уторак, 03. фебруар 2015.

ZLATNI ZVUCI SRPSKOG DUHA

Sjajni hrame, u kom Srbin čuva
                                                 Svoje ime, svoj amanet sveti,
                                                 Oj, vi gusle, od javora suva,
                                                 Vašem zvuku moja duša leti.

                                                                            (Aleksa Šantić)


U godini kad su gusle, zajedno sa još dvadeset šest elemenata naše duhovne baštine, ušle u prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, u izdanju novosadskog Prometeja (2012) pojavljuje se, evo, zbornik (almanah) Dejana Tomića ''Gusle u stihovima srpskih pesnika''.

Vekovna tema koja predstavlja samu srž srpskog narodnog bića oličenu u amblematičnoj snazi gusala, našla se u spektru interesovanja ovog kulturnog poslenika i publiciste, retkog i dragocenog u više mahova. Nakon niza sličnih poduhvata, Dejan Tomić je znao da bez teme o guslama njegov saakupljački rad bio bi okrnjen za sva vremena.

Postoji podatak da je Stefan Nemanja u 12. veku guslama dočekao u Nišu Fridriha Prvog Barabarosu gde su razgovarali o saradnji u krstaškom ratu. Barbararosa je bio udivljen zvučnom mistikom gusala i pevanjem. Gusle se prave od javora, što nije nimalo slučajno, jer to drvo u srpskoj prethrišćanskoj religiji nosi kult predaka, ima simboliku koja ga povezuje sa iskonom.

Gusle nisu samo predmet, već pre svega medij preko kojeg su saopštavani i opevani važni događaji iz srpske istorije. S kolena na koleno, oni su upamćeni kao epska poezija koja je, konačno, u 19. veku, zaslugom Vuka Karadžića i zapisana. Pevanje uz gusle naročito je vezano za teme iz ropstva pod Turcima, ali i za druge potonje motive.

U nizu otkrića i iznenađenja koja donosi zbornik Dejana Tomića jedno zaslužuje poseban osvrt. U prilozima pronalazimo gusle u stihovima Omer-bega Sulejmanpašića (1870—?), Avde Karabegovića (1875—1908), Ćazima Ćatića (1878—1915) i Osmana Đikića. To su autori iz vremena kada nije postojala muslimanska nacija stvorena u Jugoslaviji komunističkim dekretom posle Drugog svestkog rata.

Iz pevanja ovih autora vidi se da su, kroz gusle, svesni svoga srpskog porekla i da se, ustvari, tako izjašnjavaju — kao Srbi muhamedanske vere. Osman Đikić svoju pesmu naslovaljava: ''Pjesma Srbina muhamedanca Crnoj Gori.'' A Ćazim Ćatić kaže: ''Ja sam Srbin — gusle imam,/ uz njih tio popijevam,/ i ljubavlju prema Srpstvu/ svoje pjesme zagrijevam./ Slavim Marka i Miloša,/ Slavim hrabrog Đerzeleza: /imam njinu uspomenu,/ Britki handžar oštra reza.'' Svesni jednog i drugog, poput Meše Selimovića mnogo godina kasnije: ''Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin.''

Nova knjiga Dejana Tomića, uz narodnu poeziju, donosi dragocenu lepezu stihova srpskih pesnika, poznatih i anonimnih, antologijskih i onih koje je vreme progutalao. Upravo iz toga razloga, iz slike krajnjih pesničkih raspona i doskoka, čitaocu je data mogućnost da relativizuje kanonizovane literarne vrednosti i pronađe zlatna zrnca srpskog duha i jezika tamo gde je prašina već uveliko pala. Nema sumnje da će ovaj projekat imati svoju misiju i značaj u našoj kulturi i šire, otvoriti konkretnu riznicu zapretenog poetskog blaga, demistifikovati malograđanski pežorativni odnos prema guslama i biti bogat bedeker kroz prohujala stoleća u zvuku i daru pesničkom. Kao što je sačinjena sa snažnim motivom i nadahnućem, tako će ova i knjiga u rukama čitalaca trajati u neprestanom otkrivanju novih detalja od životnog značaja, a u dubokoj veri i neugasloj ljubavi prema guslama.

Nenad Grujičić

(Izgovoreno u Matici srpskoj 25. aprila 2013.)




25. april 2013. Na promocija zbornika ''Gusle u stihovima srpskih pesnika'' Dejana Tomića, u Matici srpskoj.
O knjizi su još govorili Rajko Petrov Nogo, Ljubomir Zuković i Zoran Kolundžija. Stihove iz knjige je kazivao dramski umetnik Miodrag Petrović.

Нема коментара:

Постави коментар