CILJEVI

Trebaju  li  nam  svesni  ciljevi  u  životu 

 

                      Može li da se plovi noću brodom po moru bez svetionika, kompasa i druge navigacione opreme? Kad je Kolumbo  krenuo u svoj istorijski istraživački poduhvat, njegov jedini pouzdani navigacioni instrument je bila ideja da je Zemlja okrugla i da će stalnim putovanjem na zapad doći u Indiju. Njegov istraživački poduhvat uz ogromna odricanja ipak je urodio uspehom i velikim otkrićem. Uzgred, vidimo kako neka Viša inteligencija može da nas, obična ljudska bića upotrebi za neku misiju koju ostvarujemo iako nismo svesni da to činimo. Ako ste upravljani takvom, višom inteligencijom, možete ploviti kroz noć i bezbedno stići na neko odredište, za koje u početku niste ni znali da postoji. Da li verujete da se svako putovanje kroz tminu može završiti  srećnim  ishodom, kao što je to uspelo Kolumbu, Magelanu ili Vasko de Gami ?                                                                       

              To su primeri uspešnih putovanja koja se pamte, ali šta je sa svim onim neuspešnim ili katastrofalnim putovanjima  za koja samo njihovi akteri znaju kako su se završila? Ne sme da nas opije lažnom nadom primer uspešnih ljudi koje samo treba da imitiramo pa da ostvarimo svoje namere i očekivanja. Najveći broj nas nije predisponiran da uđe u tajni savez Superinteligencije i relativne inteligencije. To je privilegija retkih, nadahnutih pojedinaca koji imaju senzibilitet za Onostrano. Kao što reče Majster Ekhart, tek kada čovek izađe iz sebe, Bog uđe u njega jer svaka, pa i najmanja slika koju stvorimo iz nekih naših egoističnih namera ometa Superinteligenciju da nas prožme svojom mudrošću. Pošto smo ogrezli u sumnji, neverici i odurnosti čak, prema ideji i senzibilnosti za Jedinstvo i Istinu, mi smo sami, prepušteni svojim ograničenim moćima i bezgraničnim nadama i zabludama. Tako sami, plovimo morima života, bez ideje, namere, jasnog cilja i prepoznate motivacije. Takvo putovanje za većinu ljudi predstavlja život.

                        Šta je život? Šta je smisao života? Da li sam ja samo telo? Šta je to umrlo u mrtvom telu?Kako nastaje život? Ta pitanja uporno postavljaju deca do svoje sedme, osme godine, a kasnije samo filosofi i, za običan svet, retki zanesenjaci. Statistike kažu da penzioneri nakon odlaska u penziju prosečno žive deset godina. To na najbolji način dokazuje koliko su važni smisao i ciljevi koji čoveka drže u životu. Kao što  planete rotiraju oko Sunca, tako se i čovekov život okreće oko ciljeva života. Znači, naše sunce su naši ciljevi zbog kojih živimo. Može neko reći da nema ciljeve zbog kojih živi, a ipak živi.Ima i onih koji imaju ciljeve, a nisu ih svesni. Životni ciljevi daju smisao, energiju i draž životu. Život ima ukus i miris, i koloritet i privlačnost samo kada imate ciljeve zašto živite. Ne mari što se možda nikad niste zapitali šta je to zbog čega živite. Vaši ciljevi su kao so rastvorena u omiljenom jelu koje ima ukus i privlačnost. Ne vide se, ali se njihovo dejstvo na oduševljenost životom oseća. I obrnuto. Ako vam je život izgubio draž, postao nekako neukusan i isprazan to znači da su vaši ciljevi duboko potonuli na dno vašeg bića. Ne vidite ih, jer su neizmerne dubine vašeg bića. Kao što je kiseonik neophodna hrana za vaše telo, tako je smisao života neophodna hrana za vašu dušu. Možete malo poživeti i bez kiseonika, tek jedan minut. Možete malo poživeti i bez smisla, tek nekih desetak godina.

Koji su vaši ciljevi

                        Svi varijeteti ciljeva daju smisao egzistenciji i podupiru život. Za život nije važno koji ste cilj odabrali zbog koga živite. Kada je Bog stvarao svet, njegovu majstoriju su posmatrali pet anđela. Prvi ga je pitao zašto to radi. Drugoga je interesovalo kako to radi. Treći je pitao koliko će to da košta, a četvrti, može li nekako pripomoći. Peti anđeo nije ništa pitao. On je samo gledao i oduševljeno aplaudirao. Prvi anđeo je bio  filosof. Drugi je bio naučnik jer ga je interesovalo kako se to čini. Treći je bio trgovac, a četvrti altruista, jer je voleo da pomaže drugima. Peti je bio mistik, onaj koji se uzdigao iznad znanja, jer sve je iskusio, a da nije izgubio oduševljenje za život. U koju kategoriju anđela vi spadate? Prepoznajte vaš odnos prema životu jer taj trenutak prepoznavanja je kao jutarnji izlazak  sunca. Svest o ličnim ciljevima u životu osvetljava celu  panoramu vaše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Život nije bilijarski sto na kome smo razbacani kao kugle raznih boja koje se manje ili više nasumično sudaraju i mimoilaze.Vaš život je vaša pozorišna scena koju ste sami postavili za izvedbu predstave kojoj ste scenario vi lično napisali i sami je režirali za vašu ulogu u životu. Ne treba od drugih da tražimo da nam ispišu scenario ličnog života, jer to bi bilo odstupanje od svoje prirode, svojih sklonosti i dispozicija. Imitacija, ma koliko bila verna originalu nije original. To je neki drugi identitet. Zato se zapitajte koji su vaši ciljevi u životu.Barbara En Brenan kaže da su vaši ciljevi  sakriveni u najintimnijim željama, u dubini vašeg srca, koje ne smete ni sebi, a kamo li nekom drugom da poverite.

                        Zašto zaboravljamo i zašto odustajemo od svojih ciljeva? Nije zbog toga što život ne nudi ono što želimo. Takav stav je samo opravdanje i izgovor da odustanemo u naporima da nešto postignemo. U božjoj bašti svega ima na raspolaganju, a mi sami dobrovoljno uzimamo ono što želimo. U knjizi autoriteta nad autoritetima lepo piše da će se dati onome ko traži, i da onome ko ima daće se još više, ali i da će se oduzeti onome ko nema. Gde je tu pravda? Pravda leži u pokretanju lanca lične sposobnosti. Čovek koji se  pokreće  na napor da stekne određene sposobnosti, svakim danom uočava da se u njegovo biće uliva sve više željenih  moći koje poprimaju neslućene razmere i forme. Da li mislite da se Arnold Švarceneger rodio  sa atletskim telom ili da je Majkl Džordan postao čarobnjak basketa gledajući na televiziji kako to rade drugi? Šta mislite, zašto fakir stoji na jednoj nozi 25 godina, bez prekida? Nešto dobija, to je sigurno. S druge strane, ljudi koji ništa ne traže, liče na bunare iz kojih niko ne vadi vodu i koji sa vremenom se obruše i zatrpaju, a voda ode  u neki drugi izvor. Ljudske sposobnosti se ponašaju baš kao i voda. Odlaze tamo gde im neko drugi otvori prolaz. Zašto ste odustali od svojih ciljeva i želja? Možda zbog pretrpljenog neuspeha i raočarenja u sebe i ljude? U svakom slučaju, odustali ste. Ogrezli ste u zaboravu. Ništa čudno za to, kad čak uspemo da zaboravimo gde nam se nalaze naočare i uporno ih tražimo, a one nam se nalaze na glavi. Zaborav je krajnji uzrok  mizerije življenja. Hipnotisani smo svakodnevicom svoga uma koji daje uvek istu boju onom što nas okružuje, kao što naočare sa obojenim staklima daju istu boju predmetima u prostoru oko nas.

                        Za materijalne ciljeve još bi se nekako i mogli podsetiti kakvi su nekada bili. Sanjali ste o kući dostojnoj ljudskog življenja, o luksuznom automobilu i turističkim putovanjima po svetu. Sanjali i odustali. A šta bi ste napisali, koji su vaših  200 ciljeva koje imate ispred sebe? Pored materijalnih, imamo i spiritualne, imamo socijalne i porodične, zatim psihološke, estetske, obrazovne, seksualne,zdravstvene i neke samo vama svojstvene. Svi su oni kao sitno seme biljke gorušice posejani negde u nedrima vaše duše. Čarls Berner je govorio da su za uspeh u životu  potrebne tri vrline: postojana koncentracija na cilj koji želite ostvariti, etičko odnošenje prema drugim ljudskim bićima i obuzdavanje svakodnevne raspusnosti. Ali da bi ste stekli ispravnu koncentraciju za uspeh u životu morate imati jasne ciljeve. Bez njih ste kao moreplovac u moru bez svetionika i kompasa. Na žalost, postoje i pseudociljevi.Lako ćete  prepoznati  da li ste ogrezli u njima po tome da li vas dugo opsedaju , dok istovremeno osećate da se niste ni malo pomerili ka njima. Pseudociljevi troše strašno mnogo naše fizičke, mentalne i emocionalne energije. Na taj način svakodnevno propuštamo prilike da prepoznamo istinske, humane ciljeve koji daju zdrav smisao našim životima. U izboru vaših ciljeva nemojte se oslanjati na činjenicu da većina članova jednog društva neguje istu opsednutost nekim ciljem. Većina ne mora biti  kriterijum ispravnosti izbora. Cela društva mogu robovati  lažnim vrednostima i ciljevima. Nemojte se plašiti da sa vama nešto nije u redu ako ne želite sve ono što većina želi. Imate pravo na svoju individualnost. Samo se moramo paziti da ne upadnemo u obožavanje pseudociljeva.                                               

Samo jedan cilj je u životu

                                    Ako ste opredeljeni da ostvarite nešto grandiozno, nerealno ili fantastično što prevazilazi vaše mogućnosti ili ako ne možete da se setite vaših ciljeva za koje vredi živeti, vi se udaljavate  od velikog i  jedinog cilja egzistencije koji obuhvata sve vaše male, srednje i velike ciljeve.To je kao da trčite sve dalje od cilja u nameri da ga dostignete. Možete se upitati kako u isto vreme može postojati mnogo ciljeva, a da svi predstavljaju jedan cilj. To je moguće kao što je moguće da  je voda uvek voda bez obzira da li je u obliku potoka, reke, jezera ili mora. Tako naši ciljevi, bez obzira koliko udaljeni jedan od drugog i kako raznovrsni bili uvek imaju jedan te isti  smisao. Kada bi imali strpljenja i duboko se udubili u pitanja šta je to što želite, zašto to želite i šta je to što bi ste zadobili ostvarenjem  svih vaših ciljeva došli bi ste do iznenađujućeg otkrića. Svi oni vode do jednog jedinog cilja, da volite i da budete voljeni.Na primer, želite dovoljno, da ne kažemo mnogo para. Šta će vam novac, ako ne da se lepo oblačite, da imate komfornu kuću koju treba takvom održavati, da imate auto za željena putovanja, kompjuter i druga audio-vizuelna sredstva za komunikaciju sa svetom oko sebe. Sve  to nam treba da bi smo osetili i održavali osećaj sigurnosti ili neugroženosti. Osećaj sigurnosti je duboki socijalni motiv. Mi želimo da smo podržani od, ako ne celokupnog društva, a ono bar od dela društva koji se zove politička partija, radna organizacija ili neko drugo udruženje. Kada smo lepo obučeni, vozimo luksuzna kola i uživamo u društvenim priznanjima mi se osećamo bezbedno i samim tim zadovoljno, jer to znači da imamo  ispravan odnos prema životu. S nama je onda sve u redu.

                         Zbog jedinog cilja, da volimo i da budemo voljeni, najproblematičniji su seksualni ciljevi. Rodili smo se kroz seksualnost, pa nam dimenzija seksualnih odnosa izgleda kao luka spasa, čak i onda kada svakodnevno trpimo raočarenja i osujećenja zbog neispunjavanja naših seksualnih potreba. Uvek joj se vraćamo kao lososi koji u nadprirodnim naporima prevazilaze nepremostive prepreke i po cenu života i smrti da bi se vratili iz mora u slatke vode gde su prvi put ugledali svet. Razmišljenje o seksualnim i drugim partnerskim odnosima predstavlja najveću preokupaciju najvećeg broja ljudi. Obraćanje pažnje ili potiskivanje interesovanja za  seksualne odnose troše velike količine energije čoveka koje mu nedostaju za produktivan rad i stvaralački život. Zbog svakodnevne seksualne preokupacije  nedostaje istinska koncentracija za stvaralački rad i ispunjenje životnih ciljeva. Istraživanja pokazuju da su čak i deca bolji učenici ako nemaju jaka seksualna interesovanja, a da su deca koja se više interesuju i obraćaju pažnju na dimenziju seksualnosti češće slabija po uspehu i školskom postignuću. Proizilazi da seksualni ciljevi često mogu da se pretvore u pseudociljeve koji nigde ne vode, nego razlažu našu disciplinu za ostvarivanje istinskih vrednosti.                                                                                                                                                                                                                                                    

                    Dimenzija seksualnosti ima svoju tamnu stranu.Mnogi su ljudi zbog raznih traumatskih uslova duboko potisnuli svoju seksualnost u  dubine svoje duše. Oni, paradoksalno takođe troše velike količine svoje psihičke energije zbog seksualnosti ali u svrhu njenog obuzdavanja. Sa takvim ograničavanjem njihovom životu nedostaje potrebna vitalnost za kreativan  rad i radostan odnos prema životnim izazovima. Oni postaju i nažalost, ostaju sivi ljudi u svetu šarenila svih boja. Njihova postignuća su mala, a motivacija za rad stalno zavisna od nekoga ko je jači ili sposobniji od njih. Takvi ljudi ne znaju šta su njihovi ciljevi jer ne smeju da se zagledaju u ponor svoje duše plašeći se šta će sve ugledati u njenim dubinama. Njima se čini da je duša pandorina kutija,čiji poklopac mora ostvati zatvoren po svaku cenu. Ipak, da bi ste uzdigli vaš život na kreativniji nivo, vi morate otvoriti poklopac sa svoje duše da bi ste videli da li među umrlim željama nema onih još preživelih koje mogu da vrate sjaj u  vaše oče i smisao životu. Peti anđeo,iz gornje priče, koji ništa ne pita nego samo radoznalo gleda i oduševljeno aplaudira je naš ideal kome treba težiti. On samo liči na one ljude koji takođe ništa ne pitaju, nego samo rade i životare, ali bez stvaralačkog sjaja u očima i oduševljenja za darove života. Za početak je dobra ona molitva: "Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, i hrabrosti da promenim ono što mogu, i mudrosti da razlikujem to dvoje."

Izvor PSIHOLOG SREĆKO LAZIĆ