субота, 28. март 2015.

Osetite moć molitve

Molitva pomaže stišavanju uzburkane duše, ali je prvenstveno put rasta ljubavi prema Bogu i ljudima, kaže Jasmina Leković, psihoterapeut.

 

 

BOG NAM DAJE SNAGU
 
Molitva je razgovor čoveka s bogom, kojim mu se približavamo kako bismo stvorili zajednicu s njim. To je način da mu zatražimo snagu neophodnu da podnesemo iskušenja s kojima nas suočava život. Bog neće umesto nas rešavati probleme, niti će umesto nas donositi odluke, to moramo sami. Razne neugodne situacije će nas pratiti kroz život jer su njegov sastavni deo. Pogrešno je i nerealno očekivati od boga da obavi posao koji pripada nama. Međutim, iz poverenja u boga i saznanja da nam s razlogom šalje sve što je dobro i sve što je teško, kroz molitvu dobijamo snagu da izdržimo i ono što ne bismo mogli bez zajednice sa bogom, objašnjava Jasmina Leković (www.psihoterapija-rebt.com).

 
NEKO O NAMA BRINE

Kada se molimo, to činimo pred ikonom našeg svetitelja zaštitnika ili pred ikonom nekog drugog sveca. On je posrednik u našoj komunikaciji sa bogom i zauzima se za nas.
– Tada postajemo svesni da nismo sami na svetu i da neko za nas mari i voli nas. Umesto beznađa i besmisla dušu nam ispunjavaju spokoj i sigurnost. Samim tim molitva pred ikonom ima terapeutsko dejstvo – kaže naša sagovornica.
Naša osećanja utiču na naše misli i obrnuto. Tako čovek, imajući saznanje da je bogu stalo do njega, dobija mir i spremnije se hvata u koštac s teškoćama.

 
NE BUDITE GORDI

Isusova molitva „Gospode Isuse Hriste, sine božji, pomiluj me grešnog“ izražava našu veru u boga i molitva je protiv gordosti koja nas smiruje. Zašto? Zato što nas gordost vodi u nemir. Gordi ljudi misle da mogu da kontrolišu život, da sve mora da teče po njihovom planu i volji. Suočeni s neuspehom, pitaju se kako je to moglo da im se desi, kako su mogli da naprave takvu grešku i propust. Takvo razmišljanje samo ih udaljava i od sebe i od boga. Neprihvatanjem sopstvene prirode odričemo se boga koji nas je stvorio nesavršenima.


NA GREŠKAMA UČIMO
Umesto da iz svojih grešaka učimo i izvlačimo pouke, jer na taj način rastemo i razvijamo se, mi imamo osećaj krivice kad pogrešimo. Odričemo sebi svaku vrednost pogrešno poistovećujući sebe s greškom.
– Ako uradimo nešto loše, zaključujemo da smo loša osoba, pa gubimo unutrašnji mir, postajemo depresivni i anksiozni. Molitva nas uči da su greške sastavni deo ljudskog života jer nas bog nije stvorio savršenim bićima. Međutim, mi smo pozvani na usavršavanje. Stoga smo i dalje odgovorni pred sobom i pred bogom za svoje postupke. Isusovom molitvom priznajemo i prihvatamo svoju nesavršenu prirodu, zadobijamo smirenje i istovremeno privlačimo božiju pomoć i snagu da ispunimo ono što je iznad ljudskih mogućnosti, to jest ono što ne možemo sami – kaže Jasmina Leković.
 

Zahvalna molitva
 
* Svaki dan započnite molitvom zahvalnosti. Čim otvorite oči, nekome zahvalite: bogu na daru života, na lepoti prirode, roditeljima, deci, prijateljima, duhovnicima, profesorima, kolegama s posla, ljudima iz vaše prošlosti, nekome ko vas je saslušao, razumeo, uputio kompliment…
* Budite zahvalni na onome što imate umesto da razmišljate stalno o onome što nemate, i to će vam pomoći da prevaziđete samosažaljenje i osećaj gubitka.
* Osećaj zahvalnosti dovodi do unutrašnjeg mira, radosti i zadovoljstva. Ne možete u isto vreme biti nesrećni i zahvalni.
* Zahvalna molitva je potreba čovekove duše koja oseća božju brigu o sebi. U njoj čovek priznaje boga za svoga dobrotvora i, ne tražeći ništa više za sebe, iskazuje pred bogom svoja osećanja zahvalnosti za dobijene milosti.

 
Post jača volju

U molitvi gospodnjoj tražimo od boga da nas zaštiti od iskušenja, od greha: „Ne dovedi nas u iskušenje nego nas izbavi od zloga“. Ona nam pomaže da ne uradimo sve što poželimo, da se uzdržavamo, kontrolišemo, umerimo. A da sve ovo postignemo i izdignemo se iznad sebe, pomaže nam hrišćanski post. Post je svojevrsni trening za jačanje volje i on se ne ograničava samo na uzdržavanje od jela već i na udaljavanje od zlih dela, loših misli i želja. „Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi; sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome“ (1 Kor. 6,12).

 
Oprostite neprijatelju

Postajemo novi ljudi kada oprostimo onima koji su zgrešili protiv nas. Opraštanje neprijatelju je najelementarnija karakteristika hrišćanina. Zato su reči „I oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim“ neizostavni deo molitve. Ako praštamo, i nama će biti oprošteno. Dokle god razmišljamo o uvredi i nepravdi, osvežavamo sećanje na neprijatan događaj i osećamo bes.
Kad praštamo, treba da mislimo kako bi bilo lepo da nas poštuju, ali kako nije ni užasno ni nepodnošljivo ako to ne urade. To nas oslobađa uznemirujućih emocija, besa, prezira, povređenosti, i tada privlačimo misteriju ljubavi, a dušu nam ispunjavaju mir i spokoj. 


Izvor
 

Нема коментара:

Постави коментар