. Kada se vazopresin izluči, mužijak postaje indiferentan prema svim ženkama osim prema jednoj. Takođe, postaje jako agresivan prema drugim mužijacima sa ispoljavanjem ponašanja karakterističnog za sindrom ljubomornog muža.

Slično je i sa oksitocinom. Kada je Karterova ubrizgala oksitocin u mozak voluharica (videti Anatomija Ljubavi), oni su se vezale brže nego obično. Ona i njene kolege takođe su istraživale uticaj oksitocina iz obrnutog ugla, ubrizgavanjem hemikalije koja blokira receptore oksitocina, presecajući snabdevanje hormonom. Došlo je do neselektivnog parenja, bez trajnog vezivanja. Najjači dokaz za ulogu oksitocina u vezivanju je jednostavno da kada blokirate receptore oksitocina, životinje se ne vežu, kaže Karterova.

Nekoliko godina kasnije, Tom Insel, bivši kolega Karterove, predsednik Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, počeo je komparativnu studiju analizirajući mozak prerijskih voluharica i njihovih manje monogamnih rođaka, brdovitih voluharica. Insel je otkrio zadivljujuću razliku između dve vrste: kod vernih voluharica, oksitocin receptori preklapaju se sa dopaminskim receptorima u području mozga koji se zove nukleus accumbens, u nemonogamnih voluharica, oksitocin receptori se nalaze na drugom mestu. Nucleus accumbens se generalno smatra kao jedan od esencijalnih moždanih centara za zadovoljstvo.

Dopamin koordinira mnoga ponašanja vezana sa traženjem i apetitom. U monogamnih voluharica, oksitocin receptori su čvrsto zasađeni u nagradom putu u mozgu. Arhitektura sugeriše da bi ponašanje u vezi sa oksitocinskim otpuštanjem dovelo do dobrog osećanja u mozgu prerijskih voluharica ali planinske voluharice bi ostavilo relativno bez efekta. Ako oksitocin hrabri životinje da ostanu vezane za partnera, nije ni čudo sto prerijske voluharice, ispostavilo se da to i čine. Njihov mozak je ožičen tako da formiranje veze čini ugodnim.

Dokazano je da se povećana količina Ox stvara kao posledica dodira, poljupca ili seksualnog odnosa između partnera, što je veoma jasno objašnjeno na primeru prerijske i planinske voluharice. Dve vrste glodara sličnih mišu-voluharica iako slični po mnogim karakteristikama veoma  se razlikuju u pogledu parenja. Prerijska voluharica je ekstremno monogamna, vezana za partnera do kraja života a i posle smrti partnera retko kada nađe novog. Za razliku od njih planinske voluharice su jako promiskuitetne, sa izraženim materinskim nagonom i ambivalentne na izolaciju. Inicijalna istraživanja su pokazala da prerijska ženka ne ostvaruje vezu sa mužjakom pre parenja. Nakon parenja dokazan je porast mRNA za oksitocin što se ne dešava kod planinskih glodara. Činjenica da ubrizgavanje antagonista oksitocina pre parenja sprečava stvaranje bilo kakve veze sa veoma povređenim i zaljubljenim mužjakom, učvrstila je hipotezu o ulozi oksitocina u monogamiji. Ubrizgavanje oksitocina dovodi do stvaranja trajne veze sa mužjakom i u slučaju kada ne dođe do parenja.

Isti eksperiment izveden je sa vazopresinom i antagonistima na mužjacima. Dobijeni su isti rezultati, ali planinski glodari nisu pokazivali nikakve reakcije osim što su mužjaci nakon aplikacije vazopresina pokazivali povećano samo-doterivanje. Genetska istraživanja su pokazala da obe vrste imaju identične receptore za Ox i Vp i da je glavna razlika u njihovoj lokalizaciji.

Neuroendokrinolog Sju Karter, pionir istraživanja i radova na temu prerijskih voluharica zaključuje: “Izvanredno i zdravo, prerijske voluharice su izgleda monogamnije nego ljudi“.

Categories: Biohemija ljubavi