Човекове способности

ВЛАДИМИР КОНСТАНТИНОВИЧ НЕВЈАРОВИЧ
ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија

Човекове способности

Друга је слава сунца,
а друга слава месеца,
и друга слава звезда.
Јер се звезда од звезде
разликује по слави
(1 Кор. 15:41).

Под човековим способностима се схватају индивидуалне способности (особине) душе за овај или онај предмет или врсту делатности. Добро је познато да под једнаким условима неки људи излазе на крај лакше и успешније са овим или оним задатком. Штавише, постоје такве врсте делатности (предмети, науке, правци), којима неки људи просто нису у стању да овладају или овладавају с великим напором, док други, напротив, са њима лако излазе на крај (нпр. музика, сликарство, математика, кореографија).
Све врсте способности се неоспорно заснивају на човековом интелекту, али нису условљене само интелектом, већ и другим, још увек непознатим узроцима. У таквим случајевима у народу се о томе лепо каже: "То му је од Бога", подразумевајући тиме нарочиту човекову пријемчивост, утемељену у његовој дубинској исконској природи, за ову или ону специфичну делатност.
По правилу, код људи развијенијих на интелектуалном плану шири је спектар различитих способности. Али ни најразвијенији и свестрано образовани људи не обухватају све способности које су својствене човеку.
Уколико постоји висок степен изражености ове или оне способности говори се о обдарености, а у споју са успешним радом на максималној реализацији дара ради се о феноменима познатим као "талентованост" или чак "генијалност". Уосталом, ту су увек присутне компоненте условности, субјективности и релативности. Ипак, има много случајева који се одликују безусловношћу и општом прихваћеношћу.
Савремени аутори издвајају различити број способности. Занимљива је класификација врста човекових способности Анатолија Гармајева, где се описује 15 основних способности: интелектуална, музичка, ликовна, неимарска, лингвистичка, сточарска, способност гајења биљака, занатска, техничка, вајарска, педагошка, лекарска, организациона, говорничка и класификациона.
У светоотачком учењу одсуствује детаљна систематизација урођених човекових способности, али су зато доста јасно одређени духовни дарови (дарови Духа Светога) о којима је још говорио Апостол (Прва посланица Коринћанима 14, гл.). Они се дају само као награда људима који воде духовни живот и не морају да се подударају с некадашњим способностима и склоностима. У духовне дарове спадају: дар мудрости (софиа, гносис), дар знања, дар вере, дар исцелитељства, дар чудотворења, дар пророштва (профитиа), дар разликовања духова (диакрисис пневматон), дар служења (диакониа), дар језика, дар пастирства (кивернисис), и дар љубави (агапи).
Од свих дарова дар љубави је највиши. Осим поменутих, плодови дејства Духа Светога у човеку јесу: "љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање" (Гал. 5:22-23).

Извор Свтосавље.орг