by LoonaLoo
Ljubav voli da voli ljubav. To je prvo pravilo. Mora se biti i pomalo nesiguran. U sebe. Nikad u onog kome se piše. Kada ste poslednji put napisali ljubavno pismo? Možda jako davno, pa se sad mislite kome sam ja pisala ljubavna pisma – nezahvalniku...Ali, nije važno šta se dalje desilo nego da ste seli i napisali ga. Sigurno je stiglo na pravu adresu u tom momentu jer ste ga pisali srcem, zar ne. To srce je za sebe i vazda buntovno, naravno i nema puno veze sa razumom. A tek sa godinama – pisanje ljubavnih pisama nikad ne može da se preraste. Možda ste ga pisali nekom ko više nije tu, ali ono što se računa jeste da ste u tom trenutku bili najiskrenija osoba u Kosmosu i ostavili parče sebe. Možda će eto baš to pismo naći neko u nekoj antikvarnici za 100 godina i ohrabriće ga da pusti nekog u život zahvaljujući tim vašim rečima. Možete promeniti tok nečijeg života samo zato što ste seli jednog lenjog popodneva i odlučili da ostavite pisani trag svoje zanesenosti. Za pisanje ljubavnih pisama je neobično važna oprema. Seda se za sto, pomalo ste doterani, stavlja se papir pred sebe, dramatično beo i prazan. Pogled je uvek zagledan kroz prozor. Drvo pupi ili je u najlepšem cvatu iako je ciča zima jer kroz granje se gleda u uzbudljivu budućnost. Pa onda sledi znak pitanja. Kako početi? Da li tako da se iz prvih redova ne nasluti koji je žanr ili da se odmah krene sa silinom osećaja koji iz donjeg stomaka gruvaju na papir i slova pretvaraju u karaktere. Za ljubavno pismo je baš važno da ima bar tri strane rukom pisane, prored mora da bude veliki između redova da bi reči slobodno disale I odmah, čim se spakuje u malu elegantnu kovertu mora da se oseti značaj – kad se pismo primi već po težini mora da se zna da je nešto od izuzetne važnosti po primaočev životopis. Primalac odmah mora shvatiti da je ovo jedinstven događaj u njegovom životu. Takođe, podjednako je važno da pismo nosi miris onog koji ga piše. Ljubavna pisma se pišu čistih ruku, Feromoni ljubavi se mešaju sa mirisima nekada lavande, nekad čokolade - ovo miriše na jasmin. To već svi znaju. - jasmin miriše na ljubav i noć i raskošnu mesećinu i toplo – slova se tope dok se čitaju, magli se pogled. Kod ljubavnih pisama je takođe vrlo važno da su jednostavna. Ne komplikujte mnogo. Ako se zapetljate – zgužvajte papir, pa sve iz početka. Rečenica mora biti kratka i da gađa direktno u metu. Haiku je za konkurse, ljubavna pisma moraju da budu laka za tumačenje, ali nimalo „laka literatura“. Ljubav je dragocenost, ne sme da se svede na jeftine rime. Ako nemate kome, ovog proleća napišite Ljubavi jedno ljubavno pismo i videćete kako će se Taj Neko javiti. Magnetitzam je u pitanju. Želja da se bude voljen privlači onog koji želi da voli. Ovako ćete imati napismeno dokaz da imate iskrenei časne namere prema Ljubavi. Verujte mi znam iz ličnog iskustva. Zato i delim sa vama ovu spoznaju, pokušajte i srećno. Kao inspiracija neka vam posluži „Nebeska tema“ jedna od najljubavnijih pesama koju sam u svom životu čula na ovom našem lepom jeziku na kome se može sve izraziti.
Ljubav voli da voli ljubav. To je prvo pravilo. Mora se biti i pomalo nesiguran. U sebe. Nikad u onog kome se piše. Kada ste poslednji put napisali ljubavno pismo? Možda jako davno, pa se sad mislite kome sam ja pisala ljubavna pisma – nezahvalniku...Ali, nije važno šta se dalje desilo nego da ste seli i napisali ga. Sigurno je stiglo na pravu adresu u tom momentu jer ste ga pisali srcem, zar ne. To srce je za sebe i vazda buntovno, naravno i nema puno veze sa razumom. A tek sa godinama – pisanje ljubavnih pisama nikad ne može da se preraste. Možda ste ga pisali nekom ko više nije tu, ali ono što se računa jeste da ste u tom trenutku bili najiskrenija osoba u Kosmosu i ostavili parče sebe. Možda će eto baš to pismo naći neko u nekoj antikvarnici za 100 godina i ohrabriće ga da pusti nekog u život zahvaljujući tim vašim rečima. Možete promeniti tok nečijeg života samo zato što ste seli jednog lenjog popodneva i odlučili da ostavite pisani trag svoje zanesenosti. Za pisanje ljubavnih pisama je neobično važna oprema. Seda se za sto, pomalo ste doterani, stavlja se papir pred sebe, dramatično beo i prazan. Pogled je uvek zagledan kroz prozor. Drvo pupi ili je u najlepšem cvatu iako je ciča zima jer kroz granje se gleda u uzbudljivu budućnost. Pa onda sledi znak pitanja. Kako početi? Da li tako da se iz prvih redova ne nasluti koji je žanr ili da se odmah krene sa silinom osećaja koji iz donjeg stomaka gruvaju na papir i slova pretvaraju u karaktere. Za ljubavno pismo je baš važno da ima bar tri strane rukom pisane, prored mora da bude veliki između redova da bi reči slobodno disale I odmah, čim se spakuje u malu elegantnu kovertu mora da se oseti značaj – kad se pismo primi već po težini mora da se zna da je nešto od izuzetne važnosti po primaočev životopis. Primalac odmah mora shvatiti da je ovo jedinstven događaj u njegovom životu. Takođe, podjednako je važno da pismo nosi miris onog koji ga piše. Ljubavna pisma se pišu čistih ruku, Feromoni ljubavi se mešaju sa mirisima nekada lavande, nekad čokolade - ovo miriše na jasmin. To već svi znaju. - jasmin miriše na ljubav i noć i raskošnu mesećinu i toplo – slova se tope dok se čitaju, magli se pogled. Kod ljubavnih pisama je takođe vrlo važno da su jednostavna. Ne komplikujte mnogo. Ako se zapetljate – zgužvajte papir, pa sve iz početka. Rečenica mora biti kratka i da gađa direktno u metu. Haiku je za konkurse, ljubavna pisma moraju da budu laka za tumačenje, ali nimalo „laka literatura“. Ljubav je dragocenost, ne sme da se svede na jeftine rime. Ako nemate kome, ovog proleća napišite Ljubavi jedno ljubavno pismo i videćete kako će se Taj Neko javiti. Magnetitzam je u pitanju. Želja da se bude voljen privlači onog koji želi da voli. Ovako ćete imati napismeno dokaz da imate iskrenei časne namere prema Ljubavi. Verujte mi znam iz ličnog iskustva. Zato i delim sa vama ovu spoznaju, pokušajte i srećno. Kao inspiracija neka vam posluži „Nebeska tema“ jedna od najljubavnijih pesama koju sam u svom životu čula na ovom našem lepom jeziku na kome se može sve izraziti.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.