МОЛИТВА СВЕТОМ ЈОВАНУ КРСТИТЕЉУ

 

Крститељу Христов, проповедниче покајања, не презри мене покајника, него, удружен са небеским Војницима, моли се Господу за мене недостојног, утученог, немоћног и тужног, запалог у многе невоље, измученог бурним мислима ума мог, јер сам ја пећина злих дела, те нема краја мојој греховној навици. Ум је мој прикован за земаљске ствари. Шта ћу учинити? Не знам. И коме да прибегнем, да спасена буде душа моја? Само теби, свети Јоване, који си имењак благодати, јер знам да си после Богородице највећи између рођених од жена, јер си се удостојио да додирнеш главу Цара Христа, Јагњета Божјег које узима грех света. Моли Њега за моју грешну душу, да бар од сада, у једанаести час, понесем благи терет, и примим плату са последњима. О, Крститељу Христов, чесни Претечо, последњи пророче, први мучениче, постника и пустињака наставниче, учитељу чистоте, и присни друже Христов, тебе молим, теби прибегавам, не одреци ми твоју помоћ, него ме подигни палог многим гресима, обнови ми душу покајањем као другим крштењем, јер си зачетник и једног и другог: крштењем спирајући прародитељски грех, а покајањем очишћујући свако рћаво дело: очисти ме оскрнављеног гресима, и уведи ме тамо где ништа нечисто не улази, у Царство Небеско. Амин!   

Света Петка Ђунис

 

О Ивањдану плету се венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју свакојаке игре око пободених ватри. Ово паљење машала за Ивањдан доводи се у везу са паљењем бадњака уочи Божића, чиме се хоће рећи да зимско, божићно сунце не сија тако високо као летње, ивањданско, нити онако топло греје. Плетењем венаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке (средина лета), и да се тим венцима природа овенчава. Ти венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима. Девојке у венце ставе црвену ружу. Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана.

Црква овај празник назива Ивањдан, а народ додаје још неколико надимака: Биљобер, Метлар, Свитњак, Игритељ и Наруквичар, што јасно показује мноштво разних обичаја који се упражњавају на овај велики летњи празник. Вода добија посебну моћ, па се сви купају у рекама, потоцима, језерима. Биље и траве имају појачана лековита својства. Зато се бере лековито биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болештина.

У таковском крају постоји прича ο неком сељаку из Невада, који је у глуво доба ноћи изашао из куће и видео неко бледо светло на планини Рудник. Одмах се обукао и кад је дошао до тог места баци капу. Сутрадан, зарана, отишао је тамо и ископао пун ковчег сребрњака. Само што је ископао и извадио благо, окренуо се према сунцу да захвали Господу, на шта се догодило ново чудо. Сунце је три пута заиграло - поскочило, као знак да је благо дар Јована Крститеља.

Ивањдан се може назвати и Девојачким празником јер је читав низ ритуала поверен девојкама. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивандана девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце. Девојке из Груже палиле су с вечери живу ватру или крес, а с венцима ивандањског цвећа целу ноћ су играле и певале. У рану зору су се разилазиле, а свака је носила угарак из ватре, а исплетен венац би стављала на врх капије. Слично се радило и у чачанским селима. Све се то ради у шали па је девојачки смех и цика одзвањао у ноћи. Овде се такође верује да ове ноћи треба хватати свице и носити кући. У виноградима се ништа не ради. Виноградари се чувају и да уђу у виноград три дана пре и три дана после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Гружанке девојке посаде у саксији мало жита, а на Петровдан гледају како је никло

   

Кивот са моштима Светог Јована Претече и Крститеља Господњег

Кондак, глас 3.

Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега си на Јордану руку положио, јавивши се као пророк Божјег Логоса, проповедник, уједно и Претеча. 

Света Петка Ђунис