Na nivou svesti, moramo naučiti da
kontrolišemo svoje misli i emocije. To je lakše reći nego učiniti, ali
vi zaslužujete da imate sve što želite – učinite da se to i dogodi!
Verujem da se većina čitalaca seća, ili je čula za starog K. Marksa i njegovu čuvenu 11. tezu o Fojerbahu. „Do sada su filozofi samo tumačili svet, a radi se o tome da se svet promeni.“ Mutatis mutandis, Fabijanova 1. teza o duhovnosti, bila bi: „Dosta smo čitali o duhovnosti – vreme je da to i primenimo.“
Osnova pristupa je u tome da od objekta Stvarnosti postanemo njen subjekat i stvaralac. Mi to već jesmo, ali dogadjaje i želje privlačimo na konfuzan i haotičan način i sa pretežno negativnim predznakom, pa nam se čini da je Stvarnost konfuzna i negativna. Da bismo ostvarili tu promenu uloge, trebalo bi da razumemo i usvojimo stav da Stvarnost uopšte nije objektivna. Stvarnost je subjektivna i predstavlja zbir naših svesnosti. Ona je Svesnost. Ona nema drugi sadržaj sem onoga koji joj mi dajemo svojim mišljenjem, emocijama i željama. Pokušajmo da zamislimo da je svest svetlo projektora, naše želje dijapozitiv, a Stvarnost platno. Šta god mi mislimo i želimo, uz pomoć svetlosti svesti projektuje se na „platno“ i postaje stvarnost.
Srećom, ne ostvaruju se sve naše misli i želje nego samo one koje „vrtimo“ dovoljno dugo i na odredjeni način. Taj odredjeni način je tehnika o kojoj govorimo i svodi se na to kako da „privolimo“ Univerzum da ostvaruje naše želje, kako da navedemo zakon privlačenja da radi u našu korist.
Mi imamo svest i podsvest kao delove svoje ličnosti (forme) i imamo suštinu, ono što zapravo jesmo, svoje Biće. Svest omogućuje logično mišljenje i donošenje odluka. Podsvest čuva sećanja sa emotivnim nabojem i to je osnova podsvesnih ponašanja. Mada nema mogućnost logičnog mišljenja, podsvest je najmoćnija pogonska snaga naših postupaka. Ona je odgovorna za spontane reakcije kao što su plač, smeh, mržnja i ljubav, bez obzira na to da li su logične ili ne.
Biće je Bog (Univerzum) u nama – kako god ga zvali. Odluku da nešto želimo (bogatstvo, zdravlje, vezu) donosi svest. Svest može započeti proces ostvarenja, ali ne može učiniti da se želje materijalizuju. Da bismo želju preneli Biću, moramo komunicirati sa podsvešću. Svest ne može da komunicira sa Bićem. Jedini način da se komunikacija uspostavi jeste putem podsvesti. Svest želju mora da „utisne“ u podsvest da bi bila preneta Univerzumu i mogla da se materijalizuje.
Na nivou svesti, moramo naučiti da kontrolišemo svoje misli i emocije. To je lakše reći nego učiniti. To se radi tako što pokušavamo da se ne identifikujemo sa mislima i emocijama (ja imam telo – ali nisam svoje telo, imam misli – ali nisam misli, imam emocije – ali nisam emocije), nego da posmatramo, kao svedok, svoje misli i emocije koje ih prate. Kao što sunce posmatra oblake.
Mnogo možemo naučiti slušajući tu svoju unutrašnju priču, da li se obraćamo sebi sa poštovanjem ili nipodaštavanjem. Negativne i obeshrabrujuće misli („nije trebalo da to uradim“, „nisam ja za to“ i slično) veoma škode procesu ostvarenja. Da bismo dospeli do podsvesti, treba da sklonimo um s puta. To postižemo opuštanjem. Dok smo budni, nalazimo se u „beta stanju“ (15–40 ciklusa moždanih talasa u sekundi), a u stanju opuštenosti („medju javom i medj snom“) nalazimo se u „alfa stanju“ (7–14 ciklusa u sekundi). U alfa stanju naša podsvest prijemčiva je za sugestije.
Emocije su jezik podsvesti
Postoje razne tehnike za dovodjenje u to stanje. One se redovno primenjuju na kraju treninga („šavasana“) i sastoje se od „skeniranja“ delova tela svešću. Za još dublje i trajnije opuštanje primenjuje se „joga nidra“ (joga spavanje), kojom se postiže da telo spava, a svest bude budna i otvorena za utiskivanje želja. U tom stanju u sebi se izgovara želja (odluka, molba, plan) i to se zove „sankalpa“; sve tehnike ostvarenja vuku poreklo iz te prastare tehnike joge.Te tehnike opuštanja danas se mogu nabaviti snimljene na CD-u i preko interneta. Suština je da se želja izgovori u prvom licu jednine (dakle, „ja“, a ne „mi“ ili „oni“), u sadašnjem trajnom vremenu („Ja sam zdrav/a“, „Ja sam bogat/a“, „Ostvarujem duhovni rast“ itd.) i da to stanje vizuelizujemo kao da je želja već ostvarena. Veoma je važno da se ta vizuelizacija uradi sa što više emocija i detalja (logika je jezik svesti, a emocije su jezik podsvesti).
„Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam.“ (Jevandjelje po Marku 11:24) Nakon što smo želju „utisnuli“ u podsvest, treba da „angažujemo“ Biće. Uključivanje Bića proces ostvarenja pretvara u čudo! Za to je potrebno da izgradimo „dobre odnose“ sa Bićem. Pre svega, to je vera u Biće, jer će ono ostvariti upravo ono u šta istinski verujemo da će se ostvariti. Zatim, treba otkloniti sve sumnje, nedoumice i nestrpljenje jer izražavaju nepoverenje prema Biću i škode ostvarenju.
Otvorena komunikacija sa Bićem presudna je za što uspešniji i brži proces ostvarenja. Na putu te komunikacije nalaze se razne prepreke koje neprestano moramo otklanjati. A to postižemo radom na sebi, duhovnim rastom – punjenjem nebeskog čardaka. Znam da sada zvuči nepravedno što su neki ljudi em mirni i blaženi, em im se ispunjavaju želje. Ali Stvarnost nije pravedna (pravednost je društvena i logička kategorija) nego upravo onakva kakvu je mi svesnošću stvaramo. Punjenjem nebeskog čardaka najlakše punimo zemaljski čardak!
Jedna od najvećih prepreka je osećaj krivice. Zbog tog osećaja ne usudjujemo se da tražimo od nebeskog Oca (kao dete koje ne sme ni da pogleda oca ako misli da je u nečemu zgrešilo, a kamoli da traži nešto). Pomirenje i praštanje presudni su na tom putu. Priča o tehnikama oslobadjanja od osećaja krivice prevazilazi, nažalost, okvire ovog članka. Medjutim, oni koje uklanjanje tog osećaja stvarno zainteresuje, već će za to naći pravi put.
Velike prepreke čine i strah, kompleksi i fiks ideje o nama samima. Strah šteti procesu jer je suprotan veri u Biće. Naši kompleksi i pogrešna verovanja o sebi jesu ono što nas je dovelo i drži nas tu gde jesmo. Te pogrešne slike o sebi teško da možemo promeniti uveravanjem sebe da to nije tačno („Ne može se neki problem rešiti onim istim umom koji ga je i stvorio“ – kaže Albert Einstein). Ta pogrešna slika o nama upisana je u podsvest. Možemo je samo tamo i promeniti, a to postižemo drugacijom vizuelizacijom sebe tokom duboke opuštenosti u kojoj ćemo sebe da vidimo kao vitku, bogatu, zdravu, srećnu osobu. Osim u stanju opuštenosti, proces ostvarenja treba da primenjujemo i svakodnevno i učinimo ga načinom života. Treba da nam ispunjava svaki trenutak vremena i da prožima sve naše aktivnosti. Ali ne u formi zagriženosti, satiranja i patnje nego kao lakoća i igra.
Ukoliko vam ovaj tekst bude samo još jedan „interesantan“ članak a ne preduzmete ništa, promene će se i dalje dešavati drugima. Zaslužujete da imate sve što želite – učinite da se to i dogodi! Also sprach Yogi.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.