O BROJANICAMA - MISLI JEDNOG SVETOGORSKOG MONAHA

 

 

Hajde da zastanemo za trenutak i pogledamo jedne male brojanice, poput onih koje pletu od crne vune na Svetoj Gori. One su blagoslov iz jednog svetog mesta. Poput toliko drugog što imamo u Crkvi i to je jedan blagoslov koji je ispleo i dao ga nama jedan  brat u Hristu ili jedan otac, živi svedok jednog živog predanja. Crno je boja žalosti i tuge, a to nas podseća da budemo trezveni i ozbiljni u našem životu. Naučili smo da nas molitva pokajanja, a naročito Isudova molitva, može dovesti do "radosne tuge", kako je oci nazivaju.

 

Mi osećamo tugu zbog naših grehova, slabosti i pada prema Bogu, našim bližnjima i sebi samima, ali ta tuga postaje izvor radosti i odmora koji daje Hrist, a koji nas obasipa Svojom milošću i daje oproštaj svima koji prizivaju Njegovo ime.

 

Brojanice su ispletene od vune koja se dobija od ovaca, što nas podseća da smo ovce Dobrog Pastira, Gospoda Isusa Hrista. Podseća nas na "Jaganjca Bozjeg,  Onoga koji oduzima grehe sveta". Na isti načina nam i krst brojanica govori o žrtvovanju i pobedi života nad smrću, smirenosti nad gordošću, samopožrtvovanjem svetlosti nad tamom. A rese brojanica? Njih da koristiš da brišeš suze sa očiju, a ako nemaš suza, neka te podsećaju da treba da si žalostan jer nemaš žalosti. Štaviše, male rese su ukrašavale odežde sveštenika još od vremena Starog Zaveta. Na to nas podseća sveto predanje čiji smo učesnici kada koristimo brojanice.

 

Brojanice se pletu u skladu sa predanjem čiji nastanak seže u daleku prošlost. Možda je jedno od najranijih pomoćnih sredstava molitve bilo prikupljanje kamenčića ili semena, te njihovo prebacivanje iz jednog suda u drugi za vreme molitvenog "pravila" ili tokom velikih i malih poklona (metanija). Navodi se čak priča o jednom monahu koji je smislio da veže jednostavne čvoriće na konopcu i koristiti ih pri svakodnevnom molitvenom "pravilu". Međutim, đavo je stalno razrešavao čvoriće na konopcu i ometao trud jadnog monaha. Tada se pojavio jedan anđeo i naučio monaha kao da napravi poseban čvorić, sačinjen od više upletenih krstića, kako se i danas pletu brojanice. Ovakve čvoriće đavo nije mogao da razreši zbog prisustva krstića.

 

Postoje brojanice raznih oblika i veličina. Većina ima upleten krst između čvorića koji označava kraj, kao i neku vrstu oznake poput perli  posle svakih deset, dvadeset ili pedeset čvorića. Postoji mnogo vrsta brojanica. Neke su ispletene od vune ili svile ili nekog drugog skupocenijeg ili prostijeg materijala. Druge su napravljene od perli ili od osušenih bobica jedne biljke nazvane "Bogorodičine suze".

 

Brojanice su jedna od stvari koje se daju pravoslavnom monahu prilikom primanja monaškog postriga. Daje mu se kao duhovni mač pomoću kojeg će kao Hristov vojnik morati da se bori protiv mislenog neprijatelja, đavola. Ovaj mač koristi prizivajući ime našeg Gospoda Boga i Spasitelja Isusa Hrista i moleći za Njegovu milost Isusovom molitvom: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog". Ova molitva se može izgovarati u skraćenom obliku: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", ili u proširenom: "Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji i Reči Božija, molitvama Presvete Bogorodice i i svih svetih Tvojih, pomiluj me grešnog".

 

Uz pomoć brojanice se mogu izgovarati i druge kratke molitve, poput molitve carinika: "Bože, milostiv budi meni grešniku", ili poput molitve Presvetoj Bogorodici: "Presveta Bogorodice, spasi nas", ili druge kratke molitve anđelu čuvaru, pojedinačnim svecima ili uopšteno svim svetim. Uobičajen oblik takve molitve je:  "Sveti Anđele / ili Sveti (ime sveca), moli Boga za mene". Zamenjivanjem reči ovih kratkih molitava u "pomiluj nas" ili u "moli Boga za nas" ili uključujući ime ili imena ljudi za koje se molimo, možemo koristiti brojanice prilikom molitvi za druge. Isto važi i za molitvu za upokojene: " Upokoj, Gospode, dušu preminulog sluge Tvoga".

 

Kada monasi ili mirjani drže brojanice u rukama, podsećaju se na obavezu da se neprestano mole, po zapovesti apostola Pavla: "Molite se neprekidno". Svako može da drži bojanice u džepu ili na nekom neupadljivom mestu gde lako može da ih koristiti nezapažen od drugih, u slučaju da je bolje da se moli u ​​tajnosti, ne privlačeći pažnju drugih. Brojanice se mogu obesiti na uzglavlje našeg kreveta, u kolima zajedno sa krstićem ili ikonom, ali i na nekim drugim odgovarajućim mestima kao  podsetnik na molitvu i kao blagoslov, kao sveto i Božije prisustvo u našem životu.

 

Sada ćemo se ukratko osvrnuti na glavnu svrhu za koju su brojanice napravljene. Njihova glavna svrha je da nam pomognu pri molitvi Bogu i Njegovim svetima. Osim toga što nam služe kao stalni spoljašnji podsetnik i blagoslov, kako mogu ove male brojanice da nam pomogu da se molimo? Možemo se naravno moliti i bez njih, a ponekad nam mogu skrenuti pažnju pri našem naporu da se skoncentrišemo na molitvu. Imajući ovo u vidu, hajde da navedemo nekoliko načina na koje nam brojanice mogu pomoći.

 

Ponekad je naša molitva topla i lako se molimo. Međutim, ponekad nam je um toliko neusredsređen ili smo toliko uznemireni ili nam nedostaje pažnja, da je praktično nemoguće da se skoncentrišemo na molitvu. Ovo se dešava uglavnom kada pokušavamo da ispoštujemo svakodnevno molitveno pravilo. Nekada  ide dobro, a ponekad ili možda češće naši napori izgledaju sasvim uzaludni. Ali pošto smo, kako kažu, stvoreni za navike, veoma je korisno da odredimo tačno vreme za svakodnevnu molitvu. Večernji sati (ne previše kasno) pred spavanje su dobri, jer je važno da se dan završi molitvom. U jutarnjim stima, probudivši se, takođe je dobro da započnemo novi dan molitvom. Možemo naći i tokom dana pogodno vreme kada smo u mogućnosti de se smirimo i skoncentrišemo.

 

Naš pokušaj je da uspostavimo molitvu kao pravilo u našem životu, a ne kao izuzetak. Zato nastojimo da nađemo pogodno vremena kad svakodnevno možemo obezbediti malo mira da bi se skoncentrisali i okrenuli oči naše duše ka Bogu. Kao deo ovog pravila možemo poželeti da pročitamo neke molitve iz molitvenika ili de se pomolimo i nađemo duševni mir na druge načine, kao što su čitanje duhovnih tekstova ili razmišljanjem o događajima tokom dana koji je prošao itd. Najefikasniji način da bi neko imao koristi od molitvenog pravila je da redovno izgovara Isusovu molitvu određen broju puta (Gospode Isuse Hriste, pomiluj me). Ovaj broj ne treba da bude velik i može trajati samo petnaest minuta. Ali to je deo našeg dana koji pripada Bogu, nekoliko zrna soli koji će začiniti sav naš duhovni život. Danas mnogi lekari preporučuju ovu praksu radi fizičkog zdravlja, a posebno da bi se prevazišao stres. Još bolje, odredimo nekoliko takvih malih vremenskih intervala tokom celog dana i ispunimo ih neprocenjivim blagom molitve, koje niko ne može da nam ukrade i koje se sabira na našem računu na nebu.

 

Ako želiš da održiš određen broj molitvi kao deo tvog svakodnevnog pravila, brojanice ti mogu mnogo pomoći. Uz njih možeš izreći određeni broj molitvi koncentrišući se na reči molitve, kada ih budeš izgovarao. Nakon koncentracije tvog uma, uzmi brojanice u levu ruku i drži ih blago između palca i kažiprsta. Posle, tiho se krsteći, šapući Isusovu molitvu. Kada ti um dostigne veću koncentraciju, verovatno više neće biti potrebno da se neprekidno krstiš i izgovaraš naglas molitvu. Ali ako ti je teško da se koncentrišeš, koristio je da se krstiš i da šapućeš molivu, kao sredstva da bi održao um u molitvi.

 

Dobro je da se stojiš uspravno sa pognutom glavom, poniznog stava. Neki žele da podignu uvis svoje ruke s vremena na vreme, tražeći milost. A drugi smatraju da im više pomaže kada sede ili kleče pognute glave, da bi se mogli skoncentrisati. Mnogo zavisi od samog pojedinca, od njegovo zdravlje i vaspitanja. Najvažnije je da se ne pomeraš i da se skoncentrišeš na reči molitve ponavljajući je.

 

Naravno, treba da odbacimo iskušenje da brzo završimo sa molitvom. Zbog tog razloga, neki umesto bojanica koriste pri molitvi sat sa budilnikom, kao spoljni bojač dužine molitve. Podešavanjem budilnika neko može podesiti određeno vreme posvećeno molitvi, ne računajući pri tome tačan broj molitvi.

 

Brojanice su takođe pogodan način da se izbroje nečiji veliki (zemni) i mali (pojasni) pokloni, koji sačinjavaju negovo molitveno pravilo. To da se prekrstimo, a potom da se sagnemo i dodirnemo tlo prstima ili da kleknemo i da dodirnemo čelom zemlju je drevni način molitve Bogu i Njegovim svetima. Neko može kombinovati ove male ili velike poklone sa Isusovom molitvom i sa kratkim molitvama koje smo prethodno pomenuli. Fizički pokret malog ili velikog poklona (bilo dodirivanjem tla prstima ili klečanjem) može da doprinese žaru molitve i da da spoljašnji izraz našoj molitvi, jer se smirujemo pred Bogom. To je još jedan način sprovođenja apostolske zapovesti  da slavimo Boga dušom i telom.

 

Mnogi koriste brojanice kada odlaze na spavanje. Prekrste svoj krevet, uzmu brojanice, prekrste se, legnu i tiho izgovaraju molitvu dok ne zaspe. To de se budiš sa brojanicama između prstiju ili na tvom jastuku ti pomaže da započneš novi dan sa molitvom. Ali da neko završi prethodni dan tihom molitvom je još bolji način da se molitveno započne novi dan, a da ne pominjemo i kao priprema za večni dan, ako nam te noći dođe san smrti. Drugi opet uzimaju u ruku brojanice u trenucima neaktivnosti, kada idu na posao ili putuju. Bilo kada da se tokom dana setiš, uzmi u ruku male brojanice. Kombinacija ovog i molitve koju upražnjavaš tokom određenih sati dana će ti pomoći da se skoncentrišeš i moliš nekoliko puta tokom dana, bez obzira gde si i šta radiš.To je važan korak za ispunjenje zapovesti o neprekidnoj molitvi.

 

Sveti episkop Ignjatije Brajnčaninov ukazuju da su i kratka bogosluženja u crkvi dobra prilika za molitvu sa brojanicama. Često je teško usredsrediti se na reči koje se čitataju ili poje u crkvi, pa se neko lakše koncentriše na svoje tihe molitve, bilo da su one njegove lične koje se odnose na neke njegove posebne potrebe, ili bilo da su to molitave i pojanja koja zna napamet, ili bilo da su to kratke molitve a naročito Isusova molitva, mogu se ponavljati uz brojanice. U praksi se na ovaj način neko može bolje koncentrisati na bogosluženje, kako kaže sveti Serafim Sarovski. Naravno, kada se molimo tokom bogosluženja, naša molitva se sjedinjuje sa molitvom cele Crkve.

 

Naš um je stalno zaokupljen raznim mislima. Ne stižemo ni da započnemo molitvu, a već shvatamo da nam um razmišlja o nečem drugom. I u tom slučaju nam brojanice među prstima mogu pomoći da naš um brže vratimo na molitvu. Takođe, kada okrećući brojanice naiđemo na perlu ili krstić, shvatamo da li nam je um bio rasejan tokom molitve. Tako možemo ponovo da ponudimo naše molitve, bez razmišljanja o tome kako nam lako pažnja skreće sa molitve Bogu.

 

Ovde smo napravili jedan pregled o velikoj nauci molitve, koju su sveti oci nazvali umetnošću nad umetnostima. Postoji obimna i bogata literatura svih velikih ljudi poznavalaca molitve, iz svih vremena, što može da nam pomogne i da nas vodi pri izučavanju, uz Božiju pomoć, ove najveće i najkorisnije od svih nauka. Redovno čitanje Svetog Pisma, Žitija svetih i drugih pobožnih i duhovnih tekstova nam može značajno pomoći. Knjige kao što su "Dobrotoljublje" sadrže značajne i nadahnujuće savete i uputstva, da bi neko naučio da se moli kao hrišćanin, jer molitva je suštinski deo života nekog hrišćanina. Iznad svega je potrebna blagodat Božija u Crkvi, posebno kroz svete tajne ispovesti i pričešća Svetim Darovima.

 

Ovo su samo neke uvodne misli o tome kako treba da koristimo bojanice. Ali najvažnije je da neko počne da se moli. Brojanice se ne mole same od sebe, iako su neke tako lepe, da mogu davati takav utisak. One su svakako važno tradicionalno pomoćno sredstvo za molitvu, posebno za svakodnevno molitveno pravilo. Osnovno je da se koncentrišemo na reči molitve i da nam molitve teče iz srca Isusu Hristu, našem Gospodu i Bogu. Ako ti ova mala brojanice pomaže da se moliš ili te podseća na molitvu, ili ti pomaže na neki način da postaneš više molitven, onda je ispunila svoju svrhu. Dovela te je bliže Hristu, našem Bogu, i bliže Carstvu Božijem, jer Carstvo Božije je u nama.

 

prevod sa gračkog Sanja Pavkov

18.jula 2014.

 

Izvor: O brojanicama - Misli jednog svetogorskog monaha, "Svetogorska svedočenja", Manastir Ksiropotam, vol. 12-13

 

Izvor