недеља, 01. фебруар 2015.

Молитва је ипак јача од радијације


УЛТРАЗВУК - УДАРАЦ НА ГЕНЕ
Ултразвук, који се сматра нешкодљивим, може...оштетити генетски апарат. До тако неповољног закључка дошли су московски истраживачи под руководством вишег научног сарадника Одељења за теоретске проблеме Руске академије наука Петра Петровича Гарјајева.
Подсетићу Вас на наслове из «Политике» из јуна 2006: Састављање генске карте човека, Срицање слова из «књиге живота» итд. Међутим, у тексту ситним словима пише да су амерички научници дешифровали тек десетак посто, док (по њима) 90% наследног материјала представља својеврсну залиху, гробље изумрлих гена који су одиграли улогу у еволуцији... Преведено на српски: ОСТАТАК НИСУ ПРОЧИТАЛИ.
Одмах сам се сетила књиге “Тaлaсни гeнoм” Др. Петара Петровича Гарјајева (Мoсквa, 1994) у кojoj aутoр, нa oснoву сoпствeнoг eкспeримeнтaлнoг мaтeриjaлa, рaдoвa М.М. Мaкoвскoг o лингвистичкoj гeнeтици и низa других пoдaтaкa, рaзвиja хипoтeзу Жaкoбa и Р. Jaкoбсoнa o истoвeтнoсти знaкoвнe структурe људскoг гoвoрa и рeдoслeдa у ДНК и, штaвишe, прeтпoстaвљa мoгућнoст нoвих “мeтoдoлoшких прилaзa мeкoм рeгулaтивнoм улaску у рaниje нeпoзнaтe сeмиoлoшкe aрeaлe гeнeтскoг aпaрaтa нajвиших биoсистeмa”. На крају је и упoзoрeњe П. Гaрjajeвa. Aутoр пишe: “Нoви инфoрмaциoни кaнaл штo сe oтвoриo, a кojи спaja Рeч и Гeнoм, зaхтeвa мoрaлнo и eтички урaвнoтeжeни прилaз, пoштo су мaнипулaциje тe врстe с aпaрaтoм нaслeднoсти нeпрeдвидивe пo свojим пoтeнциjaлним нeгaтивним пoслeдицaмa. Aкo пoдaци (...) буду пoтврђeни у нeзaвисним истрaживaњимa, пoтрeбaн je систeм стрoгo дeфинисaних зaбрaнa сличaн вeћ пoстojeћeм у гeнeтскoм инжeњeрингу”.
На том тзв. «генском гробљу» П.П. Гарјајев је открио и програм за холограмску пројекцију читавог организма, који носимо у сваком свом гену! На крају књиге П.П. Гарјајев закључује да би, после свих наведених сазнања, тврдња да је човек настао случајном комбинацијом из «прачорбе» итд. преко мајмуна исто што и тврдити да би случајни налет вихора на сметлиште могао склопити надзвучни авион.



УДАРАЦ НА ГЕНОМ
- Морам признати - прича Гарјајев - раније смо се веома прибојавали могућности да се закони генетике могу користити на штету људима. А испоставило се да то већ одавно чине... лекари. Не знајући шта чине, они утичу на човеков генетски апарат. И сада је тешко чак и замислити до каквих последица тај опсежан експеримент над људима може довести.
До прозрења је дошло почетком ове године. Спонзори су, да би наставили финансирање, захтевали од научника ништа мање до принципијелно нов ефекат. Ако не дођете до открића, седите у беспарици. Шта се друго могло - научници су им пружили ефекат.
Магистар биолошких наука Петар Петрович Гарјајев и магистар физичко-математичких наука Андреј Александрович Берјозин поставили су себи дрзак циљ: продирање у светињу над светињама живе материје - „таласни геном“ који управља развојем организма. Природа брижљиво штити геном од сваког упада да би наследне програме сачувала за будућа поколења. Али, научници су одлучили да у њих унесу своје исправке - да упишу нове информације у “текстове” ДНК.
Познато је да молекули ДНК издвојени из ћелија испуштају најразноврсније звуке. То је права симфонија живота у којој, вероватно, постоје “мелодије” свих ткива, органа и система који се могу развијати по командама ДНК. Међутим, засад су научници у стању да одреде само спектар тих акустичких вибрација. Њих има тако много и толико су слабе да их може разликовати само изузетно осетљива апаратура.
Научницима у издвајању појединих звукова живота из хаоса помажу... носиоци светлости - фотони. Хелијум-неонски зрак ласера се усмерава на вибрирајуће молекуле ДНК - одбијајући се од њих, светлост се распршује и њен спектар бележи осетљив уређај. Такав мерни систем се назива уређај за спектроскопију корелације фотона.
Гарјајев и Берјозин су у епрувету сипали водени раствор молекула ДНК и обрадили га генератором ултразвука. Одбили су да ми кажу фреквенцију акустичких вибрација, само су приметили да су поједини обертонови били чујни у виду тананог звиждука. Зато истраживачи не скривају резултате експеримента - чак обрнуто, сматрају да су дужни да их изнесу што већем броју људи.
Пре деловања генератора молекули ДНК су испуштали звуке у широком опсегу: од свега неколико па до неколико стотина херца (Hz), док су после тога молекули нарочито снажно зазвучали на једној фреквенцији: 10 херца. Она се одржава већ неколико недеља колико је од експеримента протекло. И амплитуда вибрација се не смањује. Сликовито речено, у симфонији живота преовладава једна продорна нота.
- Рад ДНК - објашњава Гарјајев - може се поредити с брзоделујућим компјутером који тренутно доноси огроман број одлука. Али замислите да је неко ћускијом лупио по компјутеру, што има за резултат то да на сва, баш сва питања он издаје један те исти одговор. Нешто слично се десило у таласном геному када смо га заглушили ултразвуком. Његове таласне матрице су се тако изобличиле да је у њима нагло појачана једна фреквенција.
Шта то фантом виче?
Међутим, научнике је још више зачудила друга чињеница: до изобличења спектра није дошло одмах. После деловања су проверили како звучи препарат ДНК, али у његовим “мелодијама” нису открили никакве промене. Огорчени неуспехом, просули су стари раствор, сипали нови и замрзли га у фрижидеру. А када су га сутрадан одмрзли и поново измерили, буквално су се запањили: неоштећени препарат ДНК се понашао као да је био ултразвучно заглушен.
- Можда је читава ствар у замрзавању? - питам Петра Петровича.
- Не - одговара научник - проверавали смо контролне препарате ДНК. Они су после одмрзавања као и раније испуштали звуке широког спектра.
Најзад, највише запањује следећи резултат. Припремили су нови препарат ДНК у новој епрувети, али су је ставили на место старе. Препарат је неочекивано “продорно завикао” као да је и он обрађен ултразвуком.
- А шта ако сте током експеримента поља усмерили на спектрометар и она су почела да делују на ДНК?
- Ултразвук се не усмерава, то је сваком физичару познато.
Научници су после многобројних провера дошли до запањујућег закључка: ултразвук је “увредио” молекуле ДНК и они су то “запамтили”. Молекули су доживели снажан потрес после кога су дуго долазили себи и, најзад, створили таласни фантом бола и страха који је остао на месту за њих тако ужасног експеримента. Под утицајем тог фантома и други молекули ДНК су доживели сличан потрес и исто “завикали од ужаса”.
Даља истраживања су показала да се током ултразвучног зрачења двоструке спирале ДНК расплићу и чак кидају - као што се дешава приликом снажног загревања тих молекула. Током таквих механичких оштећења формирају се електромагнетни таласи који стварају фантома способног да разори ДНК слично високој температури и ултразвуку. Нешто слично дешава се и када рањеном човеку одстране руку или ногу, а онда га годинама боли “празно место”. По мишљењу Гарјајева, фантомски ефекат се понекад јавља и на месту канцерозног тумора: када га операцијом одстране, остаје таласна матрица која потом ствара нову колонију злоћудних ћелија.
Научници сматрају да је током њиховог експеримента у формирању фантома учествовала... вода у којој су пливали молекули ДНК. Под дејством генератора ултразвука у том су се раствору могле образовати групе од неколико молекула воде - оне су постале мали генератори акустичких вибрација које су са свих страна непрекидно озвучавале и оштећивале ДНК. Услед тога су се на њиховим покиданим ланцима појавили угрушци електромагнетних таласа - солитони, који могу да самостално постоје напајајући се енергијом из околне средине. Скуп тих солитона образовао је таласну матрицу или фантом.
Научницима је чак пошло за руком и да фотографишу фантом ДНК. Око препарата се појавила сјајна лоптица из које су излазиле разгранате линије. То личи на дрво осветљено блеском муње, само што је уместо лишћа обавијено светлим облаком од суперлаких микрочестица. Фантом је “пливао” око препарата ДНК, а када је овај уклоњен, наставио је да лебди над тим местом. Лебдеће “дрво” са светлим облаком у позадини научници су забележили на многим фотографијама.
ДНК свира погребни марш
- Ти експерименти показују - каже Гарјајев - да ултразвук изазива не само механичка него и изобличења поља ДНК. То значи да у наследном програму може доћи до прекида: изобличена поља ће формирати оштећена ткива - из њих се не може развити здрав организам.
- Па то је ужасно! - прекинуо сам научника. - Сада је у читавом свету у моди ултразвучно скенирање. Метода се сматра сасвим нешкодљивом те се широко примењује у дијагностици код деце. Ултразвуком се “озрачују” чак и труднице да би се сазнао пол будућег детета. Лакомисленост и самоувереност “царева природе” једноставно запањује. Они знају да поједине животиње ултразвук користе као оружје: делфини њиме заглушују рибе, китови-уљарке ошамућују лигње и тако даље. Али, лекари су понудили болесницима да се подвргну сличном утицају - и ови су радо пристали, чак су и своју децу дали на експериментисање с ултразвуком.
 - А наша истраживања су показала да ултразвук може бити изузетно штетан за живе системе. Шта све нисмо радили да бисмо отклонили изобличујући фантомски ефекат у ДНК који је генератор створио. Мешали смо и разблажавали препарате, по неколико пута их замрзавали и одмрзавали, замењивали старе ДНК новима, али су на месту озвучења свеједно настајале аномалне таласне структуре. Та таласна матрица се задржавала и формирала нове прекиде у наследним програмима. Страшно је чак и помислити на то да сличан ефекат настаје у људским ћелијама после дијагностике ултразвуком. Не чуди што се у савременим клиникама рађа толико много болесне и наказне деце; ултразвук је могао да изобличи њихов таласни геном. А када одраслим људима ултразвуком прегледају болесне органе, њих је онда тешко лечити. Испада да лекари и не знајући то, експериментишу на људима. И ти огледи могу имати катастрофалне последице на будућа поколења. Није искључено да се ултразвучном техником врши вивисекција “цивилизованих” народа. Они сами себе бришу са лица Земље, да би очистили место за “дивља” племена. Уистину: да би уништио грешне људе, Бог им помути разум.
...Врло се надам да Гарјајев греши. Међутим, већ годинама ми не да мира чудно звоњење које ми стално одјекује у ушима још од ултразвучног прегледа у једној од најбољих клиника у земљи где су ме “озрачили” од главе до пете. Нешто ми много то звоњење личи на звиждук генератора ултразвука. Није ваљда да то у мени “вичу увређени” ДНК? Волео бих да знам како се осећају други пацијенти који су били на ултразвучном прегледу. Можда ће они моћи да ме наведу да променим мишљење.
Али, ако је Гарјајев у праву, не треба очајавати: научници знају како да спрече генетску катастрофу. Јер, научили су да уносе у ДНК не само разарајуће него и благотворне информације.



Молитва је јача од радијације
На пример, истраживачи су извршили експерименте са зрнима пшенице и јечма која су добила дозе зрачења од 2 до 10 хиљада рентгена. Честице високих енергија кидале су хромозоме - чинило се да су зрна већ мртва. Међутим, научници су их обрађивали нарочитим електромагнетским таласима на које су биле наслојене акустичке вибрације људског говора. И то не једноставног, већ ритмичког, упућеног високом идеалу - једноставно речено, молитвама. Као резултат тога у зрнима су формирани таласни “скелети” здравих хромозома, на којима су се покидани хромозоми обнављали. Генетски апарат ћелија се чудесно ослобађа од оштећења.
Засад том технологијом влада само група руских научника под руководством Гарјајева. Али, на сву срећу, молитве могу обнављати здравље и без помоћи техничких уређаја: то доказује хиљадугодишње искуство религије. Молитвама светих и обичних људи који су им се обраћали за помоћ, устајали би слаби, прогледали слепци, оживљавали мртви. И сада научници покушавају да пронађу објашњење тих чудеса.
Изгледа да молитве у генетском апарату буде резервне механизме које су наши далеки преци развили. Ти механизми су у стању да повећају отпорност на оштећујуће чиниоце из спољне средине.
На пример, познато је да гигантски љускари подносе чудовишне дозе радијације. Те древне животиње су такву способност стекле пре много десетина милијарди година када су живеле заједно са диносаурусима. Крајем мезозоика нагло је порастао радиоактивни фон. Можда су управо због њега диносауруси изумрли. Али, варани (врста јужних великих гуштера Varanus) су се прилагодили и доживели до нашег доба. А људи су се од онда врло много променили. Међутим, у нашем генетском фонду је, на сву срећу, очувана способност древних предака за обнављање после снажног зрачења. Само треба да научимо како да укључимо тај древни програм који се код љускара, по свему судећи, остварује путем фантомских механизама.
- Изванредна отпорност појединих организама на оштећујуће утицаје објашњава се тиме - каже Петар Петрович - што су они у стању да очувају здраве таласне матрице својих ћелија, ткива и органа. Њих стално разарају радијација, инсектициди, хербициди, електромагнетна поља, али се распали молекули обнављају по схемама таласних матрица. Ми смо ту способност пробудили у зрнима пшенице и јечма, али се она и код људи може обновити. Тада ће се у њима појавити организујуће начело, некакав фантом здравља који ће се стално заодевати новом пути. Ма колико много ћелија да угине, уместо њих ће се увек стварати нове. Таквом човеку никакво зрачење не може наудити, па ни ултразвучно. Он под утицајем тог фантома младости неће старити. Раније група Гарјајева није имала за циљ вршење експеримената на људима, прибојавајући се непредвидивих последица по њихов генетски апарат. Међутим, увереност научника је поколебана када су схватили да неки други “стручњаци” већ одавно тај апарат разарају, и не знајући шта чине. Може се испоставити да су ти експерименти већ предалеко отишли и да ће човечанство свој пољуљани генетски фонд моћи да обнови само вештачким методама, као у експериментима с озраченом пшеницом и јечмом.
Међутим, ја верујем да поједини људи то могу да учине и без помоћи технике. Свети оци православне цркве су уз Божју помоћ створили дивне молитве које изузетно благотворно делују на душу и тело. Многи наши преци су се тим молитвама исцељивали од најстрашнијих болести. А савремено поколење је толико немоћно можда управо зато што је свете молитве заборавило.
Преузето из руског научног билтена
превела Сава Росић

Извор


Нема коментара:

Постави коментар