субота, 21. март 2015.

Вилијам Батлер Јејтс: КАД БУДЕШ СТАРА

Кад будеш стара, седа – пред спавање снена Дремала крај ватре; ову књигу тада
Узми, читај и сањај како си била млада,
Очију топлог сјаја као васељена.

И како многи у лепоту ти заљубљени бише
Крај тебе искрени и лажни знаше да се сјате
Док је само један волео ти душу, мислио на те
Кад лепоту твог лица бриге осенчише.

И док се свијаш крај топлог ватриног гнезда
Промрмори сетно како љубав брзонога мину,
Преко високих гора како се ка небу вину
Скривши своје лице у роју од звезда.

Нема коментара:

Постави коментар