понедељак, 09. март 2015.

Žene koje je istorija sakrila

Predvodile su vojske, zapovedale flotama, gušile pobune i borile se u gladijatorskoj areni… One su bile bezimene do objavljivanja knjige – „Ratnice antike”

Nikola Keravica

Za Kleopatru su svi čuli, kao i za Amazonke. Za Artemiziju su mnogi prvi put saznali prošle godine sa nastavkom holivudskog hita „300” (ona što je zapovedala brodovima). Za Telesilu, Maviju, Zenobiju, Teutu, retko ko je čuo. A sve one su bile ratnice antike o kojima je istorija ostavila malo tragova, a koje je poput strpljivog arheologa iskopao jedan muškarac koji nije hteo da dozvoli da ovi istorijski biseri ostanu rasuti po prašnjivim i davno zaboravljenim zapisima.
Većini ovih heroina istorija nije zabeležila ime, a samo uporni tragači bi mogli da sklope neku sliku o njima na osnovu po nekog citata, jednog reda, tri reči… Nikola Keravica, bio je jedan od tih tragača koji je svoje nalaze pretočio u knjigu „Ratnice antike” (IK Evoluta) jedinstveno delo ne samo za naše podneblje, već i u svetskim razmerama, jer je broj naslova na temu žena ratnica veoma ograničen.
On decenijama istražuje antičko i srednjovekovno umeće ratovanja, autor je nekoliko knjiga, stalni saradnik „Politikinog Zabavnika” na temu zaostavštine starog Rima, autor taktičkih ratnih igara…
– Želeo sam da ispričam priču o ženama koje su bile jednake, ali i sposobnije od muškaraca. Žene su uvek i svuda bile neraskidivo povezane sa ratom, ali su bile i skrivane od istorije. One su po pravilu prikazivane kao pale žrtve ili roblje pobednika, one koje pripremaju hranu ratnicima, popravljaju oružje, seku kosu da bi se od nje pravila užad… One su učestvovale u odbrani grada, podržavale svoje muževe, očeve, braću… Ali one su i predvodile vojske, zapovedale flotama, gušile pobune koje ni carevi nisu mogli da zaustave, borile se u gladijatorskoj areni… – priča Keravica, koji je za svoje istraživanje koristio antičke pisce koje je i sam prevodio.
U svom istraživanju obuhvatio je prošireni svet antičkog Mediterana. Posebno poglavlje je posvećeno čak i ženama gladijatorima, za koje takođe malo ko zna.
– Rođen sam u Sremskoj Mitrovici, mestu gde se nogom, nosem, rukom, šta god da radiš – uhvatiš za Rim. Kao klinci smo svašta nalazili, čak i neke artifakte koje je teško definisati, puna mi ih je kuća… Od studentskih dana je krenulo interesovanje ka antici, a potom i vojnoj istoriji, a žene su došle kao tema kada sam shvatio da o njima ima puno studija, ali samo o njihovom društvenom položaju: žene u ratu i dalje su tabu tema, čak i za one koje se danas bore za ženska prava – objašnjava naš sagovornik.
On kaže da ni sam nije bio siguran šta će da pronađe, ali kada je zaronio u istorijske zapise, odjednom se otvorilo more bezimenih bisera… Kako kaže, ako je neka žena bila hrabra, makar i na ivici mita, ona se našla na stranicama ove knjige koja počinje poglavljem posvećenom Amazonkama.
– Nisu žene samo cičale i vrištale, već i učestvovale u borbi, ali ih istorija ignoriše ili ne pominje. Poznata su nam imena nekoliko vladarki, ali je ostalo more bezimenih… A to što su radile – jeste za divljenje, bez obzira na to što nisu bile mirotvorke – kaže Keravica.
Na naše pitanje po kojem je kriterijumu birao likove koji će dobiti svoju stranicu, on odgovara da nije bilo dovoljno da žena bude poznata ili vladarka, već je morala da „konja jaše i sablju paše”. Doduše, u knjizi postoji poglavlje koje je posvećeno Kleopatri, ali dodaje, ona nije samo onaj mit iz holivudskih filmova, već je bila neverovatno učena i sposobna žena.
Kako priča, za to vreme je bilo uobičajeno da žene učestvuju u odbrani grada: po pravilu su sa krovova gađale neprijatelja crepom – kralj Pir je tako poginuo, recimo. Ali, ono što je zanimljivo, jeste da je istorija sačuvala ime njegovog slona, ali ne i ime žene koja je ubila kralja.
Prvi lik koji ga je inspirisao da napiše knjigu bila je Artemizija, lukava, sposobna, najbolja među nekolicinom žena koje su zapovedale brodovima u pomorskoj bici. Ona je bila potpuna suprotnost uobičajenoj predstavi o ženi kao biću stvorenom samo za kućevne poslove, jer je bez zazora učestvovala u javnim i državnim, muškim poslovima.
Kopajući po knjigama, Keravica je slučajno otkrio i lik Mavije, borbene arapske vladarke pravoslavne vere, poglavarke Saracena, još jedan istorijski biser, kako kaže, žene koja je podigla ustanak protiv moćnog Rima i pobedila glavnokomandujućeg vojske Istočnog carstva.
– Za divljenje je i lik pesnikinje Telesile iz Arga, koja je uz pomoć žena, robova i nejači organizovala odbranu grada i sa gradskih zidina proterala ni manje ni više nego vojsku Spartanaca predvođenom lično kraljem Kleomenom Prvim. Za jednog Spartanca bi bila najveća uvreda da ga porazi žena, a nije se radovao ni pobedi, pa su posle dugo većanja zaključili da kakav god ishod bude bio neće im doneti slavu i tako su se vratili u Spartu neobavljena posla. Telesila i njena čudna vojska su dobili bitku i grad je spasen – otkrivao je Keravica samo deo ovih do danas malo poznatih istorijskih priča.
Sandra Gucijan
objavljeno: 08.03.2015.
 

Нема коментара:

Постави коментар