PRAZNIK LJUBAVI - Sveti Trifun i/ili Sveti Valentin

PRAZNIK LJUBAVI - Sveti Trifun i/ili Sveti Valentin

Praznici hriscanske ljubavi 14. februara (po starom, 1. februara).

Praznici Sveti Trifun, koji slave pravoslavni vernici i/ili Sveti Valentin, koji je deo zapadne tradicije, obelezavaju se istovremeno, kao zastitnici iskrene ljubavi svih hriscana.


Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomucenika, koji je stradao za hriscansku veru, ne iskljucujuci njegov znacaj i kao zastitnika bracne ljubavi i vernosti, koje su deo hriscanske propovedi.
Prema hriscanskom ucenju, bracna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o cemu u svojim delima najbolje svedoce Hristovi velikomucenici, medju kojima je i sveti Trifun.










Sveti Trifun ziveo je u trecem veku, a rodjen je u Kampsadi, u Frigiji. Roditelji su mu bili vrlo pobozni i tu poboznost su preneli i na svog sina.
U svom zivotu bavio se domacom ekonomijom i cuvanjem gusaka, ali posto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom cudotvorstva, te je svojim molitvama lecio mnoge bolesnike od raznih bolesti.
Po predanju Sveti Trifun, je izmedju ostalih iscelio i Gordu, kcerku rimskog cara Gordijana, koja je patila od neke teske dusevne bolesti od koje nijedan lekar nije mogao da je izleci. Car ga je zbog toga bogato nagradio, ali on je sve svoje darove razdelio siromasima. Za vreme rimskog cara Decija, Trifun je pretrpeo strasno mucenje i na kraju umro.

Srpska pravoslavna crkva, verujuci u cudnu moc molitvenog zastupnistva svetog mucenika Trifuna, ustanovila je narociti molitveni cin, koji se vrsi sa njivama, bastama ili vinogradima. Sveti Trifun se smatra zastitnikom poljskih useva.

Postoji verovanje, ako na Trifundan pada sneg ili kisa, bice kisna i rodna godina, ako je vedro, godina ce biti susna i nerodna. Svetog Trifuna slave i gostionicari, a on je i zastitnik grada Kotora.


Zitija i hriscansko stradanje oba svetitelja oisana su i u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovica, prema kome je velikomucenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji od maca hristobornog rimskog cara Dakija.
Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moci svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu cuvao guske i jedini je mogao pomoci bolesnoj kceri cara Gordija.
Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rodjen.










Sveti Valentin, kako pise vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filosofa Kratona, cime je mnoge preobratio u hriscansku veru.
Valentin je sa svojim sledbenicima posecen macem 273. godine, zapisano je u Prologu.

Po zapadnohriscanskom verovanju Valentin je mucenik iz 3. veka nove ere. Priznat je kao svetitelj koga su postovale sve mlade devojke nesrecne u ljubavi. Kada je u starom Rimu, imperator Klaudije II zakljucio da su neozenjeni muskarci bolji ratnici od onih koji imaju zene i porodicu, zabranio je brak mladim muskarcima, kako bi oni bili njegovi potencijalni vojnici. Zato je Valentin u tajnosti vencavao mlade parove, sve dok ga nisu otkrili. Klaudije je naredio da ga ubiju, sto je i ucinjeno 14. februara 269. godine nove ere. Po legendi, Valentin je pred smrt poslao slepoj tamnicarevoj cerki pismo u kojem se nalazio safran i zahvalnost na njenoj ljubaznosti. Onda se desilo novo cudo, jer ona je progledala posle tog njegovog cudotvornog pisma.
Veruje se da, od tada muskarci na taj dan svojim "draganama" salju ljubavne poruke.












Praznik zaljubljenih
Obicaj da se polovinom februara slavi praznik zaljubljenih potice iz vremena anticke Grcke i Rima, kada su slavljena bozanstva plodnosti i zastitnici svetosti braka.
Na Dan zaljubljenih, ili Valentinovo, obicaji su razliciti i sve vise se vezuju za potrosacko drustvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan postuje pretezno vekovna tradicija crkve.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandzije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.

Izvor