Legende i mitovi isprepletani su astrologijom, a oni otkrivaju kako su i
zašto horoskopski znaci dobili baš takva imena. Otkrivamo vam odakle
potiče ime vašeg znaka.
Većina imena horoskopskih znakova vezana je za grčku mitologiju koja je puna beskrajnih neverovatnih priča o bogovima koji nisu mogli a da se svakodnevno ne mešaju ne samo u ljudske subine već i u njihove odnose. Na kraju bi bogovi, kad god nešto „pokvare“, gorko žalili, pa bi u znak iskupljenja svako malo dodavali po jednu novu zvezdu i sazvežđe na nebu.
Skupili smo na jednom mestu najlepše priče i legende o nastanku imena horoskopskih znakova.
OVAN
Grčka legenda kaže da je Friksa, sina kralja Atamanta, u davna vremena svakodnevno maltretirala zla maćeha Ina. Jednoga dana ne mogavši više da izdrži torturu, Friks zaskoči na krilatog zlatorunog ovna i pobegne do Kolhide. Tu se on oženi Halkiopom, a ovna je žrtvovao u znak zahvalnosti Zevsu. Zlatno runo pokloni tastu, kralju Ejetu, koji ga prikova o hrast u svetom vrtu odredivši zmaja da ga čuva od kradljivaca. Istovremeno, Jason iz Tesalije uspeva da ukrade Zlatno runo i da ga donese u Grčku. Ali, Zevs smatrajući se grdno uvređenim oduze Zlatno runo i zajedno sa uskrslim ovnom postavi ga na nebo.
BIK
Pretpostavlja se da je kult bika rođen još u ranoj Aziji, 4.500 godina pre Hrista. U feničanskoj mitologiji bik često asocira na bogove, najpre boga Sunca Ela, koji daje plodnost rekama i morima. Međutim, najpoznatija i najubedljivija od svih legendi posvećenih mitu bika je ona o Minotauru. Prema toj legendi, nekad davno je u Grčkoj vladao kralj Agenor koji je imao ćerku - Europu (Evropu). Za njenu lepotu je čuo i Zevs pa je sišao na Zemlju da je vidi. Ipak, da je ne bi preplašio, on se pretvori u snežnobelog bika i tako joj priđe. Kasnije je glavni bog po njemu nazvao sazvežđe.
BLIZANCI
Blizanci su treći zodijački znak, a poreklo naziva datira iz Grčke. Priča počinje od prelepe žene spartanskog kralja Lede koju je zaveo Zevs. Oni su izrodili blizance Poluksa i Helenu, a Leda je imala još dece, a sa jednim je Poluks baš bio blizak. Kada je smrtni Ledin sin umro, Poluksova tuga je bila velika. Njegov otac Zevs predloži mu da po jedan dan, naizmenično, provodi sa Kastorom u Hadu i na Olimpu. Ovaj to bez razmišljanja prihvati a Zevs, videvši njihovu neizmernu ljubav, obojicu pretvori u zvezde i postavi ih na nebo.
RAK
Četvrti znak horoskopa, istovremeno i prvi letnji, jeste rak. Legenda kaže da je Herkul dobio nalog od mikenskog kralja Euristeja da ubije strašnu Hidru, devetoglavu zmiju od kojih je osam glava bilo smrtnih, a samo deveta besmrtna. Kada je već bilo jasno da će Herkul pobediti, Hidri je priskočila u pomoć Zevsova žena (i sestra) boginja Hera, koja joj je kao pomoć poslala velikog raka sa oklopom, koji ranjava heroja u nogu. Međutim, Herkul je i njega brzo savladao. Hera je u znak sećanja na sve ovo raka postavila na nebo i podarila mu sažvežđe.
LAV
Po hindu verovanjima, Lav istovremeno simboliše početak i kraj. To sazvežđe pak, po grčkoj mitologiji, nastalo je zahvaljujući svađi boga Zevsa i njegove žene Here. On je sa ljubavnicom imao sina Herkula koji je imao ogromnu snagu. U to vreme harao je šumama ogroman lav. Znajući za njega, Hera, misleći da će lav ubiti Herkula, nagovori mikenskog kralja da ga pošalje u boj protiv nemani. Herkul je uspeo posle teške borbe da ubije lava, ali je Hera posle toga da bi napakostila Zevsu uznela nemejskog lava na nebo kao sazvežđe koje i danas nosi to ime.
DEVICA
Devica je personifikacija boginje zemljoradnje Demetre koja je sa vrhovnim bogom Zevsom imala vanbračnu ćerku Persefonu. Jednog dana Zevs odluči da ćerku uda za boga podzemnog sveta Hada. Demetra je zbog toga, od besa i žalosti za ćerkom, zapustila brigu o zemljoradnji i uskoro na Zemlji zavlada glad. Zevs potom sklopi dogovor sa njom - da Persefona dve trećine vremena provodi na Zemlji sa majkom a jednu kod Hada. Taj period kada nije bila na Zemlji nazvan je zimom, a njen dolazak na Zemlju obeležen je pojavom sazvežđa Device.
VAGA
Sedmi znak u astrologiji je vaga. U svim tradicijama se nalazi između ruku bogova Pravde i Poslednjeg Suda. U starom Egiptu Oziris meri duše umrlih, kao i Sveti Arhanđeo duše hrišćana, ili anđeo Rasni duše Persijanaca. Međutim, ime Vaga je grčki pojam. U Grčkoj je vaga katkada amblem Hermesa koji mrtve uvodi u Pakao, mada najčešće amblem boginje Pravde Temide. Prema legendi, vrhovni bog Zevs imao je sa njom tri ćerke od kojih je Dika, čije ime znači Pravedna, imala zadatak da sa simbolima svoje majke (terazijama i zavezanim očima) nadgleda sprovođenje zakona.
ŠKORPIJA
O imenu ovog znaka govori Orionov mit, koga je napala i ujela jedna ogromna i otrovna škorpija koju je poslala Artemida. Priča se da je Jupiter, zajedno sa Merkurom i Neptunom, jednog dana zatražio utočište u domu seljaka po imenu Hirieus i u znak zahvalnosti mu odobrio želju - da dobije dete koje je kasnije nazvao Orion. Kada je Orion odrastao, poželeo je boginju Artemidu za ljubavnicu. Ona nije htela da mu se lako preda i da bi se odbranila, poslala je na njega škorpiju koja ga je ubola i ubila. Artemida je zbog ovog brzo zažalila pa je u znak sećanja narpavila sazvežđe škorpije.
STRELAC
Ovaj znak predstavlja kentaur Hiron koji je bio pola čovek a pola konj. Bio je simbol ljudskog znanja i vrstan lovac. Jednom ga je, nenamerno, Herkul pogodio u nogu, a kako je bio besmrtan, nastavio je da živi u mukama. Tražeći pomoć za njega, Herkul je naišao na okovanog Prometeja kome je orao kljucao džigericu. Pošto Prometej nije mogao da bude oslobođen dok mu se ne pronađe zamena, Herkul se doseti pa ubi orla i oslobodi Prometeja a na njegovo mesto se dobrovoljno postavi Hiron. Međutim, Zevs se sažalio na njega i uzneo na nebo postavivši ga kao simbol najboljeg strelca.
JARAC
U godišnjem ciklusu Jarac predstavlja najdužu noć, a najkraći dan, i po grčkoj mitologiji predstavlja kozu Amalteju. Ona je svojim mlekom prehranila Zevsa dok je bio beba kada ga je majka Reja krišom sakrila od oca koji je znao za proročanstvo da će ga rođeni sin zbaciti s vlasti. Amalteja, koja je imala jedan rog iz koga su tekli nektar i ambrozija, Zevsa je čuvala i othranila a on ju je u znak zahvalnosti, kada se dočepao vrhovne vlasti, postavio na nebo.
VODOLIJA
Ovo sazvežđe donosi nadu i oslobođenje od materijalnih okova. Legenda kaže da je na početku svet bio mirno mesto, ali da su ga ljudi pokvarili. Kada je saznao za to, Zevs se preruši u prosjaka i siđe među ljude. Zatražio je konak kod kralja Likaona, a on je odlučio da se sa njim našali pa naredi da se ubije i skuva jedan rob i posluži Zevsu za jelo. Vrhovni bog ga je za kaznu pretvorio u vukodlaka, a na zemlju poslao potop iz kog se spasao samo Prometejev sin sa ženom. Oni su doplovili do današnje Svete Gore i tu su, pred žrtvenikom boginje Temide, molili Zevsa da obnovi ljudski rod.
RIBE
Jedna od legendi koja nosi obeležje ovog znaka je priča o Derseti, devojci koja je bezgrešno začela, ali se od sramote zbog trudnoće bacila u more. Bog Neptun je tad polovinu njenog tela pretvorio u ribu. Grčke legende o nastanku ovog sazvežđa kazuju i sledeću priču: jedna od nerida, ćerki morskog kralja, zaljubi se u Akida. Međutim, nju je hteo i kiklop Polifem, sin boga mora Posejdona, pa na zaljubjeni par posla krdo konja. Prestravljeni Galateja i Akid se bace u more i pretvoriše se u ribe povezane plavom trakom. Videvši njihovu ljubav, bogovi se sažale i uzdignu ih na nebo.
Izvor
Većina imena horoskopskih znakova vezana je za grčku mitologiju koja je puna beskrajnih neverovatnih priča o bogovima koji nisu mogli a da se svakodnevno ne mešaju ne samo u ljudske subine već i u njihove odnose. Na kraju bi bogovi, kad god nešto „pokvare“, gorko žalili, pa bi u znak iskupljenja svako malo dodavali po jednu novu zvezdu i sazvežđe na nebu.
Skupili smo na jednom mestu najlepše priče i legende o nastanku imena horoskopskih znakova.
OVAN
Grčka legenda kaže da je Friksa, sina kralja Atamanta, u davna vremena svakodnevno maltretirala zla maćeha Ina. Jednoga dana ne mogavši više da izdrži torturu, Friks zaskoči na krilatog zlatorunog ovna i pobegne do Kolhide. Tu se on oženi Halkiopom, a ovna je žrtvovao u znak zahvalnosti Zevsu. Zlatno runo pokloni tastu, kralju Ejetu, koji ga prikova o hrast u svetom vrtu odredivši zmaja da ga čuva od kradljivaca. Istovremeno, Jason iz Tesalije uspeva da ukrade Zlatno runo i da ga donese u Grčku. Ali, Zevs smatrajući se grdno uvređenim oduze Zlatno runo i zajedno sa uskrslim ovnom postavi ga na nebo.
BIK
Pretpostavlja se da je kult bika rođen još u ranoj Aziji, 4.500 godina pre Hrista. U feničanskoj mitologiji bik često asocira na bogove, najpre boga Sunca Ela, koji daje plodnost rekama i morima. Međutim, najpoznatija i najubedljivija od svih legendi posvećenih mitu bika je ona o Minotauru. Prema toj legendi, nekad davno je u Grčkoj vladao kralj Agenor koji je imao ćerku - Europu (Evropu). Za njenu lepotu je čuo i Zevs pa je sišao na Zemlju da je vidi. Ipak, da je ne bi preplašio, on se pretvori u snežnobelog bika i tako joj priđe. Kasnije je glavni bog po njemu nazvao sazvežđe.
BLIZANCI
Blizanci su treći zodijački znak, a poreklo naziva datira iz Grčke. Priča počinje od prelepe žene spartanskog kralja Lede koju je zaveo Zevs. Oni su izrodili blizance Poluksa i Helenu, a Leda je imala još dece, a sa jednim je Poluks baš bio blizak. Kada je smrtni Ledin sin umro, Poluksova tuga je bila velika. Njegov otac Zevs predloži mu da po jedan dan, naizmenično, provodi sa Kastorom u Hadu i na Olimpu. Ovaj to bez razmišljanja prihvati a Zevs, videvši njihovu neizmernu ljubav, obojicu pretvori u zvezde i postavi ih na nebo.
RAK
Četvrti znak horoskopa, istovremeno i prvi letnji, jeste rak. Legenda kaže da je Herkul dobio nalog od mikenskog kralja Euristeja da ubije strašnu Hidru, devetoglavu zmiju od kojih je osam glava bilo smrtnih, a samo deveta besmrtna. Kada je već bilo jasno da će Herkul pobediti, Hidri je priskočila u pomoć Zevsova žena (i sestra) boginja Hera, koja joj je kao pomoć poslala velikog raka sa oklopom, koji ranjava heroja u nogu. Međutim, Herkul je i njega brzo savladao. Hera je u znak sećanja na sve ovo raka postavila na nebo i podarila mu sažvežđe.
LAV
Po hindu verovanjima, Lav istovremeno simboliše početak i kraj. To sazvežđe pak, po grčkoj mitologiji, nastalo je zahvaljujući svađi boga Zevsa i njegove žene Here. On je sa ljubavnicom imao sina Herkula koji je imao ogromnu snagu. U to vreme harao je šumama ogroman lav. Znajući za njega, Hera, misleći da će lav ubiti Herkula, nagovori mikenskog kralja da ga pošalje u boj protiv nemani. Herkul je uspeo posle teške borbe da ubije lava, ali je Hera posle toga da bi napakostila Zevsu uznela nemejskog lava na nebo kao sazvežđe koje i danas nosi to ime.
DEVICA
Devica je personifikacija boginje zemljoradnje Demetre koja je sa vrhovnim bogom Zevsom imala vanbračnu ćerku Persefonu. Jednog dana Zevs odluči da ćerku uda za boga podzemnog sveta Hada. Demetra je zbog toga, od besa i žalosti za ćerkom, zapustila brigu o zemljoradnji i uskoro na Zemlji zavlada glad. Zevs potom sklopi dogovor sa njom - da Persefona dve trećine vremena provodi na Zemlji sa majkom a jednu kod Hada. Taj period kada nije bila na Zemlji nazvan je zimom, a njen dolazak na Zemlju obeležen je pojavom sazvežđa Device.
VAGA
Sedmi znak u astrologiji je vaga. U svim tradicijama se nalazi između ruku bogova Pravde i Poslednjeg Suda. U starom Egiptu Oziris meri duše umrlih, kao i Sveti Arhanđeo duše hrišćana, ili anđeo Rasni duše Persijanaca. Međutim, ime Vaga je grčki pojam. U Grčkoj je vaga katkada amblem Hermesa koji mrtve uvodi u Pakao, mada najčešće amblem boginje Pravde Temide. Prema legendi, vrhovni bog Zevs imao je sa njom tri ćerke od kojih je Dika, čije ime znači Pravedna, imala zadatak da sa simbolima svoje majke (terazijama i zavezanim očima) nadgleda sprovođenje zakona.
ŠKORPIJA
O imenu ovog znaka govori Orionov mit, koga je napala i ujela jedna ogromna i otrovna škorpija koju je poslala Artemida. Priča se da je Jupiter, zajedno sa Merkurom i Neptunom, jednog dana zatražio utočište u domu seljaka po imenu Hirieus i u znak zahvalnosti mu odobrio želju - da dobije dete koje je kasnije nazvao Orion. Kada je Orion odrastao, poželeo je boginju Artemidu za ljubavnicu. Ona nije htela da mu se lako preda i da bi se odbranila, poslala je na njega škorpiju koja ga je ubola i ubila. Artemida je zbog ovog brzo zažalila pa je u znak sećanja narpavila sazvežđe škorpije.
STRELAC
Ovaj znak predstavlja kentaur Hiron koji je bio pola čovek a pola konj. Bio je simbol ljudskog znanja i vrstan lovac. Jednom ga je, nenamerno, Herkul pogodio u nogu, a kako je bio besmrtan, nastavio je da živi u mukama. Tražeći pomoć za njega, Herkul je naišao na okovanog Prometeja kome je orao kljucao džigericu. Pošto Prometej nije mogao da bude oslobođen dok mu se ne pronađe zamena, Herkul se doseti pa ubi orla i oslobodi Prometeja a na njegovo mesto se dobrovoljno postavi Hiron. Međutim, Zevs se sažalio na njega i uzneo na nebo postavivši ga kao simbol najboljeg strelca.
JARAC
U godišnjem ciklusu Jarac predstavlja najdužu noć, a najkraći dan, i po grčkoj mitologiji predstavlja kozu Amalteju. Ona je svojim mlekom prehranila Zevsa dok je bio beba kada ga je majka Reja krišom sakrila od oca koji je znao za proročanstvo da će ga rođeni sin zbaciti s vlasti. Amalteja, koja je imala jedan rog iz koga su tekli nektar i ambrozija, Zevsa je čuvala i othranila a on ju je u znak zahvalnosti, kada se dočepao vrhovne vlasti, postavio na nebo.
VODOLIJA
Ovo sazvežđe donosi nadu i oslobođenje od materijalnih okova. Legenda kaže da je na početku svet bio mirno mesto, ali da su ga ljudi pokvarili. Kada je saznao za to, Zevs se preruši u prosjaka i siđe među ljude. Zatražio je konak kod kralja Likaona, a on je odlučio da se sa njim našali pa naredi da se ubije i skuva jedan rob i posluži Zevsu za jelo. Vrhovni bog ga je za kaznu pretvorio u vukodlaka, a na zemlju poslao potop iz kog se spasao samo Prometejev sin sa ženom. Oni su doplovili do današnje Svete Gore i tu su, pred žrtvenikom boginje Temide, molili Zevsa da obnovi ljudski rod.
RIBE
Jedna od legendi koja nosi obeležje ovog znaka je priča o Derseti, devojci koja je bezgrešno začela, ali se od sramote zbog trudnoće bacila u more. Bog Neptun je tad polovinu njenog tela pretvorio u ribu. Grčke legende o nastanku ovog sazvežđa kazuju i sledeću priču: jedna od nerida, ćerki morskog kralja, zaljubi se u Akida. Međutim, nju je hteo i kiklop Polifem, sin boga mora Posejdona, pa na zaljubjeni par posla krdo konja. Prestravljeni Galateja i Akid se bace u more i pretvoriše se u ribe povezane plavom trakom. Videvši njihovu ljubav, bogovi se sažale i uzdignu ih na nebo.
Izvor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.