ZABLUDE O SUNCU

 
Da li je Sunce opasno za nas ili je to samo mit?
Naši preci su ustajali sa Suncem, napajali se njegovim zracima i vraćali se u svoje kuće tek kada bi Sunce zašlo. Nažalost, to više nije tako. Ljudi se danas plaše Sunca, zive po mračnim kućama, rade po mračnim zgradama, mažu štetne kreme na kožu ne dozvoljavajuci zdravim Sunčevim zracima da dođu do kože, nose naočare za Sunce i spavaju kada je Bogom dano Sunce visoko na nebu.


Sunce ne izaziva rak kože
Danas postoje mnogi mitovi u medicini a jedan od njih je da je Sunce opasno za nas.
Istraživanja medicinskog univerziteta u San Dijegu u Kaliforniji koja su sprovedena na pripadnicima američke mornarice, sredinom sedamdesetih godina 20-og veka, su pokazala da se rak kože javlja kod ljudi koji žive uglavnom u zatvorenim prostorijama dok ljudi koji provode dosta vremena na otvorenom, imaju najmanji rizik od melanoma. 
Kancelarijski radnici imaju veći rizik od melanoma nego poljoprivrednici ili  građevinski radnici! Takodje, melanom je česći u zemljama u kojima ima manje Sunca.
Melanom se cešće javlja na delovima tela koja nisu izložena Suncu, kao sto su tabani, genitalije, unutrašnjost nosa i usta, ispod noktiju...
Studija ukazuje da su uzroci melanoma, toksična hrana, hlor u vodi, fluorescentno svetlo i kontraceptivne tablete.
Da sunčanje pomaze u lečenju raka kože tvrdi i Dr. Harland G. Call, koji se izlečio od raka kože helioterapijom (sunčanjem).

"Oni koji su pokušali uveriti svet da Sunce, Zemljin primarni izvor energije i života, uzrokuje rak, učinili su to zlonamerno da bi zaveli mase i sprečili prevenciju bolesti." - Dave Mihalović, naturopat doktor



Da li Sunce izaziva slepilo?
Zvanična medicina tvrdi da Sunce izaziva slepilo. Upravo je suprotno, nedostatak Sunčevog svetla izaziva slepilo. Poznato je da životinje koje žive u mračnim prostorijama vremenom oslepe.
Setimo se kako je Dr William Bates lečio sve vidove očnih poremecaja upravo gledanjem u Sunce.
(http://www.central-fixation.com/perfect-sight-without-glasses/chapter-17.php)
Dr. John Ott je odbacio naočare gledajući u Sunce i preporučivao svojim pacijentima. Poznati su takodje helio-centri u staroj Grčkoj gde je terapija gledanja u Sunce bila jedan od najznačajnijih tretmana.
“Gledanje direktno u Sunce u stvari popravlja vid i pomaže oslobadjanju od bolesti." - Dr. Herbert Shelton.

 

 Dr Auguste Rollier – Suncani doctor
Zamislimo današnje bolnice koje leče Suncem kako se to radilo pre 100 godina!
Godine 1903 Dr. Auguste Rollier je otvorio prvu Sunčanu kliniku u Leysin-u, koja je bila smeštena u švajcarskim Alpima.
Dr. Rollier, je bio najpoznatiji heliotherapist u to vreme. Izmedju 1903 i 1954, imao je 36 klinika sa više od 1000 kreveta u Leysin u Švajcarskoj. 
On je uspesno lečio hiljade obolelih od tuberkuloze, čistim alpskim vazduhom i obiljem Sunčevih zraka. 

Ono što je najviše iznenadilo je bila činjenica da Sunčevi zraci nisu bili lekoviti ukoliko su pacijenti nosili naočare za Sunce. Naočare za Sunce, blokiraju  važne zrake spektra svetlosti koje su telu potrebne za bitne biološke funkcije. Vazno je napomenuti da oči primaju ove zrake, čak i kada smo u hladu. Do 1933 godine je naučno dokazano da se više od 165 različitih bolesti mogu lečiti Suncem.
Medjutim, sa smrću Dr Rollier-a 1954 i rastuće dominacije farmaceutske industrije, helioterapija je nažalost zapuštena, ignorisana i ubrzo zaboravljena.


  

Sto više Sunca -  manje raka
1941-e godine, dr. Frank Apperly je prezentirao statističke podatke koji pokazuju da stopa smrtnosti pojedinih oblika raka raste sa udaljenošću od ekvatora. Tako stope smrtnosti raka u gradovima na 30-40 stepeni geografske širine u SAD i Kanadi, su u proseku za 85%  više nego u gradovima na 10-30 stepeni, da bi se u gradovima na 50-60 stepeni povećale na 150%.  

U knjizi „Lekovito Sunce“ je autor, dr. Richard Hobday, predstavio niz studija koje pokazuju da Sunce može smanjiti učestalost različitih vrsta raka, uključujući i rak dojke, debelog creva, jajnika i prostate. Takođe pomaze u sprečavanju dijabetesa, multiple skleroze, bolesti srca i visokog krvnog pritiska, osteoporoze, psorijaze i mnogih drugih bolesti.

Tretmani Suncem su smanjili rast raka za 50% kod eksperimentalnih životinja u Rusiji - piše takodje A.P. Zabaluyeva.


  

Sunce leči mnoge bolesti
„Zatvorimo najsnažnijeg čoveka u mračnu tamnicu i on će postati bled kao leš, njegova krv ce izgubiti vitalnost i on ce biti podložan mnogim bolestima. Izgubiće moć otpornosti na bolesti." - Dr. Thomas Low Nichols
Dr Zane Kime piše da su tuberkulozni bolesnici koji su bili tretirani Suncem, imali veoma dobro razvijene mišiće i pored toga što su mesecima bili neaktivni. Rimljani i Spartanci su koristili Sunčeve zrake da ojačaju i povećaju mišiće gladijatora i ratnika.

Studije u kojima je sunčanje kombinovano sa vežbanjem su pokazale da se mišićna masa poveća duplo više nego u grupama u kojima su ispitanici samo vežbali.
Danski lekar Niels Finsen je 1903 godine dobio Nobelovu nagradu za uspešno lečenje tuberkuloze, lupusa i velikih boginja, Suncem.
Kada sunčev zrak dotakne našu kožu, holesterol biva transformisan u vitamin D,  koji je jedna od najsnažnijih antikancerogenih supstanci.

Sunčanjem se mogu takodje lečiti koštani deformiteti.

Ako hranimo dve životinje istom hranom ali jednu držimo na Suncu dok drugu zatvorimo u mračan podrum, životinja koja je držana u podrumu, biće slaba, bolesna i uginuće brze.

Dr. Zane R. Kime je pisao da se rak može lečiti sunčanjem i da oni koji se više izlažu sunčevoj svetlosti imaju manje karcinoma. On navodi da sunčanje leči rak na taj način što izgradjuje  imuni sistem i povećava nivo kiseonika u tkivima.


  

Da li je rak kože posledica toksičnih krema za sunčanje?
Ne postoji nikakav dokaz da kreme za sunčanje sprečavaju rak kože. I pored toga, lekari savetuju otrovne kreme za sunčanje kao preventivu raka kože.
Kreme za sunčanje, osim toga sto sadrže kancerogene materije, zapušuju pore tako da toksini koji se inače izbacuju iz tela preko pora na koži, bivaju zarobljeni u koži i mogu izazvati mnoge poremećaje uključujući i maligne promena.
Nema potrebe mazati kožu ni sa čim. Ono što štiti kožu je hrana koju jedemo. Sirova zelena hrana štiti kožu kao sto hlorofil štiti list da ne izgori na Suncu.
Ipak, uvek trebamo voditi računa da se ne izlažemo prejakom Suncu.



Naočare za Sunce višestruko štete našem zdravlju
Naočare za Sunce nam nisu potrebne. Kada do žlezde epifize, koja se nalazi u mozgu iza očiju dopre svetlost, ona ce lučiti hormon melatonin. Melatonin podstiče produkciju pigmenta melanina koji štiti kožu. Kada stavimo naočare, epifiza ne dobija signal i nema stvaranja melanina pa koža umesto da pocrni, pocrveni.
Čak i kada se ne sunčamo, možemo dobiti tamniju boju kože ako ne nosimo naočare za Sunce.
Melatonin je takodje prirodni antioksidanas koji sprečava rast kancerogenih ćelija, usporava starenje, leči depresiju i jača imuni sistem.

Kako se treba suncati
"Apsorbujte Sunčeve zrake rano ujutru ili pre zalaska kada su zraci kosi i kada je vaša senka duža od vas." - Dr. Edwin Flatto.
Vreme izlaganja Suncu treba povećavati lagano, od nekoliko minuta do nekoliko sati.  Važno je da ne dopustimo našoj koži da izgori.
Izlaganje Suncu treba biti pretežno u jutarnjim satima, jutarnje Sunce je mnogo lekovitije od popodnevnog. Podnevno Sunce treba izbegavati.
Suncanje ledja je lekovitije od suncanja drugih delova tela.
Ne treba nositi naočare za Sunce kada se sunčamo.
Treba piti dosta ciste vode, jesti sirovu biljnu hranu, posebno zelenu i disati duboko.
Dokazano je da zdrava koža ne reaguje negativno na Sunce a zdrava koža se dobija ishranom sirovim voćem i povrćem, bez industrijskih i životinjskih proizvoda.  
Sunčevi zraci su energija koja je neophodna našoj planeti kao i svim bićima koja na njoj žive. Bez Sunca ne bi bilo života i zato otvorimo naš um i telo za obilje zdravlja i sreće koje nam ono nesebično pruža. 

Dr Sladjana Velkov