Dopamin je apsolutno neophodan za donošenje odluka

Međutim, po mišljenju mnogih autora, centralni neurohemijski molekul koji stoji iza zaljubljivanja i ”odljubljivanja” jeste molekul dopamina, neophodni proces svima nama poznat za stvaranje jake i uspešne ljubavi.

Hormon dopamina jeste hormon srži nadbubrežnih žlezdi koji se sintetiše iz amino kiseline tirozina, koja potiče iz dijete (ishrane) ili se formira hidroksilacijom fenilalanina, esencijalne amino kiseline. Ključni enzim u biosintezi ovog hormona, odnosno u sintezi kateholamina jeste tirozin hidroksilaza, enzim koji prevodi tirozin u 3.4-dihidroksi fenilalanin (dopa). U prisustvu nespecifične dopa-dekarboksilaze nastaje dopamin. Opisane reakcije se odigravaju u citoplazmi hromafinih ćelija, da bi zatim stvoreni dopamin ušao u sekretorne vezikule, prisutne u ovim ćelijama.

U hromafinim, kateholamin sekretornim ćelijama srži nadbubrega i ćelijama simpatikusnih neurona, kateholamini se čuvaju unutar sekretornih vezikula, vezanih za membranu ćelije. Po potrebi, u slučaju stresa (strah, bol, hladnoća, hirurški zahvat), iz ovih vezikula hormoni se oslobađaju procesom egzocitoze, da bi se kasnije, po završetku njihovih fizioloških funkcija izvesna količina hormona, prvenstveno noradrenalina, vratila iz cirkulacije u ove vezikule i čuvala tu do ponovnog korišćenja.

Hormoni se deponuju u sekretornim vezikulama u spoju sa ATP-om (4 molekula hormona na 1 molekul ATP-a). Čuvanje kateholamina u vezikulama ima i zaštitnu ulogu jer ih štiti od degradativnog dejstva monoamino oksidaze, citoplazmatskog enzima.

Kateholamini ne mogu da penetriraju kroz krvno-moždanu barijeru. Tako, dopamin i noradrenalin koji se nalaze u mozgu, u njemu se i sintetišu.

Dopaminski neuroni su uključeni u tri glavna sistema u mozgu: nigrostriatalni sistem, mesolimbički sistem, i mesokortikalni sistem. Neuroni nigrostriatalnog sistema počinju u substantia nigri i završavaju u caudatnom jezgru i putamenu, koja su smeštena na području srednjeg mozga. Nigrostriatalni sistem igra važnu ulogu u kontroli pokreta. Neuroni u mesolimbičkom sistemu počinjučni sistem igra važnu ulogu u jačanju učinka korišćenja droge. Mesokortikalni sistem takođe započinje od trbušnog tegmentalnog područja, i širi se u prefrontalni korteks, gdje utiču na funkcije kao što su planiranje i rešavanje problema. Dopamin je aktivno jedinjenje za koje se veruje da inhibira sekreciju prolaktina.

Nazvan je još i “nagradnom hemikalijom”, jer pruža emocionalno uzvišenje. Osećate se prijatno uzbuđenim, energično, privlačno, strastveno, euforično. Crenshav ide tako daleko da kaže da “da od dopamina postaješ zavistan od osobe koju voliš.” Pored toga, dopamin smanjuje nivo insulina, a u skladu sa tim ima i anti-kancerogeno dejstvo. Dopamin je glavna neurohemikalija koja aktivira tzv. “nagradni put”. Vaš nagradni put utiče najviše na vaše ponašanje.

U osnovi, ovaj put se aktivira kada se uključite u aktivnosti koje omogućavaju vaš opstanak, ili nastavak vaših gena. Bilo da se radi o reproducibilnosti, ishrani, rizikovanju, postizanju ciljeva, ili uzimanju vode, sve ove aktivnosti vode ka porastu dopamina, a dopamin aktivira vaš nagradni put. Zato o dopaminu možemo misliti kao o “moram to imati” neurohemikaliji, šta god “to” bilo. To je signal “žudnje”.

Što više dopamina izlučujete i što su više vaši nagradni putevi aktivirani, više “nagrade” imate. Dobar primer je hrana. Mi imami mnogo veći porast dopamina ako jedemo visoko kalorijsku hranu nego što bi se desilo sa nisko kalorijskom hranom. Time se objašnjava zašto biramo čokoladnu tortu umesto prokelja. Vi niste zapravo željni sladoleda, ili pobedničkog loto tiketa, vi ustvari žudite za dopaminom koji se oslobađa tokom ovih aktivnosti.

Sve materije i aktivnosti koje izazivaju zavisnost povećavaju nivo dopamina u mozgu. Erotika, gomilanje novca, sticanje moći nad drugima, kockanje, prinudna kupovina, video igre… Sve što podiže nivo dopamina, postaje potencijalno zarazno za vas i stvara zavisnost.

Dopamin je apsolutno neophodan za donošenje odluka, sreću, i opstanak. Ipak, kada je suviše nizak ili suviše visok (ili kada promene u receptorima poremete vašu osetljivost), može doći do ozbiljnih problema.

U cilju ispitivanja efekata dopamina istraživači su stimulisali nagradne centre mozga pacova pomoću elektroda analogno efektima dopamina. Pacovima je bilo omogućeno da pritiskom na polugu stimulišu sopstvene centre, što su pacovi i činili. Oni su ignorisali hranu, ženke i sopstvenu decu, i stalno pritiskali poluge na isti način kao zavisnik.

Orgazam je možda najsnažniji efekat dopamina (legalno) koji nam je prirodno na raspolaganju. Holandski naučnik je nedavno skenirao mozak ljudi tokom orgazma i pokazao da postoji velika sličnost sa heroinskim napadom.

Supresija dopamina je tako važna da priroda koristi dodatnu neurohemikaliju da suzi naše seksualne želje. Zove se prolaktin. Ako je dopamin “noga na gasu”, onda je prolaktin “noga na kočnici”, što je u mnogim situacijama zdravo kako za jedinku tako i za društvo (manje adolescenata)!

Istraživanja pokazuju da prolaktin skoči odmah nakon orgazma i kod muškaraca i kod žene. Muškarci mogu da dožive ovaj prolaktin talas kao “okrenuti se i hrkati” fenomen. Kod žena, efekti mogu biti odloženi danima. Primećeno je da efekti dolaze i odlaze za oko dve nedelje.

Postoji inverzan odnos između nivoa prolaktina i dopamina; kada je jedan gore drugi je dole. Ovaj uspon i pad može da proizvede dopamin/prolaktin ringišpil od povišenja i padova. Naučnici sumnjaju da su prolaktin, i taj ringišpil, aspekti mamurluka koji sledi orgazam.

Kod žena je višak prolaktina povezan sa anksioznošću i neprijateljstvom. U sledećoj tabeli navedeni su simptomi pacijenata sa hronično visokim prolaktinom. Simptomi mogu biti posledica rasta prolaktina ili posledičnog gušenja dopamina.

Iako istraživanje nije pokazalo koliko se dugo skok prolaktina održava kod ljudi posle seksualnog odnosa, kod žena pacova, skok prolaktina dva puta dnevno traje do dve nedelje nakon parenja.

Categories: Biohemija ljubavi
Izvor http://www.doktoronline.info/dopamin-za-donosenje-odluka/#more-68