Happiness essential - Cчастье важно - Cрећа је важна: Miris ljubavi

недеља, 9. септембар 2012.

Miris ljubavi – feromoni

Zašto ženu privuče baš određeni muškarac, a ne neki drugi? Zašto zgodan muškarac luduje za ne toliko zgodnom ženom? Odgovori na ova pitanja mogu se svesti u samo jednu reč – feromoni ili kako ih popularno zovu “miris ljubavi“.

Reč “feromon” je grčkog porekla i nastala je od reči “pherein” i “hormone”, što znači “nosilac uzbuđenja”. Feromoni su hemikalije koje deluju van tela sekretom pojedinca tako što utiču na ponašanje pojedinca. Postoje „alarmni“ feromoni, za označavanje tragova, teritorije, seksualni feromoni, i mnogi drugi koji utiču na ponašanje ili fiziologiju. Oni su ponekad klasifikovani kao egzo-hormoni. Te hemijske poruke se iznose van tela, a rezultat je promena ponašanja.

Da li ste ikada osetili neodoljivu seksualnu privlačnost prema osobi koja vam zapravo ni po čemu ne odgovara? Ako je odgovor potvrdan, znajte da ste u tom trenutku bili pod snažnim uticajem feromona. Nos je zapravo jedan od ključnih organa u seksualnoj privlačnosti jer zahvaljujući njemu do mozga dopiru mirisi koji vas uzbuđuju. Reč je o suptilnim fizičkim reakcijama koje svesnom umu lako izmiču. Feromoni su odgovorni za snažnu hemijsku privlačnost koja vlada između dvoje ljudi, potreban uslov stanja ljubav

Naučnici univerziteta u Koloradu utvrdili su da ljudi detekuju feromone kroz kod čoveka u velikoj meri odumrlog organa u korenu nosa. Reč je o Vomeronasalnom organu (VNO). To je neka vrsta čula i funkcija mu je da prepozna feromone. Nakon toga feromoni šalju hemijsku poruku u deo mozga koji se zove hipotalamus (centar mozga između ostalog zadužen za emocije). Opsežnim eksperimentima ustanovljeno je da muški feromoni podstiču podsvesnu biološku seksualnu reakciju u žena. Feromoni nemaju miris (znoj miriše po bakterijama, ne po feromonima) pa su svesno neprepoznatljivi ljudskom nosu, ali ih ljudi zato prepoznaju podsvesno. Interesantni su snimci aktivnosti mozga tokom zaljubljenosti-ljubavi, kada ove supstance urade svoje (videti Anatomija ljubavi).

Istraživanjima je utvrđeno da određeni feromoni koje luče žene i muškarci privlače suprotni pol. Jedan od eksperimenata je bio da se u potpuno praznu prostoriju postavi dvadesetak istih stolica od kojih je jedna naprskana izolovanim muškim feromonima. Sve žene koje su ulazile u tu prostoriju, jedna po jedna, birale su uvek tu stolicu, ili neku od njoj najbližih. Onda je stolici sa feromonom promenjeno mesto, ali su žene ponovo nepogrešivo birale baš tu ili neku najbližu stolicu. Isto je bilo i sa muškarcima i stolicom naprskanom ženskim feromonom.

To je ona situacija kada nas nešto snažno privuče osobi suprotnog pola, a mi baš nismo sigurni šta je to. Reakcija na feromone funkcioniše izvan našeg spoznajnog. To je naš bazični, animalni deo koji reaguje na prisustvo drugog pola. U prisustvu suprotnog pola feromoni se intenzivnije luče, a u godinama kad je pojačana fertilnost luče se više nego pre ili kasnije. Feromoni pomažu jedinkama određene vrste da pronađu i odaberu partnera sa imunim sistemom dovoljno različitim od njihovog vlastitog, kako bi osigurali zdravo potomstvo (za odgovor o čvrstoj vezi u porodici videti šta je Vazopresin).

Nijedan parfem, bez obzira na to koliko bio skup i privlačan, ne može biti zavodljiviji od feromona – prirodnog zavodničkog mirisa. Ljudi koji se previše peru, mažu losionima i kremama, te stavljaju na sebe velike količine dezodoransa i parfema zapravo greše. Suprotni pol neće privući veštački nego prirodni mirisi. Pritom ne govorimo o znoju nego o feromonima, koje je vrlo teško svesno osetiti. Upravo zato neki osećaju neobjašnjivu privlačnost prema određenoj osobi. Racionalno znaju da nije za njih, ali i pored toga osećaju privlačnost. Problem je što se sve odvija na podsvesnom nivou.

Zbog načina kulture življenja smanjuje se ispuštanje feromona iz našeg organizma. Tuširamo se, zatim koristimo dezodorans, eventualno kremu a nakon brijanja after shave što još više izoluje miris, hemiju našeg tela. Sledeći postupak je da od glave do pete obučemo odela što ima za posledicu da 90% naše kože bude prekriveno, a feromoni se upravo izlučuju preko kože.

Detaljna izučavanja dokazala su da se količina prirodnog feromona tokom evolucije u našem telu smanjuje usled razvoja društvenih običaja i normi. U početku se smatralo da su ljudi tokom evolucije izgubili sposobnost svesnog detektovanja feromona. Za razliku od drugih životinja, mi ne njuškamo jedni druge kada komuniciramo. Bez obzira na to, naučnici su ustanovili da je naše prepoznavanje feromona i dalje prisutno, ali se ono odvija na podsvesnom, gotovo instinktivnom nivou te da kao takvo i dalje diktira ljudsko seksualno ponašanje. Ali ljubav ipak opstaje i traje!