ZADUŠNICE su dani u kojima hrišćani neguju kult poštovanja pokojnika. U
našoj tradiciji uvek se smatralo da je izuzetno veliko nepoštovanje
prema precima i umrlima ako se tog dana ne izađe na groblje i ne upali
sveća.
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, postoje četiri zadušnice tokom godine i svaka se obeležava subotom. Prve su zimske zadušnice pred Mesne poklade, dve nedelje pred početak uskršnjeg posta. Druge su duhovske pred Duhove ili Svetu trojicu, slede zatim miholjske, i poslednje su mitrovdanske.
- Prema predanju uvreženom u našem narodu, tog dana treba izaći na groblje pre podne - kaže teolog Miodrag Lučić.
- Međutim, to nije tačno, pošto “Bog nema kancelariju” i niko ne brani da se sveća zapali i u popodnevnim časovima. Razlog ovom verovanju je taj što je red da se prvo ode na liturgiju, očita se molitva za sve pokojnike, pa se zatim odlazi na groblje. To je razlog što se, po prirodi stvari, ceo običaj završava do podnevnih sati...
LuČiĆ kaže da je običaj i da se na ovaj dan pozove sveštenik kako bi na samom grobu obavio pomen za pokoj duše.
- U duhu crkve je da se tog dana na groblje iznose samo žito, vino i sveća - dodaje Lučić. - Sve drugo nije potrebno, neophodno, ni pravoslavno. Obilno iznošenje različitih jela i pića, nije naš običaj, a po svemu sudeći, zadržan je još iz paganskih vremena.
Lučić još kaže da crkva ne brani ako se ponese osveženje ili kafa, kako bi na groblju bio dočekan putnik, koji je došao izdaleka. Ali, svakako nije preporučljivo da se na groblju mnogo jede ili pije.
- Mi ne branimo ništa - dodaje Lučić. - Ali, moramo da kritikujemo, ako je to potrebno.
Prema narodnom verovanju, sveća upaljena na zadušnicu više vredi od svih sveća upaljenih pokojnicima tokom godine. Kako beleži etnolog Mile Nedeljković, u istočnoj Srbiji se čak veruje da sveća zapaljena na ovaj dan gori do sledećih zadušnica, i da bi, ako im se ne upali sveća, mrtvi godinu dana bili u mraku.
Verovanje vezano za mitrovske zadušnice kod naših se predaka zvalo i zatvorene zadušnice, jer su o tom danu bili zatvarani grobovi. Naime, kako beleži Nedeljković, grobove je o letnjim zadušnicama otvorio sveti Petar, a on ih sada i zatvara.
Verovatno najinteresantniji detalj je da smo mitrovske zadušnice preuzeli od Ruske pravoslavne crkve. Taj praznik je ustanovljen posle pobede Dimitrija Donskog na Kulikovskom polju 8. septembra 1380. godine. One su nastale kao spomen izginulim vojnicima u toj bici, a u našem narodu je ovaj dan dobio najširu namenu u kultu mrtvih.
ČAŠA ZA DUŠU
UZ običaj da se za dušu pokojnika popije vino ili rakija, običaj je da se, pre nego što se čaša prinese ustima, prospe malo i na zemlju. Običaj je uvek praćen rečima: “Bog da ga prosti, laka mu zemlja.”
RADOSNI PROSJACI
PROSJACI su se kod nas uvek radovali zadušnicama. Naime, i danas se iznose neumereno velike količine hrane na groblje, ali tako je bilo i ranije. Upravo zato je nastala davna prosjačka pesma koja kaže: “Veseli se, prtenjača torbo, sutra su ti vlaške zadušnice, punu ću te natrpati mesa.”
Izvor
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, postoje četiri zadušnice tokom godine i svaka se obeležava subotom. Prve su zimske zadušnice pred Mesne poklade, dve nedelje pred početak uskršnjeg posta. Druge su duhovske pred Duhove ili Svetu trojicu, slede zatim miholjske, i poslednje su mitrovdanske.
- Prema predanju uvreženom u našem narodu, tog dana treba izaći na groblje pre podne - kaže teolog Miodrag Lučić.
- Međutim, to nije tačno, pošto “Bog nema kancelariju” i niko ne brani da se sveća zapali i u popodnevnim časovima. Razlog ovom verovanju je taj što je red da se prvo ode na liturgiju, očita se molitva za sve pokojnike, pa se zatim odlazi na groblje. To je razlog što se, po prirodi stvari, ceo običaj završava do podnevnih sati...
LuČiĆ kaže da je običaj i da se na ovaj dan pozove sveštenik kako bi na samom grobu obavio pomen za pokoj duše.
- U duhu crkve je da se tog dana na groblje iznose samo žito, vino i sveća - dodaje Lučić. - Sve drugo nije potrebno, neophodno, ni pravoslavno. Obilno iznošenje različitih jela i pića, nije naš običaj, a po svemu sudeći, zadržan je još iz paganskih vremena.
Lučić još kaže da crkva ne brani ako se ponese osveženje ili kafa, kako bi na groblju bio dočekan putnik, koji je došao izdaleka. Ali, svakako nije preporučljivo da se na groblju mnogo jede ili pije.
- Mi ne branimo ništa - dodaje Lučić. - Ali, moramo da kritikujemo, ako je to potrebno.
Prema narodnom verovanju, sveća upaljena na zadušnicu više vredi od svih sveća upaljenih pokojnicima tokom godine. Kako beleži etnolog Mile Nedeljković, u istočnoj Srbiji se čak veruje da sveća zapaljena na ovaj dan gori do sledećih zadušnica, i da bi, ako im se ne upali sveća, mrtvi godinu dana bili u mraku.
Verovanje vezano za mitrovske zadušnice kod naših se predaka zvalo i zatvorene zadušnice, jer su o tom danu bili zatvarani grobovi. Naime, kako beleži Nedeljković, grobove je o letnjim zadušnicama otvorio sveti Petar, a on ih sada i zatvara.
Verovatno najinteresantniji detalj je da smo mitrovske zadušnice preuzeli od Ruske pravoslavne crkve. Taj praznik je ustanovljen posle pobede Dimitrija Donskog na Kulikovskom polju 8. septembra 1380. godine. One su nastale kao spomen izginulim vojnicima u toj bici, a u našem narodu je ovaj dan dobio najširu namenu u kultu mrtvih.
ČAŠA ZA DUŠU
UZ običaj da se za dušu pokojnika popije vino ili rakija, običaj je da se, pre nego što se čaša prinese ustima, prospe malo i na zemlju. Običaj je uvek praćen rečima: “Bog da ga prosti, laka mu zemlja.”
RADOSNI PROSJACI
PROSJACI su se kod nas uvek radovali zadušnicama. Naime, i danas se iznose neumereno velike količine hrane na groblje, ali tako je bilo i ranije. Upravo zato je nastala davna prosjačka pesma koja kaže: “Veseli se, prtenjača torbo, sutra su ti vlaške zadušnice, punu ću te natrpati mesa.”
Izvor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.