Buđenje ranog proleća

Osećam...
ma znam
da me poželiš
u sred radnog dana,
izmedju dve tanke kafe,
skuvane kurtoazno,
jer to je u vazduhu...
Poželiš da me pozoveš
i fasciniraš
odličnim poznavanjem mape mladeža
na mojim ledjima
i ukrštenih puteva senki
na mom telu,
poželiš da me obgrliš celu,
pa nek` košta šta košta !
Da me skineš golu
i igraš s otvorenim kartama,
na stolu,
spuštenim prepotentno,
u stilu
"I šta sad?"
Poželiš da me ljubiš decentno,
po mogućstvu,
permanentno
i - svakako -
frekventno.
I svuda.
Poželiš me
u redu za novine,
svake godine,
svakoga sata
i trena,
i kad godišnjih doba smena
drsko začikava strasti.
I ne znam
ko će Te spasti!?
Jer mi je jasno
zašto vazduh treperi
i zašto se vreme meri
dužinom uzdaha
kad pomislim na Tebe
i dobrovoljno kaparišem sebe
za sva Tvoja maštanja.
Čini mi se
da sam Ti oduvek
bila pod kožom,
i onomad i sad.
Čak mi se čini
da me ima i u pesmama,
koje si voleo
kad si bio mlad.
Jedino ne znam
je li to samo zbog proleća
il` zbog ovog stoleća,
u kom smo svi zagrejani
globalno?

 

Autorka: Jelena M. Ćirić, Žar