субота, 21. март 2015.

Irski bard i poslednji romantičar

 

Autor: M.Krtinić
"Početkom novembra (1923) jedan novinar me je pozvao da mi pokaže članak u kome je pisalo da će Nobelova nagrada najverovatnije pripasti Tomasu Manu, uvaženom romanopiscu, ili meni. Ja nisam ni znao da je Švedska akademija ikada čula za moje ime. Onda je nekih osam dana kasnije između deset i jedanaest sati uveče, stigla telefonska poruka Irskog tajmsa da je zaista priznanje pripalo meni. Deset minuta kasnije stigao je telegram iz Švedske ambasade, a onda su počeli da dolaze novinari. Negde oko pola 12, moja žena i ja smo ostali sami. Pretražili smo podrum za bocom vina, za koju se ispostavilo da je prazna. Proslavili smo uz kobasice", pisao je u svojoj "Autobiografiji" čuveni pesnik Vilijam Batler Jejts (1865-1939).

Njegova domovina Irska, ali i ceo svet, ove godine proslavlja 150 godina od rođenja jednog od najvećih pesnika 20. veka, dramskog pisca, nobelovca i neumornog borca za irsku nezavisnost, kulturu i tradiciju. Pre zvaničnog 13. juna, ovaj dan je u Beogradu obeležen na Filološkom fakultetu u okviru Beogradskog irskog festivala, dok će u nedelju, od 18 sati, u Kulturnom centru Beograda biti održan razgovor o njegovoj poeziji, u okviru festivala Svetski dan(i) poezije, uz čitanje Jejtsovih tekstova i emitovanje radiofonskog dela gošće festivala iz Irske Deidre Malruni.
"Ovde nema stranaca. Samo prijatelja koje još niste upoznali", napisao je najlepše reči, gotovo slogan za turističku reklamu, o svojoj zelenoj zemlji. Veza sa Irskom obeležila je njegovo delo, ali i istoriju ove države. Obrazloženje Nobelove nagrade glasilo je da "njegova inspirativna poeziju u  umetničkoj formi izražava duh cele nacije", a osim prvog priznanja Švedske akademije, ovaj pesnik je svojoj domovini doneo i prve nacionalne kulturne institucije - osnovao je Irsko narodno pozorište (Abbey Theatre) 1904. godine, gde je radio i kao upravnik, zatim formirao Irsko književno društvo u Dablinu i Londonu, organizovao Irski dramski pokret 1899. godine... Njegova poezija inspirisala je njegove sugrađane tokom Uskršnjeg ustanka 1916. godine. Česlav Miloš rekao je da "Bard govori dušom naroda", a upravo Jejts je nosio to ime (poput njegovog učitelja Vilijema Blejka). 
Svoju dugu besedu posvetio je svojoj zemlji i njenoj istoriji. Govorio je kako Nobelova nagrada nije toliko priznanje za njega lično, već za ono u njegovom delu što predstavlja irsku književnost, te da je ovo priznanje zapravo evropska dobrodošlica novoj slobodnoj državi. U dva mandata Jejts je bio član Irskog senata, od 1922. do 1928. godine, a kroz svoj politički angažman borio se za irski jezik.
Jejts je jedan od retkih autora koji je svoja najvažnija dela napisao nakon što je dobio Nobelovu nagradu. Samoproklamovani "poslednji romantičar" svoj poetski glas menjao je od nasleđenih konvencija književnog tradicionalizma do rastućih povika irskog kulturnog nacionalizma. Njegovo pesništvo je kosmopolitsko, sa uporištem u helenskoj i vizantijskoj simbolici, istovremeno duboko vezano za irsko tlo i keltsku tradiciju, kao i za neposredne aktuelnosti vremena u kojem je živeo. Osim poezije, veoma su značajni i njegovi pozorišni komadi, u stihu i prozi, sa temama iz keltske mitologije. "Nebeske tkanine", "Kad budeš stara", "Žensko srce", "Bele ptice", "Ljubavnik priča o ruži u svom srcu", "Pesnik svojoj ljubljenoj", s istim žarom, kao i njegovi savremenici, čitaju današnji čitaoci. Zanimljivo je da se Jejtsovi stihovi često citiraju u pop kulturi - u filmovima ("Devojka od milion dolara"), na televiziji "Sopranovi", u muzici ("An Appointment with Mr Yeats", album škotskog benda The Waterboys ili pesmi Džoni Mičel "Slouching towards Bethlehem"), književnosti (roman Kormaka Makartija "Ovo nije zemlja za starce")...
Njegov grob u Dramklifu često posećuju poštovaoci njegovog dela, a na spomeniku stoji epitaf, tri stiha iz pesme "Pod Balbenom": "Baci hladan pogled na Život, na Smrt, konjaniče, i prođi pored". 


Izvor

Нема коментара:

Постави коментар