Rogac Seme - Hleb svetog Jovana (Ceratonia siliqua)
Rogac (Ceratonia siliqua) je zimzeleno drvo ili zbun iz porodice bobova (Fabaceae), poreklom iz Mediterana. Karakteristicna vrsta sveze Oleo-Ceratonion Br.-Bl. Gaji se od davnina, a cenjena je zbog svojih plodova. Podnosi zimske temperature, kao i agrumi. Poznata je još i pod nazivom „hleb svetog Jovana“, jer se, po predanju, Jovan Krstitelj njome hranio dok je živeo u pustinji.
Etimologija
Ceratonia naučni naziv roda rogač potiče od starogrčke reči κεράτιον kako su zvali plod rogača (od κέρας rog), atribut vrste siliqua od latinske reči za mahunu. Naziv "karat", jedinica za masu dragog kamenja takođe vodi poreklo od starogrčke reči κεράτιον, aludirajući na drevnu praksu sa Bliskog Istoka da se zlato i drago kamenje meri semenom rogača koje je vrlo uniformne mase (0.2g). Danas je karat standardizovan i iznosi upravo toliko.
Kasnije u doba Starog Rima, zlatni novčić poznat kao solidus težio je 24 semena rogača (oko 4.5g). Kao rezultat, karat je postao i mera za čistoću zlata. Zlato od 24 karata je 100% čisto, a 12-karatno sadrži 50% bakra itd.
Opis
Rogač je nisko drvo, izuzetno 15 m. Kora dugo glatka. List je parno perast sa 3-5 pari liski, dug oko 16 cm. Liske kožaste, ovalne ili objajaste, 3-7 cm duge 2-3 cm široke, celog oboda, tamnozelene. Цветovi (septembar do polovine oktobra) su jednopolni, dvodomi ili hermafroditni, petočlani, apetalni u grozdastim cvastima, neupadljivi, sitni. Plod je mahuna, ljubičastosmeđa, kriva, duga do 20 cm, široka do 4 cm sa 10-15 semena, kožasto-masnata, jestiva, zrela godinu dana po cvetanju. Seme je crvenkastosmeđe, glatko i sjajno dugo 8-12 mm i 3,5-8,5 mm široko, sa strane stisnuto, pri osnovi se zaoštrava. Sitan hilum je u plitkom udubljenju kod mikropile. Seme sadrži malo endosperma, embrion sa lopatastim embrionom. Seme sa izrazito tvrdom semenjačom u jednom kilogramu ima 5000 zrna. Klijanje epigeično. Počinje da rađa od 8 godine. Maksimalni porast i produktivnost dostiže oko 100. godine, a živi do 200. Sa jednog hektara može da se sakupi 5-7 tona plodova.[3][4] Ima dubok i jak koren. Rogač uspeva na toploj mediteranskoj klimi, iako ne podnosi dobro preveliku količinu vode u podlozi.
Značaj
Rogač se vekovima upotrebljavao kao važna namirnica za ljudsku ishranu, kao i za ishranu stoke. Vrlo dobra osobina rogača je da su se plodovi mogli sačuvati godinama na stablu, doduše donekle osušeni, ali još uvijek upotrebljivi. Upotrebljavan je kao uobičajen zaslađivač, do pojave veštačkih zaslađivača. Upotrebljava se kao zamena za kakao.
Izvor
Rogac (Ceratonia siliqua) je zimzeleno drvo ili zbun iz porodice bobova (Fabaceae), poreklom iz Mediterana. Karakteristicna vrsta sveze Oleo-Ceratonion Br.-Bl. Gaji se od davnina, a cenjena je zbog svojih plodova. Podnosi zimske temperature, kao i agrumi. Poznata je još i pod nazivom „hleb svetog Jovana“, jer se, po predanju, Jovan Krstitelj njome hranio dok je živeo u pustinji.
Etimologija
Ceratonia naučni naziv roda rogač potiče od starogrčke reči κεράτιον kako su zvali plod rogača (od κέρας rog), atribut vrste siliqua od latinske reči za mahunu. Naziv "karat", jedinica za masu dragog kamenja takođe vodi poreklo od starogrčke reči κεράτιον, aludirajući na drevnu praksu sa Bliskog Istoka da se zlato i drago kamenje meri semenom rogača koje je vrlo uniformne mase (0.2g). Danas je karat standardizovan i iznosi upravo toliko.
Kasnije u doba Starog Rima, zlatni novčić poznat kao solidus težio je 24 semena rogača (oko 4.5g). Kao rezultat, karat je postao i mera za čistoću zlata. Zlato od 24 karata je 100% čisto, a 12-karatno sadrži 50% bakra itd.
Opis
Rogač je nisko drvo, izuzetno 15 m. Kora dugo glatka. List je parno perast sa 3-5 pari liski, dug oko 16 cm. Liske kožaste, ovalne ili objajaste, 3-7 cm duge 2-3 cm široke, celog oboda, tamnozelene. Цветovi (septembar do polovine oktobra) su jednopolni, dvodomi ili hermafroditni, petočlani, apetalni u grozdastim cvastima, neupadljivi, sitni. Plod je mahuna, ljubičastosmeđa, kriva, duga do 20 cm, široka do 4 cm sa 10-15 semena, kožasto-masnata, jestiva, zrela godinu dana po cvetanju. Seme je crvenkastosmeđe, glatko i sjajno dugo 8-12 mm i 3,5-8,5 mm široko, sa strane stisnuto, pri osnovi se zaoštrava. Sitan hilum je u plitkom udubljenju kod mikropile. Seme sadrži malo endosperma, embrion sa lopatastim embrionom. Seme sa izrazito tvrdom semenjačom u jednom kilogramu ima 5000 zrna. Klijanje epigeično. Počinje da rađa od 8 godine. Maksimalni porast i produktivnost dostiže oko 100. godine, a živi do 200. Sa jednog hektara može da se sakupi 5-7 tona plodova.[3][4] Ima dubok i jak koren. Rogač uspeva na toploj mediteranskoj klimi, iako ne podnosi dobro preveliku količinu vode u podlozi.
Značaj
Rogač se vekovima upotrebljavao kao važna namirnica za ljudsku ishranu, kao i za ishranu stoke. Vrlo dobra osobina rogača je da su se plodovi mogli sačuvati godinama na stablu, doduše donekle osušeni, ali još uvijek upotrebljivi. Upotrebljavan je kao uobičajen zaslađivač, do pojave veštačkih zaslađivača. Upotrebljava se kao zamena za kakao.
Izvor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.