Ovo je zaista neverovatna
priča. Na rast i razvoj biljaka zaista utiče muzika, ali i okruženje.
Saznajte više o tome, ali i kako da vam usevi i biljke budu napredni.
Smešno nam je i da razmišljamo o tome da li biljke imaju osećanja, mogu li osetiti bol, mogu li “plesati”.
Međutim, naučnici su nam otkrili neke zanimljive stvari o biljkama i o tome kako reaguju na okruženje u kom rastu. Kao i ljudi i one su osetljive na svetlo, hladnoću, vrućinu, ali i buku, zvukove.
Šezdesetih godina jedan indijski doktor je odlučio da ispita kako zaista biljke reaguju na muziku. Primetio je da su rasle brže za 20 odsto, a da im se biomasa uvećavala za 72 odsto. On je krenuo sa puštanjem klasične muzike, pa je prešao na rege muziku (plesna i ritmična) i otkrio da ima slične efekte na cvetne vrste.
Eksperiment je ponovio i na usevima – puštao je muziku u poljima na gramofone i preko zvučnika. Usevi su uvećani za 25 do 60 odsto – uveliko iznad proseka.
Nisu biljke reagovale samo na muziku, već i na ples, tačnije na vibracije. Bosonogi indijski ples bez pratnje muzike uticao je na petunije i neven da procvetaju 2 sedmice ranije od biljaka kojima nije puštana muzika niti vibracije od plesa.
Dokazano je i da je Bahova violinska sonata uticala na povećanje uroda pšenice za čak 66 odsto, te da je violina najefektniji instrument koji utiče na bolji razvoj biljaka.
A ako puštate muziku u polju ili kući gde imate tek posađeno seme, kada ono proklija, biljka će tokom rasta imati više lišća, biće veća i imaće i druge bolje karakteristike.
Biljke ne čuju muziku, ali kao i mi, reaguju na vibracije. Protoplazma, od koje su sastavljene ćelije i biljka i životinja, je uvek u stanju pokreta. Vibracije će dovesti do ubrzanja pokreta i vibracija protoplazme u ćelijama. To će uticati na celi sistem biljke i može dovesti do bolje proizvodnje nutrijenata i tako ćemo dobiti jaču i bolju biljku.
Naravno i sama muzika se razlikuje u vibracijama i frekvencijama. Rok ima jače vibracije i deluje poput jakog vetra na biljku, umesto povetaraca koji daje klasika i lagani ritam.
I vi možete da upotrebite muziku da biste imali bolje useve. I to nije ništa čudno. Širom sveta to ljudi već rade. U nekim vinogradima u Italiji pušta se muzika Vivaldija, Mocarta, Hajdna, … I primećeno je da su usevi bolji, ali i da su biljke čak otpornije na mnoge štetočine. Potrebno je da samo nekoliko sati tokom dana (ili čak celi dan ili 24 časa) puštate muziku (poželjno klasičnu), ali ne preglasnu na svojim poljima ili bašti i najverovatnije da ćete imati mnogo bolje useve i to u velikom postotku.
Naravno, treba uzeti u obzir i dane kiše i vetra u kojima muzika možda neće biti toliko efektivna, jer će druge vibracije biti dominantne. Međutim, vredi probati.
Da li biste vi uključili ovaj način nege biljaka u svoju proizvodnju?
Read more at http://lifepressmagazin.com/uradi-sam/uradi-sam-vrt/utice-li-muzika-na-rast-razvoj-biljaka/#Gqk6Zmjj6U1YGQgO.99
Međutim, naučnici su nam otkrili neke zanimljive stvari o biljkama i o tome kako reaguju na okruženje u kom rastu. Kao i ljudi i one su osetljive na svetlo, hladnoću, vrućinu, ali i buku, zvukove.
Plešu i rastu
Botaničar Luter Burbank je istraživao kako biljke reaguju kada ih izmestite iz njihovog prirodnog staništa. Odlučio je da priča sa svojim biljkama da vidi kako će reagovati. Biljke su napredovale dobro, a on je otkrio da imaju posebne receptore. Utvrđeno je da reaguju na to kako se odnosite prema njima, ali čini se i mnogo bolje na muziku.Šezdesetih godina jedan indijski doktor je odlučio da ispita kako zaista biljke reaguju na muziku. Primetio je da su rasle brže za 20 odsto, a da im se biomasa uvećavala za 72 odsto. On je krenuo sa puštanjem klasične muzike, pa je prešao na rege muziku (plesna i ritmična) i otkrio da ima slične efekte na cvetne vrste.
Eksperiment je ponovio i na usevima – puštao je muziku u poljima na gramofone i preko zvučnika. Usevi su uvećani za 25 do 60 odsto – uveliko iznad proseka.
Nisu biljke reagovale samo na muziku, već i na ples, tačnije na vibracije. Bosonogi indijski ples bez pratnje muzike uticao je na petunije i neven da procvetaju 2 sedmice ranije od biljaka kojima nije puštana muzika niti vibracije od plesa.
Dokazano je i da je Bahova violinska sonata uticala na povećanje uroda pšenice za čak 66 odsto, te da je violina najefektniji instrument koji utiče na bolji razvoj biljaka.
A ako puštate muziku u polju ili kući gde imate tek posađeno seme, kada ono proklija, biljka će tokom rasta imati više lišća, biće veća i imaće i druge bolje karakteristike.
Vrste muzike
Posebno je zanimljivo da biljke drugačije reaguju na različite vrste muzike. Istraživanja su pokazala da od rok muzike beže ili čak uginu. Biljke penjačice su rasle uz zid gotovo bežeći u stranu od izvora rok muzike u jednom eksperimentu. Rok ima takav uticaj da neke biljke dobiju obolenja, a neven je recimo uginuo nakon samo dve sedmice izloženosti rok muzici. Ne reaguju dobro ni na kantri zvuk, ali zato vole džez nešto više.
Kako i zašto se ovo dešava?
Prvo moramo da shvatimo kako to muzika dolazi do nas. Zvuk se prenosi u formi valova kroz vazduh i stvaraju se vibracije. Znači, kada uključite radio zvučni talasi će stvoriti vibracije zbog kojih će vaš ušni bubnjić vibrirati. Energija pritiska će se konvertovati u električnu energiju za mozak i on će to “prevesti” kao nešto što mi tumačimo kao muzika.Biljke ne čuju muziku, ali kao i mi, reaguju na vibracije. Protoplazma, od koje su sastavljene ćelije i biljka i životinja, je uvek u stanju pokreta. Vibracije će dovesti do ubrzanja pokreta i vibracija protoplazme u ćelijama. To će uticati na celi sistem biljke i može dovesti do bolje proizvodnje nutrijenata i tako ćemo dobiti jaču i bolju biljku.
Naravno i sama muzika se razlikuje u vibracijama i frekvencijama. Rok ima jače vibracije i deluje poput jakog vetra na biljku, umesto povetaraca koji daje klasika i lagani ritam.
U poljoprivredi
I vi možete da upotrebite muziku da biste imali bolje useve. I to nije ništa čudno. Širom sveta to ljudi već rade. U nekim vinogradima u Italiji pušta se muzika Vivaldija, Mocarta, Hajdna, … I primećeno je da su usevi bolji, ali i da su biljke čak otpornije na mnoge štetočine. Potrebno je da samo nekoliko sati tokom dana (ili čak celi dan ili 24 časa) puštate muziku (poželjno klasičnu), ali ne preglasnu na svojim poljima ili bašti i najverovatnije da ćete imati mnogo bolje useve i to u velikom postotku.
Naravno, treba uzeti u obzir i dane kiše i vetra u kojima muzika možda neće biti toliko efektivna, jer će druge vibracije biti dominantne. Međutim, vredi probati.
Da li biste vi uključili ovaj način nege biljaka u svoju proizvodnju?
Read more at http://lifepressmagazin.com/uradi-sam/uradi-sam-vrt/utice-li-muzika-na-rast-razvoj-biljaka/#Gqk6Zmjj6U1YGQgO.99
Tekst u celosti preuzet sa http://lifepressmagazin.com/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.