Happy Day 2015

   

Evo šta treba da jedete kako biste poništili negativno zračenje mobilnih uređaja

 

U današnje vreme teško da možemo da izbegnemo štetna zračenja raznih aparata koji se nalaze svuda oko nas.

Zato, treba znati kako da ublažimo loše efekte. Zdrava ishrana je najbolji način.

Naučnici preporučuju konzumiranje plodova rogača (Ceratonia silikua) kao efikasnog zaštitnika od radijacije kojoj su ljudi izloženi tokom upotrebe mobilnih telefona, bežičnog interneta i drugih elektronskih uređaja.

Jedno istraživanje potvrdilo je da konzumacija rogača s mlekom pomaže deci u razvoju i da štiti organizam od negativnih uticaja radioaktivnog zračenja.

Vođa istraživačkog tima Abdula Kaglar rekao je da su ljudi u savremenom svetu na svakom koraku izloženi štetnim zračenjima elektronskih aparata i da je i nauka već potvrdila da su ta zračenja glavni uzročnici brojnih oboljenja kod ljudi.

Ističući da su mleko i mlečni proizvodi od ranije poznati kao dobri zaštitnici od radijacije, Kaglar je rekao da je konzumacija mleka obavezna kod brojnih opasnih profesija kao osnovna mera zaštite radnika.

– Mleko je najbolji zaštitnik od radijacije i to je činjenica koju smo već znali. Naš tim naučnika je utvrdio da mleko sa dodatkom ploda rogača ima jaču odbrambenu moć protiv radijacije i da pomaže u razvoju dece – rekao je Kaglar.

Rogač je samoniklo drvo ili grm iz porodice mahunarki (Leguminozae), raste u priobalnim krajevima mediteranskog pojasa u Turskoj, Alžiru, Maroku, Tunisu, Španiji, Portugalu, Hrvatskoj, Grčkoj i Italiji. Plod rogača, zrela mahuna, je slatkastog ukusa, a u ljudskoj ishrani se koristi već više od 4.000 godina.

Rogačev plod u terapijske svrhe koristili su još i stari Egipćani, Grci i Rimljani.

(Telegraf.rs, MojeZdravlje)

 

Probudite seksualnu energiju i sve će vam u životu poteći

Ako se osjećate bez ideja, novca i prilika i krećete se stalno u istom (nezanimljivom) krugu ljudi, seksualna energija vam je ustajala i treba je pokrenuti. Osim života samoga, iz nje se rađaju i sve naše ideje, a i novac. Probudite je, kaže Sensina suradnica, duhovni životni vodič Egli Ilić

Toplo-hladno, dobro-loše

Zakonitost naše dimenzije postojanja jesu polarizirane pojave i iskustva (dan-noć, toplo-hladno, dobro-loše). Cijeli naš život kreće se u polarnostima. One nam daju dinamiku i život, i u ovoj dimenziji postojanja nemoguće ih je izbjeći.

Iako toga najčešće nismo svjesni, polarizacije se događaju i u nama samima, i to svaki put kada se zbog nečega uzbudimo (kada se primjerice "zapalimo" za neku osobu, pothvat, ideju ili projekt). Kada smo uzbuđeni, osjećamo ugodnu, kreativnu tenziju u tijelu, koja se najintenzivnije odražava u drugom energetskom centru (u predjelu reproduktivnih organa), centru naših primarnih emocija i seksualnosti. Tenzija koju tamo osjećamo pri uzbuđenju posljedica je dijeljenja naše životne energije na dva pola - na ženski i muški.

Voda koja ključa

Da bi se energija spustila u drugi centar, gdje se i događa jin-jang polarizacija, potrebna je protočnost i ostalih, viših centara. Kada do toga dođe, u nama se doslovno događa energetski seks, odnosno aktivira se seksualna energija, zahvaljujući kojoj se i osjećamo živima.

Bez aktivne seksualne energije ne možemo osjetiti ni strast, a strast je energija vode i vatre. To je voda koja ključa, teži da se oslobodi, izađe na površinu i djeluje, i iznimno je moćna. Kada nije (odveć) sputana razumom, ima veliku sposobnost oblikovanja – baš kao što more ili rijeka mogu oblikovati obalu.

Michelangelova, Dalijeva i Magellanova strast

Kada smo u nečemu vođeni strašću, linearna pravila ili ograničenja više ne vrijede i sposobni smo za vrhunska ostvarenja – mnogo veća nego u uobičajenim stanjima, kada nas vodi razum ili motivira ego. Poznato je da je primjerice Michelangelo bio vrlo strastven umjetnik. Danima bi oslikavao Sikstinsku kapelu, sve dok ga umor i glad ne bi oborili s nogu i natjerali da stane i da se odmori. Dali je u svom stvaralaštvu bio vođen strašću prema jednoj ženi, dok je Picasso bio nadahnut mnogima. Manje je poznato da se i iza Magellanovih pohoda krije strast prema voljenoj osobi - ženi koja mu je davala snagu i poticala ga da ustraje u istraživanjima.

Bez seksualne energije bili bismo impotentni prema bilo kojem obliku stvaranja. Sve naše ideje – umjetničke, poslovne ili neke treće rađaju se iz te energije. Ako ne izgorimo u strasti, iz seksualnosti crpimo snagu da u onome što smo zacrtali i ustrajemo, da svoje ideje realiziramo. Zahvaljujući zdravoj seksualnosti, svoje kreacije u konačnici pretvaramo i u novac, i zato je novac koji stvaramo tek drugi oblik naše seksualne energije.

 

Život bez ideja, novca i prilika

Iz seksualne energije nastaje i sam život, koji se kroz drugi energetski centar doslovce rađa u materijalnoj dimenziji i zato je seksualna energija ujedno naša spona sa životom. O kvaliteti te energije ovisi iskra s kojom pristupamo životu, kao i sposobnost da mu se prepustimo i da u njemu uživamo. Preko seksualne energije i drugog centra spajamo se s drugim ljudima, ali i svime s čime u ovoj dimenziji dolazimo u dodir (s poslom, novcem, prirodom i slično) te se preko nje realiziramo kao društvena bića.

I zato, ako nas ništa ne može motivirati, ako osjećamo beživotnost, jednoličnost i monotoniju, nedostaje nam ideja, novaca i prilika; ako nam odnosi (partnerski, poslovni ili neki treći) zapinju i krećemo se u istom (nezanimljivom) krugu ljudi, to je samo znak da nam je seksualna energija ustajala i da smo život lišili uzbuđenja.

Naglašena seksualnost ne znači i seks, pitajte Teslu

Kako bi očuvali životnu iskru te održali sposobnost stvaranja ili joj dali poticaja, većina ljudi traži podražaje izvana, uz pomoć kojih će seksualnu energiju držati aktivnom. Svi mi znamo kako se osjećamo živima kada se, primjerice, zaljubimo i uznemire se leptirići u donjem dijelu trbuha. Ta potreba za doživljajem života u nama samima ne smanjuje se s godinama (osim ako ju pod utjecajem odgoja, kulture ili drugih čimbenika nismo naučili potiskivati) i to je glavni razlog što mnogi kojima je brak ušao u monotoniju poticaje i uzbuđenja traže izvan njega.

Kod ljudi čiji je drugi energetski centar protočan, seksualna energija cijelo je vrijeme aktivna pa i bez posebnih vanjskih poticaja osjećaju ugodnu, kreativnu napetost u donjem dijelu trbuha. Ona ih potiče na stvaranje i ekspanziju. Iznimna kreativnost karakteristika je svih ljudi naglašene seksualnosti, no to ne znači da će se ona u njihovim životima nužno odražavati intenzivnim seksualnim životom.

Nikola Tesla najbolji je primjer za to. Tesla je svjesno odbijao kontakte sa ženama, no njegov životni entuzijazam i sposobnost stvaranja bili su iznimni. Vjerovao je da bi upuštanjem u seksualne odnose sa ženama svoju energiju neproduktivno trošio pa ju je radije usmjerio u istraživanja, zahvaljujući kojima je njegova životna, seksualna energija u konačnici transformirana u električni oblik.

Kako si pomoći?

Ljudi kojima je seksualna energija blokirana vrlo često imaju i razna tjelesna oboljenja. Ona zahvaćaju upravo područja gdje životna energija ne teče, reproduktivne organe – simbol života. Energetskim vježbama usmjerenim na deblokadu energetskih nakupina u tom dijelu tijela sve se to može spriječiti i centar održavati aktivnim i zdravim, a u konačnici izliječiti i sama bolest.

No možemo si pomoći i na druge načine. Ako nam se život pretvorio u dosadnu i predvidljivu kolotečinu, s vremena na vrijeme možemo svjesno učiniti nešto od čega ćemo iskusiti adrenalin, osjetiti uzbuđenje i kreativnu tenziju u trbuhu - nešto što će nam pomoći da se osjetimo živima, i da život iskusimo.

Egli Ilić, duhovni životni vodič, www.hortusmentis.com

Палчица

 

Била једном једна жена која је веома желела да има дете. Толико је желела да јој је боло свеједно и да је мало, мајушно. На крају се упути старој вештици и рече јој: „Свим срцем бих хтела да имам мало дете, па те молим, да ли можеш рећи како да до њега дођем?“ „Неће то бити тешко“, одговори вештица. „Ево ти ово зрно јечма; није то оно обично зрнокоје сењаци сеју у пољу или их бацају кокошкама. Посеј га у саксију, и видећеш шта ће из њега израсти!“ „Хвала ти много!“, рече жена и даде вештици дванаест новчића. Потом пође кући, посеје зрно јечма и одмах из њега израсте велики дивни цвет, налик на лалу, али је латице имао скупљене, као да је још само пупољак. „Какав диван цвет!“, рече жена и пољуби његове прекрасне црвене и жуте латице. И управо у том тренутку нешто као да прасну и цвет се отвори. Била је то права лала. А у самој њеној чашици, на зеленом тучку, седела је једна мајушна девојчица, неизмерно нежна и дражесна. Није била већа од палца, те стога доби име Палчица. Лепо углачана орахова љуска служила јој је као колевка, плаве латице љубичице су јој замењиваледушеке, а ружина латица – покривач. У ту колевку су је смештали преко ноћи, а дању се играла на столу, на који би, за њу, жена стављала тањир са водом. Тањир је био окружен венцем од цвећа чије су се цветне стабљичице купале у води, а по средини је пловила велика латица од лале. На њој је Палчица могла да седи и да плови с једног краја тањира на други. Као весла служиле би јој две коњске длаке. Изгледало је то чудесно лепо! А Палчица је умела и да пева и то тако складно и љупко, како нико дотад није умео на свету. Једне ноћи док је она лежала у својој дивној колевчици, дође нека жаба крастача: ускочила је кроз прозор, јер окно беше разбијено. Била је велика, гадна и љигава, и скочила је на сто на коме је Палчица спавала под црвеном ружином латицом. „Ево дивне жене за мог сина!“, рече жаба, узе љуску у којој је спавала Палчица и с њом искочи кроз разбијени прозор у врт. А туда је протицао велики, широки поток с мочварном и глибовитом обалом; и баш у том глибу је живела крастача са својим сином. Ух! Како и он беше гадан и ружан, баш као и његова мамица. „Ква-ка-как! Кре-ке-кек!“, закрекета жапчић, и то је било све што умеде рећи кад угледа љупку малу девојчицу у ораховој љусци. „Тише, немој да је пробудиш!“, још би нам могла побећи, овако лака као лабудово перце. Ставићемо је у поток на широк лист локвања, за њу, тако сићушну, то ће бити као право острво. Отуда нам не може побећи. А ми ћемо, за то време, уредити у глибу лепо гнездашце где ћете се после венчања настанити.“ У потоку је расло много локвања широких зелених листова који увек плове на површини воде. Лист који је био најдаље био је и највећи. Крастача доплива и стави на њега орахову љуску са Палчицом. Јадно, мало створењце, прену се рано ујутро и кад виде где се налази, поче да плаче. Велики зелени лист са свих страна био је окружен водом и Палчица није могла да пређе на обалу. Стара жаба је за то време била доле, у муљу, и крашавала стан трском и жутим локвањима. Желела је да све буде лепо уређено за нову снаху. Када све би готово, допливали су и она и њен ружни син до листа на коме је била Палчица. Хтели су да узму њеху дивну постељицу и да је пренесу у собу младенаца пре него што и њу саму поведу. Стара жаба се ниско поклони пред Палчицом и рече: „Ово је мој син, твој будући муж, с њим ћеш дивно живети код нас доле у муљу!“ „Ква-ка-как! Кре-ке-кек!“, то је било све што је умео да каже жабин син. Узели су малу постељицу и отпливали са њом, а Палчица је остала да седисама на зеленом листу и плакала је, јер није хтела да живи код огавне жабе, нити да се уда за њеног ружног сина. Рибице, што су пливале у води, виделе су жабу и чуле шта је рекла. Извириле су главицама из воде да погледају девојчицу. Кад је видеше, силно се ражалостише што тако љупко и мило створење треба да живи поред крастаче у муљу. Е, баш неће! И оне се под водом окупише око зелене петељке на којој се држао лист и брзо је прегризоше својим зубима. Лист се покрену и заплови низ воду, а Палчица на њему, далеко, далеко, где је крастача неће моћи стићи. Пловеће на листу, Палчица је пролазила поред разних прекрасних места. Чим би је угледале, поздрављале би је птице из грмља на обали и певале: „Каква мила, мала девојчица!“ А лист је пловио и пловио све даље, и тако се Палчица нађе далеко од свог завичаја. . Била је неизмерно срећна што је крастача никад више неће стићи. Било јој је лепо све куда је пловила. Сунце се пресијавало над водом, па је вода била блештава и сјајна као злато. Један диван, бео лептирак одавно је кружио око Палчице, неизмерно очаран њоме. Најзад се спусти на лист. Палчица скиде свој појас и веза га једним крајем за лептира, а други учврсти за лист. Лист крену много брже, и она са њим, али је сада устала и стајала на њему. Одједном долетевелики гундељ, и чим угледа девојчицу, он еј у тен ока шчепа својим пипцима око танушног струка и одлете с њом на дрво. Зелени лист настави да иде даље низ воду, а с њим и лептир – био је везан и није могао да га се ослободи. Јао, како се само уплашила сирота Палчица када гундељ полете са њом на дрво! Али још се више забринула за лепог белог лептира јер га је она везала за лист и ако не успе да се ослободи, умреће од глади. Али гундеља није било брига за то! Он са Палчицом седе на највећи зелени лист на дрвету, нахрани је слатким соком из цвета и рече да је дивна мада ни мало не личи на гундеља. Мало потом стигоше им у посету други гундељи који су живели на истом дрвету.Почеше Палчицу да разгледају са свих страна, а госпођице-гундељице почеше да машу својим пипцима и да се згражавају: „Па она има само две ноге! Жао ти је и погледати!“ „А нема ни пипке!“, повикаше друге. „А како је танка око струка! Пхи! Баш као човек! Баш је ружна!“, заграјаше гундељице. А Палчица је баш била тако прекрасна! Тако је у почетку мислио и гундељ који ју је уграбио. Али кад сви остали подигоше грају како је ружна, поче и сам, најзад, тако да мисли, па је није хтео држати више уз себе. Нека иде куд хоће! И тако гундељи слетоше с палчицом са дрвета и посадише је на тратинчицу ( красуљак, сунчев цвет ). Палчица удари у плач што је толико ружна да је чак ни гундељи неће у свом друштву. А у ствари, она је била најлепше биће које се могло замислити, тако нежна и љупка као најлепша ружина латица. Цело лето преживела је Палчица сама, самцита у оној великој шуми. Исплела је постељицу од влати траве и обесила је испод великог листа репуха под којим је била заштићена од кише. Хранила се цветним поленом и пила росу што би ујутро блештала на лишћу. Тако прође лето, прође и јесен, и наступи зима, дуга и хладна. Све птице, што су јој некада онако лепо певале, одлетеле су. Дрвеће је оголело, лишће увело. Велики репухов лист под којим је становала сав је пожутео, свинуо се, остао њега само суви батрљак. Палчица се смрзавала од хладноће, јер јој се одећа распала, а она сама је била тако ситна и мала – још ће умети од зиме! Поче да пада снег, а свака пахуља која би на њу пала била је као кад би на нас неко бацио лопату снега, јер смо ми велики, а она није ни палац висока. Умотала се у један суви лист, али то је није ни мало загрејало, сва се тресла од студени. Одмах поред шуме простирала се једна велика њива. Пшеница је на њој одавно била пожњевена, само је сува стрњика штрчала из смрзнуте земље. Стрниште је Палчици изгледало као права шума. Ух! Како је само дрхтала од хладноће! Идући тако кроз стрњику, стиже она пред врата пољског миша. Беше то мишица која је под стрњиком имала своју рупу. Било је тамо топло и тихо; сви амбари беху пуни пшенице, а кухиња и остава пуни залиха! Сирота Палчица застаде пред вратима као каква просјакиња и замоли комадић јечменог зрна, јер већ два дана ништа није окусила. „Сироче моје!“, рече пољска мишица, јер је била добра старица. „Уђи у моју собу да се огрејеш, па ћеш са мном јести.“ Пошто јој се Палчица много допала, рече јој: „Можеш поред мене остати и целу зиму. Само ми мораш лепо уређивати собу и причати ми бајке, јер их много волим.“ Тако је и било. Палчица је радила све што је пољска мишица од ње захтевала, и сасвим се лепо осећала. А онда јој стара мишица једном саопшти: „Ускоро ћемо добити госта. Мој сусед има обичај да ме посећује једном недељно. Он живи још боље негоја, има велике салоне и облачи се у лепо, црно, баршунасто крзно. Ето, кад би успела за њега да се удаш, имала би све што ти душа пожели. Невоља је само што је слеп, али ти му причај најлепше бајке које знаш!“ Дође он најзад у посету у свом црном, баршунастом крзну.Палчица баш и није имала воље за то, није јој било до суседа, поготово што је кртац. Мишица је причала како је он јако богат и учен и да је његов стан двадесет пута пространији од њеног. И стварно је кртац био много учен, али није подносио сунце, ни лепо цвеће, и неповољно се о њима изјашњавао. Није ни чудо, јер их никад није ни видео! Палчица је, ипак, морала забављати госта, па му запева „Лети, лети гундељчићу“ и „Иде монах ливадом“. Одушевљен њеним лепим гласом, кртац се у њу сместа заљуби, али јој о томе ништа не рече, јер је био веома достојанствен господин. Он је недавно прокопао испод земље дуг ходник који је водио од његовог дома до мишициног стана. Дозволио је Палчици и мишици да шетају тим ходником кад год пожеле. Опоменуо их је само да се не уплаше од мртве птице која је лежала у ходнику. Била је то права птица, цела, са крилима и кљуном. Мора да се, недавно, можда почетком зиме, смрзла па је пала у рупу, и нашла гроб баш тамо где је кртац прокопао свој ходник. Кртац узе у њушку комадић трулог дрвета – а оно у мраку може да светли као свећа – па мишицу и Палчицу поведе кроз ходник, осветљавајући им пут. Кад стигоше до места где је била мртва птица, кртац зари свој широки нос у свод и направи отвор кроз који у ходник продре дневна светлост.Оне тад видеше мртву ластавицу; њена крила су била чврсто прибијена уз мало тело, а ноге и главу је увукла у перје. Јадна птица, сигурно је угинула од хладноће. Палчица се веома ражалости. Она је много волела све птичице – тако су јој лепо певале и цвркутале целог лета. Али, кртац само одгурну прицу својом кратком шапом и рече: „Ова никад више неће зацвркутати! Каква је то несрећа родити се као каква птица! Богу нека је хвала што ни једно моје младунче неће бити птица, јер оне ништа друго не знају сем да ћирикају и цвркућу, а зими морају скапати од глади!“ „Да, да заиста је пријатно слушати ваше разумне речи“, одазва се пољска мишица. „Каква корист птици од њеног ћирикања кад стигне зима? Мора да гладује и смрзава се. Али кажу да у томе има и нечег врло отменог!“ Палчица је само ћутала, али када су њих двоје окренули птици леђа, она одгурну пера која су птици заклањала главу и пољуби је у склопљене очи. „Можда ми је баш ова онако дивно певала“, помисли. „Колико си ми радости пружила, драга, лепа птичице!“ Кртац зачепи онај отвор кроз који се пробијао светли дан и отпрати даме до њихове куће. Али Палчица целе ноћи није могла ока да склопи. Устаде из кревета и од сламе исплете велик, леп покривач, однесе га у ходник и покри њиме мртву птицу. На крила јој стави грудвице од меког памука који је нашла код мишице у соби, да птици буде топлије на хладној земљи. „Збогом, дивна мала птицо!“, рече. „Збогом, и хвала ти што си ми онако лепо певала летос, кад је дрвеће било зелено и кад нам је сунце тако дивно сјало!“ И прислони главу птици на груди, али се трже престрашено, јер јој се учинило као да унутра нешто куца. Било је то птичје срце; она није била мртва, већ само укочена од зиме, а сад се загрејала и оживела. У јесен све ласте одлећу у топлије крајеве. Али ако која закасни, смрзне се и падне мртва на земљу, па је ту, потом, затрпа снег. Палчица се сва тресла од страха, јер је у поређењу са њом птица била прави див; али ипак, прикупи мало храбрости па ласту још боље умота, а онда донесе листак метвице, којим се сама покривала, те покри ластину главу. Наредне ноћи поново оде крадом до ње; била је жива, али тако слаба да је могла само на часак да отвори очи и погледа Палчицу, која је стајала са комадићем трулог дрвета у руци јер није имала другу светиљку. „Хвала ти, дивна, мала мрвице!“, рече болесна ластавица. „Тако сам се лепо загрејала. Убрзо ћу повратити снагу и поново ћу излетети на топло сунце.“ „Ах!“, повика Палчица, „напољу је тако хладно, снег и мраз. Лези само у својој топлој постељи, ја ћу те неговати!“ Онда донесе птици воде у цветној латици. Ласта се напи и исприча јој како је ранила крило запевши о трнов жбун те није могла да лети брзо као остале ластавице. Док су летеле далеко, у топле крајеве, понестало јој је снаге. Пала је на земљу, а после се више не сећа шта се са њом дешавало, не зна ни како се овде нашла. Целе зиме остала је ластавица доле под земљом, а Палчица је према њој била добра и пазила је. Ни кртац ни пољска мишица ништа о овоме нису знали, ионако нису ни волели јадну ластавицу. А кад стиже пролеће и сунце огреја земљу, ластавица рече да је време да каже „до виђења!, и Палчица откопа отвор који је кртац раније направио. Сунце је тако дивно сијало, и ластавица упита девојчицу да ли би хтела да полети са њом, могла би јој сести на леђа, па да заједно одлете у далеку зелену шуму. Али Палчица је знала да би се стара мишица ражалостила кад би је она овако напустила. „Не, не могу“, рече. „Онда збогом, збогом моја добра, дивна девојчице!“, рече јој ластавица и полете према сунцу. Палчица ју је пратила погледом, и очи јој се напуне сузама, јер је ластавицу много заволела. „Цвррррк-цврк!“, зацвркута јој поздрав птица и отпрхну у зелену шуму. Палчица остаде веома тужна. Она није смела да изађе на топло сунце. Пшеница што је засејаше изнад куће пољске мишице израсла је већ тако високо да је за јадну, малу Палчицу то била права шума. „Овог лета мораћеш да припремиш девојачку опрему!“, упозори мишица Палчицу јер је сусед, досадни кртац у црном баршунастом крзну, запросио њену руку. „Мораћеш да имаш и хаљина и рубља, ништа не сме да изостане, пошто терба да се удаш и постанеш госпођа кртица!“ Тако је Палчица морала по цео дан да преде, а пољска мишица изнајми још четири паука који су дан и ноћ ткали. Сваке вечери кртац је долазио у посету и непрекидно понављао како ће, чим лету дође крај и чим сунце престане да прзи земљу па она буде чврста као камен – он приредити свадбу и венчати се са Палчицом. А Палчица се нимало томе није радовала, јер се њој није допадао досадни кртац. Сваког јутра кад би сунце излазило и сваке вечери кад би залазило, она би се искрадала до кућног прага. Кад би ветар зањихао класје и раздвојио га тако да може да угледа небеско плаветнило, она би размишљала о томе како је лепо и светло тамо на слободи и како би желела да види своју драгу ласту. Али, ластавица се није враћала, сигурно је била далеко у лепој, зеленој шуми. Кад стиже јесен, Палчица је имала готову целу спрему. „За месец дана је твоја свадба!“, рече јој мишица. А Палчица се расплакала и рече како не жели да се уда за досадног кртца. „Гледај је сад!“ повика пољска мишица. „Мани се тога, тврдоглавице, јер ћу те угристи овим својим белим зубом. Имаћеш тако красног мужа! Чак ни сама краљица нема такву баршунасту бунду као он! Кухиња и остава су му пуни – крцати свега и свачега! Захваљуј Богу што те хоће!“ И, свадба је морала да се одржи. Сирота девојчица да свисне од јада што је морала да се опрости од дивног сунца које је могла бар с врата да гледа живећи код пољске мишице. „Збогом јарко сунце!“, рече девојчица, дижући увис руке. Онда се она малчице удаљи од куће пољске мишице. Ту пшеница беше пожњевена и на њиви је опет штрчала само гола, сува стрњика. „Збогом, збогом!“, понови и загрли својим нежним рукама мали црвени цветак што је тамо растао. „Поздрави ми малу ластавицу, ако је видиш!“ „Цвррррк-цврк!“, разлеже се одједном над њеном главом. Она се осврну. То је била ласта која је управо над њом прелетала. Чим опази Палчицу, силно се обрадова. Девојчица јој исприча како против своје воље мора да се уда за ружног крта, и како ће живети дубоко под земљом, тамо где се никад не види сунце. Није могла да се уздржи и заплака. „Ускоро наилази хладна зима“ , рече ластавица. „Ја летим далеко одавде, у топле крајеве. Хоћеш ли са мном? Могла би да седнеш на моја леђа, само да се чврсто вежеш појасом. Тада бисмо полетеле далеко од одвратног крта и његовог црног кртичњака, далеко изнад гора, у топле крајеве, тамо где сунце светли још лепше него овде, где увек влада лето и где цвета дивно цвеће. Полети са мном, драга мала Палчице, јер ти си она која ми је спасла живот када сам смрзнута лежала у марачном подземљу.“ „Добро, идем с тобом!“ , рече Палчица и смести се ласти на леђа. Ноге ослони на њена раширена крила, привеза се појасом за најчвршће ластавичино перо па зајено са њом полете високо у ваздух. Летеле су изнад шума и мора, високо изнад великих гора на којима се вечито бели снег. Палчица је зебла на хладном ваздуху, али се онда лепо увукла у топло ластино перје. Само би покаткад помаљала главицу да би одозго уживала гледајући ову лепот под собом. И ево, стигоше у топле крајеве. Сунце је овде сијало много јаче него тамо. Небо као да је било двапут више, а дуж јарака и ограда расло је најлепше бело и црно грожђе. На дрвећу, у гајевима, висили су лимуни и поморанџе, мирисала мирта и нана, а путевима трчала деца и играла се радосно а великим, шареним лептирима. Но ластавица је летела даље и даље, а све што је даље летела, било је све лепше. Под дивним желеним дрвећем, на обали мора, дизао се стари, бели, мермерни дворац. Уз његове високе стубове пела се винова лоза, а под његовим кровом било је много ластавичјих гнезда. У једном од њих живела је ластавица која је долетела са Палчицом. „Ово је мој дом!“, рече ластавица. „А ти самаза себе пронађи и изабери један од оних белих цветова што расту тамо доле, сместићу те на њега и биће ти како само у сну можеш да пожелиш. „Баш лепо!“, рече Палчица и затапше рукама. Доле су лежали велики комади мермера – то се срушио један стуб и распао на три дела. Између њих је цветало крупно бело цвеће. Ластавица тамо слете и смести Палчицу на једну од широких латица. Какво изненађење! У средини цвета био је неки човечуљак, бео и прозрачан, као да је начињен од стакла; на глави је имао лепу златну круну, а на раменима дивна светла крила. Ни сам није био већи од Палчице. Био је то дух цвећа. У сваком цвету живи по један такав дух, човек или пак жена, а ово је био њихов краљ. „Боже како је леп“, шапну Палчица ластавици. Мали краљ се много уплашио од ластавице, која је у поређењу са њим била прави див. Али, када угледа Палчицу, силно се обрадова, јер је то била најлепша девојчица коју је у животу видео! Он скиде с главе своју златну круну и стави је Палчици на главу. Упита је како се зове и да ли би хтелада буде његова жена и краљица свог цвећа. То би, одиста, био потпуно другачији муж од крастачиног сина и од крта у црном баршунастом крзну. „Да!“, одговори Палчица лепом краљу. Из сваког цвета тада изађе по један момак или девојка, и сви толико лепи да их милина беше погледати! Свако од њих донео је Палчици нешто да поклони, али најлепши поклон беху два бела прозрачна крила неког инсекта. Причврстише их Палчици на рамена, те је тако сада и она могла да лети од цвета до цвета. То је била радост! А ласта је за то време седела у своме гнезду и певала им најлепше што је умела, али је у дну душе ипак била тужна, јер је много волела Палчицу и жао јој је било да се од ње растане. „Од сада се нећеш звати Палчица“, рече јој дух цвећа, „то је ружно име, а ти си лепа. Зваћемо те Маја!“ „Збогом, збогом!“ , довикну мала ласта и опет одлете из ових топлих крајева на далеки пут у Данску. Тамо је свила гнездо управо над прозором једног човека који уме да прича бајке. Њему је отпевала своје „Цвррррк-цврк!“, те тако и ми сазнасмо за целу ову причу.

Извор Блог ВЕСЕЛЕ КЛУПЕ

Sazvežđe ŠKORPIJE u Grčkoj mitologiji

Škorpion je znak koga ili vole ili ne vole. Ljudi ekstrema, rigidni, čelične volje, pedantni, fanatici, perfekcionisti... Puteni, poročni ili „strejtaši“, strastveni u svemu što rade, odlučni, ponekad veoma sebični, a u isto vreme, senzualni, senzitivni, potpuno ranjivi, taktični, maštoviti...Lepi, magični, elokventni, imaju stila i ukusa... Mnogi ih se boje, a drugi im se dive. Ali, jedno je sigurno – ovi ljudi su najharizmatičniji u zodijaku!

Nije ni čudo, jer i priča o ovom znaku za početak govori o Orionu, jednom od najlepših ljudi toga doba. Bio je Posejdonov sin, i nije bio baš omiljen među bogovima na Olimpu, pa je u više prilika iskusio njihov gnev. Za početak, bio je oslepljen, jer se nedolično ponašao prema Meropi, ćerki jedog od bogova. Ali, vid je uspeo da vrati tako što je gledao u sunce koje se rađalo.

Zatim, kada je jednom prilikom krenuo u lov, iznenada je sreo Artemidu, i poželeo je da mu bude ljubavnica. Poverovao je da će pobeda biti laka, ali ispostavilo se da je njegova pretpostavka potpuno pogrešna. Ljutita na naivnog Oriona, i uvređena njegovom brutalnošću, Artemida je bežeći od njega, stigla do jedne livade gde je pronašla malu i čudnu životinju sa otrovnom bodljom. Tu istu životinjicu je poslala na Oriona, pa ga je izujedala i tako je Orion umro.

Međutim, Artemida je veoma brzo zažalila zbog Orionove smrti, pa je zamolila Zevsa da ga popne među zvezde i da nastavi sa lovom pod njenim okriljem. Tako je nastalo najsjajnije sazvežđe- sazvežđe škorpiona. A kako škorpion funkcioniše sa ostalim znacima u zodijaku?

OVAN I ŠKORPIJA

Okosnica ovog odnosa je, na prvom mestu, seksualna energija koja je za ovo dvoje ljudi neiscrpna. A posebno zbog toga što je nezamisliva između bilo koja druga dva znaka, osim njih dvoje. Objašnjenje je jednostavno, oba znaka imaju slične vladare, ovnom vlada Mars, a škorpijom Pluton i Mars! Sprega je u tome što ove planete bude sve iskonsko u nama, sve što potiskujemo iz različitih kulturnih, moralnih, tradicionalnih i drugih razloga. E sad, obzirom da ovo dvoje ljudi zna da napravi pravu atmosferu, kada se sve uzme u obzir, ovo može biti jedna veoma dobra veza. Međutim, obzirom na to da je toliko afektivna, teško da će potrajati, vrlo verovatno da će se završiti tragično, je r oba znaka konstantno tragaju za uzbuđenjima.

BIK I ŠKORPIJA

Mnogi tvrde da je ovo jedna od najidealnijih veza u zodijaku, a oni koje poznajem i koji su ovom spuju, bili su fatalni jedan po drugog. Gotovo je nemoguće da se izbegne energija koju ovo dvoje ljudi prenosi jedno na drugo! Strastveni, bučni i nezajažljivi u spavaćoj sobi – to im daje elana za sve u životu, jer i ako se posvađaju, brzinom svetlosti se mire! Imaju neverovatnu potrebu da budu stalno zajedno, pa je uspeh ove veze zagarantovan, jer kada se sretnu, jedno bez drugog ne mogu!

BLIZANCI I ŠKORPIJA

Najviše vremena će provesti u spavaćeoj sobi, jer je privlačnost između ova dva znaka magnetična! Kao pčela med, škorpion će želeti slatkog blizanca! Na žalost, kako tu počne, tu se može sve i završiti, jer je škorpion biće koje voli privatnost i izuzetno je posesivan, želi voljeno biće non- stop, ali verujte mi, non- stop pored sebe! A blizanac? Naravno da mora da bude u toku, da čita dnevnu štampu, gleda televiziju, pije kafu sa prijateljima za doručak, ručak i večeru, i ne ’’silazi’’ sa telefona! A škorpionu neće biti jasno, kako, zaboga ne želi da se bar malo smiri i stalno će se truditi da ga veže za sebe. Upornom i rigidnom škorpionu treba obajsniti da je to zaista, nemoguće, i da blizanci prosto nisu ljudi koji mogu i žele da ne dele svou intimu da ’’ostatkom sveta’’. Nakon ovog ’’šoka’’ slede svađe i ljubomore, jer škorpion neće verovati blizancu, želeće da pojasni svoju buru strasti i emocija, ali blizanac će ga zamoliti da ne patetiše i da ga jednostavno pusti na miru. I, bez obzira na ogromnu strast i privlačnost, rastaće se isto kao što će se i upoznati – burno i dramatično.

RAK I ŠKORPIJA

Dva znaka čija je privlačnost gotovo magnetična. Biće srodne duše, i par koji je potpuno usmeren jedan na drugoga, bez mnogo priče o tome. Sled događaja je jednostavno takav. Oboje su veoma intuitivni, čak, ma koliko ovo zvučalo nerealno, sanjaju jedni druge, pa te snove prepričavaju – toliko jako doživljavaju svoju povezanost i bliskost. Između ovo dvoje je ogoromna strast, jer rakovsku ne baš vatrenu senzualnost podstiče škorpionska vatrena priroda, a zajednička posesivnost im neće smeteti, jer oboje imaju veliku želju da bukvalno poseduju jedno drugo. Da, nekima će to zvučati bolesno, ali tako je – ovo dvoje ljudi prosto ne mogu da se zasite jedno drugoga! O vernosti koja je stoprocentna ne treba govoriti, i o iskrenosti koja između njih ne jenjava, samo postaje dublja i intenzivnija kako vreme prolazi. Žestoka škorpija će puno raditi, ali se vraćati u toplo rakovsko krilo, i iako za izdaju ’’ubija’’, rak će je uvek smiriti. Imaju dara da ugode jedno drugome, i stvore ’’svoj’’ svet gde su srećni i nemaju ometanja ’’ sa strane’’. I uopšte im neće smetati ako im neko od prijatelja prebaci da su ih zapostavili. Samo će se nasmejati, i reći im da ima vremena i za njih, a da voljeno biće ne sme da čeka i bude zapostavljeno.

LAV I ŠKORPIJA

Ovo je vrlo moćna kombinacija i daje veoma vatrenu ljubav, punu strasti, ali i ljubomore i posesivnosti. Jer, žestoka škorpija je veoma karakterna i rigidna, pa se čvrsto drži svojih stavova i mišljenja, a lav ’’po default-u’’ misli da je u pravu i da je samo njegov put pravi i ispravan, pa u ovakvoj vezi teško ko popušta. Bez međusobnog davanja i uzimanja, teško opstaju zajedno. Nasuprot tome, zajedno umeju da uživaju u svojim zavodničkim moćima, jer su oboje, zaista magični ljudi, i znaju potpuno da se predaju jedno drugome i jedno drugo zabave. Međutim, škorpion češće dominira nego što obožava, što se ne podudara sa lavovskom potrebom za publikom i konstantnom potrebom da zabavi i bude u centru pažnje, pa su olujni momenti u vezi veoma česti. Ono što će škorpiona izluđivati kod lava je njegova povremena neurednost i haotičnost jer ima’’suviše obaveza’’, a škorpionska perfektnost ne dozvoljava da oko njega bude nered i haos. Takođe, obzirom da oboje imaju izuzetno jake volje kompromisi će im biti veoma strani, pa ako se ne radi o blažim tipovima lava i škorpije, raskid će im biti strastven koliko i noći u spavaćoj sobi – vatrometan!

DEVICA I ŠKORPIJA

Možda jedna od najboljih kombinacija! Gotovo savršeno se uklapaju! Komunikacija im je savršena, razumevanje besprekorno, a osećanja duboka i intenzivna. Problemi mogu da nastanu kada oboje krenu da kritikuju, jer imaju urođenu tu osobinu, i neguju je veoma revnosno. A naravno, ne vole da budu kritikovani! U takvim situacijama, devica negoduje, a škorpija se povlači i kipi sa strane, ali čim joj se ukaže prilika, vraća istom merom, ako ne i tri puta više i jače! Zato ne bi bilo veliko iznenađenje da se posvađaju na prvom sastanku! Ali, ovo se sve dešava na početku! Kada prođe prvi talas, devica neće moći da odoli škorpionskom erotizmu, maštovitosti i energiji koja ga okružuje; posebno što je jači i izdržljiviji, i mnogo lakše podnosi svakodnevne probleme i uvek je mirna luka u olujnoj noći. A to je devici neophodno – neko na koga će uvek moći da se osloni. Škorpion zato neće moći da odoli devičanskoj čistoti koju ona nikada posebno ne naglašava, jer škorpion ceni skromnost iznad svega. I kada svedu račune, shvatiće da su definitivno jedno za drugo!

VAGA I ŠKORPIJA

Škorpionske intenzivne ljubavne izjave i laskanja biće veoma privlačne vagi na početku veze. Čak će joj i ljubomora i posesivnost izgladati kao romantika. Međutim, vrlo brzo će se vaga osetiti zatvorenom i stegnutom škorpionskom ljubavlju, pa će odmah početi da kuje planove za beg! A na početku će biti idealno – vaga će u škorpionu probuditi bujicu strasti, a vaga će, naravno, pošto obožava obožavanje dozvoliti da joj klecaju kolena pri apsolutno svakom susretu. Ali,čim škorpion pokaže svoju opsesivnost i suštisku zatvorenost, vaga će se, najblaže rečeno, unervoziti. Biće užasnuta time da sedi u kući, da gleda filmove, i čita.“ Naravno,to je sve lepo i ugodno, ali zar ne bi bilo zanimljivije da imamo goste?“, pitaće vaga. Veoma naivno! Škorpionski dom je opasan rodjakom kineskog zida – to, naravno, ne dolazi u obzir, osim, ako je možda, nekome rodjendan! Uslediće vagina dipolmatija, i pokušajima da se umili škorpiju, ali ni kada se to ne bude desilo, rastaće se. Jer, niti vaga može da podnese ljubomoru, niti škorpion želi da pravi kompromise.

ŠKORPIJA I ŠKORPIJA

Ovo je par kojima je spavaća soba najinteresantnije mesto koje postoji. Kada se budu sreli neće poželeti čak ni da porazgovaraju! Nikada neće birati ni vreme ni prostor da bi bili zajedno, a to zna da traje! Čak danima će biti u stanju da ne izlaze iz kuće! Jer, škorpije su ljudi koji su ekstremisti u svemu, postoji samo jeste ili nije, crno ili belo, hoću ili neću! A kada treba da se posvete svom partneru, u stanju su da se bukvalno ne odvajaju! Zamislite samo kada su dve takve osobe na istom mestu! A između njih je tolika energija kakvu teško možete videti kod drugih parova. Međutim, kada počnu da razgovaraju o emocijama, nastaće problemi, jer škorpije nisu baš darežljive kada su u pitanju emocije, ali zato obožavaju da ih uzimaju! Problem je u tome, što ako imate dve škorpije, nastaje kolizija – obebi samo da uzimaju! Zahtevni, ljubomorni, posesivni, pa strasna veza veoma često postaje pravi haos! Od obične svađe su u stanju da naprave oluju, kao da je uragan prošao kroz njihov dom! Ako jedno od njih dvoje malo spusti loptu, možda, ali možda nekako obuzdaju strastvene temperamente i posvete se onome što ih je i vezalo u prvom trenutku – obostranoj magnetičnosti!

STRELAC I ŠKORPIJA

Ovo nije baš najsretnija kombinacija u zodijaku, iako je vrlo često začuđujuće skladna. Iako se skorpion grozi strelčevog humora i nonšalancije, a strelac vrlo često, odnosno, nikada, ne trpi posesivnost i opsesije škorpije, oni će se vrlo često naći u ljubavnoj kombinaciji, pa čak i u vezi koja može biti veoma kvalitetna od mnogih logičnijih kombinacija. Evo zašto: njih dvoje se prvenstveno izuzetno privlače i dopadaju jedno drugom, a obzirom da su izuzetno maštoviti, jedno drugo iznova i iznova inspirišu, pa će ih to dugo držati zajedno. Osim toga, to će ih naterati da oboje „spuste loptu“, i da škorpija nekako prenebregne to što je strelac kokketan, nestalan, prevrtljiv i odlučiće da mu ne zamera mnogo što voli da pogleda oko sebe – bukvalno na sve strane! Jer, ako je neki znak potentan i izuzetno odlučan i karkteran, to je svakako škorpija. Takođe, škorpije su svesne svojih kvaliteta, a strelčevi bez obzira na svoju indolentnu prirodu, izuzetno cene i uvažavaju jake i kvalitetne ljude, pa neće tako lako želeti da odu od škorpije, bez obzira što im vernost nije jača strana, a škorpije su poznate po tome da to ne opraštaju. Bez obzira na sve, oboje će se potruditi da naprave kompromis, jer su visokointeligentni, pa će biti svesni šta je „u igri“. Ako u tome uspeju, ostaće zajedno.

JARAC I ŠKORPIJA

Nezgodno. Najblaže rečeno. Škorpija će teško doći do jarčeve prave prirode, ako ne bude strpljiva i suviše posesivna. Ponekad je škorpija preoštra za jarčevsku prirodu, jer svojom potrebom da kontroliše, pokušava da ograniči jarca, a on to definitivno neće trpeti. Nasuprot tome, škorpion ne voli kada mu se ne uzvraća na „loptice“, naročito kada želi da se svađa! Pored ovih razlika, ovo dvoje ljudi je veoma slično – tvrdoglavi, uporni, preki, odlučni, ambiciozni, ne postoje prepreke za bilo koji cilj koji su naumili da ostvare. Osim toga, intelekt im je jača strana, pa mogu biti poprilično fašisoidni kada je izbor ljudi sa kojima će komunicirati u pitanju. Ono gde će se sigurno složiti je krevet, gde oboje vole da eksperimentišu, poprilično su izdržljivi i maštoviti, ali kada se zaljube potpuno se razlikuju. Škorpija je opsesivna, posesivna i hoće da kontroliše, a jarac razložan, smiren i ne podnosi omču oko vrata – to ga opterećuje, posebno što su jarčevi u svojoj suštini izuzetno ranjivi i emotivni, mada to mnogima ne izgleda tako, a škorpije znaju da budu veoma oštre i sebične. Ono što je možda najbolji predlog u celoj priči o ovo dvoje, zaista, izuzetnih ljudi, je da bi mogli poslovno sjajno da sarađuju, jer su im zajedničke ideje fenomenalne i senzacionalne, a mogućnosti i njihove individualne sposobnosti na jednom mestu izuzetno funkcionalne. Takođe, mogu biti izuzetno dobri prijatelji, jer im je komunikacija besprekorna.

VODOLIJA I ŠKORPIJA

Ako se ovo dvoje ljudi ikada i uspe sresti, taj susret će sigurno izgledati kao apokalispa ili u najmanju ruku udar groma, jer ako postoje znakovi koji ne mogu zajedno, onda su to sigurno vodolija i škorpija! Ne samo da su dijametralno različiti, već su im i životna načela potpuno opozitivna! Vodolija je bela, da ne kažem u svim bojama, a škorpija crna! Koliko god se trudili da nadju zajednički jezik, teško će se naći na pola puta! Moći ćete da ih vidite kako se svađaju oko najbanalnijih stvari, i to na sred ulice! Na primer, oko toga koji će film gledati u bioskopu, ko će platiti karte, hoće li jesti kokice...ili, šta su zaboravili da kupe u prodavnici, zašto je vodolija „zadušna baba“, a škorpija „eogcentrični kreten“ i tako dalje, i tako dalje... u nedoged. Koliko god oboje bili inteligentni,, jer zaista jesu, njihove prirode su nespojivo različite!

RIBE I ŠKORPIJA

Ovo je jedna od boljih kombinacija! Oboje traže ljubav, pažnju, posvećenost, a teško nailaze na one koji im odgovaraju ili im ne odgovaraju u potpunosti. Takođe, veoma su osetljivi, iako se oboje trude da to prikriju. Pa tako kada se se sretnu, oboje će zablistati jedno pred drugim kao odraz u ogledalu! Njihov dom će biti raskošan, prepun živih boja koje podižu živitnu energiju, jer iako je škorpion mnogima mračan, maštovita riba na njega deluje opuštajuće i u njemu otkriva najskrivenije emotivne ćoškove. Uživaće jedno u drugom, u ljubavi, romantici, i skoro nikada se neće svađati, osim, možda, oko novca, jer ribe vole da troše, a škorpije da štede. Međutim, iako ribe imaju ponekad, za škorpiju, čudne želje, priuštiće im, jer nema lepše stvari za jednu škorpiju kada se riba nasmeje i zablista ceo svet!

Autor: Marija Nikolić

Most preko vecnosti

Ricarde, moj dragoceni prijatelju, ovo ti kazem blago, cak nezno s ljubavlju. Ti blagi tonovi ne prikrivaju bes, oni su stvarni. Nema optuzbi, okrivljivanja ili gresaka. Jednostavno pokusavam da razumem i ublazim bol. Isticem ono sto sam primorana da prihvatim: da ti i ja necemo nikada doziveti razvoj , a jos manje velicanstvenu vezu izraslu do punog procvata.
Osecala sam da ako je ista u mom zivotu zasluzivalo napustanje svih prethodno ustanovljenih sablona , i prevazilazenja svih poznatih granica , onda je to bila ova veza. Pretpostavljam da bi trebalo da se osecam ponizeno zbog svega sto sam uradila da bi ona uspela . Umesto toga, ja sam ponosna na sebe i drago mi je sto sam preponala retku i lepu priliku koju smo imali, i da sam joj pruzila sve sto sam mogla u najcistijem i najuzvisenijem smislu da bih je ocuvala . Sada me to tesi . U ovom za mene veoma bolnom trenutku, priznajem da ne znam sta bih jos mogla da ucinim da bih nas odvela u prelepu buducnost koju smo mogli da imamo.
Uprkos bolu , srecna sam sto sam te upoznala na ovako divan nacin , i uvek cu ceniti ono vreme koje smo proveli zajedno. Sazrevala sam sa tobom , i mnogo toga naucila od tebe, a znam da sam i ja tebi mnogo dobra donela. Oboje smo bolji ljudi zahvaljujuci tome sto smo dotakli jedno drugo.
U ovom kasnom trenutku , pada mi na pamet da bih mogla da upotrebim i sahovsku metaforu . Sah je igra u kojoj svaka strana ima svoj sopstveni cilj cak i kada on podrazumeva ukljucivanje druge strane; srednji deo igre u kome se borba razvija i pojacava i svaka strana gubi i delove i delice, a obe slabe; i kraj igre u kom jedna strana zarobljava i paralise drugu.
Mislim da ti na zivot gledas kao na partiju saha ; ja ga vidim kao sonatu. I zbog ovih razlika , i kralj i kraljica su izgubljeni, a pesma je ucutkana.
Ja sam jos uvek tvoj prijatelj kao sto znam da si i ti moj. Saljem ovo pismo srca punog duboke i nezne ljubavi i ogromnog postovanja koje gajim prema tebi , kao i sa iskrenom tugom sto je prilika koja je toliko obecavala ,tako retka i tako lepa, morala da bude propustena…”

Ricard Bah ~ Most preko vecnosti

 

 

Devet himni za duše žena – Clarissa Pinkola Estes

HIMNE ZAHVALNOSTI
–JER NAS USHIĆUJU OPASNE ŽENE
I NJIHOVE MUDRE I DIVLJE KĆERI–

-1-

Za sve pramajke ovog svijeta, svake i koje god vrste su stvorene, one koje su valovi njezno nosili i one koje su bile napola slomljene olujama i mećavama, onima koje su se dovoljno dugo održavale na površini da dođu blizu, a onda i da dosegnu čvrsto tlo pod nogama… Za one koje u svojim raznolikostima, tugama i talentima, sada stoje sramežljivo ili sigurno, pomalo raspršeno ili pribrano, a opet čvrsto i ponosno… Za plemena starih pramajki, velikih žena iz davnina… u svim njihovim kožama i perju, u svom njihovom lišću i suknjama i koži, u njihovim las ropas
guerreras, ratničkim odorama, u njihovim krilima ilentama, šalovima, ceremonijalnim broševima, ogrlicama, stijegovima moći , u njihovom snažnom i nježnom ponosu, u njihovim kljunovima i repovima i bokovima koji bljeskaju i prelijevaju se, u njihovim tumaranjima i senzualnosti, u svom njihovom neočekivanom i neprikladnom ponašanju, njihovim ekscentričnostima, njihovoj plemenskoj boji i perju, u bojamanj njihovih klanova i njihovim grbovima, sa svom njihovom silnom i blagom krvi i sjajnim očima… za sve njihove brižne i žrtvujuće i nesebične puteve… za njihovu skrb da dostojanstvo, kreativni život i briga za dušu ne smiju nestati s lica ove zemlje … za svu tu blagoslovljenu ljepotu u njima…

Za njih,
molimo snagu i iscjeljenje
duboko u njihove hrabre kosti zauvijek.

-2-

Za sve mudre starije žene koje uče kada je vrijeme da kažu svoje i ne sklone se u stranu — ili koje uče zaustaviti se kada će tišina govoriti glasnije od riječi. Za sve one koje postaju precima, koje uče kako biti nježna kada bi bilo tako lako biti okrutna… koje vide da mogu odrezati kada je potrebno, i režu oštro i čisto … koje vježbaju govoriti čitavu istinu, s cjelošću milosti. Za sve one koje nadrastaju udobnost i umjesto toga primaju ruke stranaca, pozdravljaju ih kao da su ih uzgojile iz sjemena i kao da su ih oduvijek znale … za sve one koje uče kako prodrmati kosti, zanjihati čamac — i krevet – kao i umiriti oluju (nevolju)… za one koje su čuvari ulja za lampu, koje održavaju smirenost svakodnevnih radnji… za one koje održavaju rituale, koje se sjećaju kako zapaliti vatru tek svilom i kremenom …za one koje izgovaraju stare molitve, koje se sjećaju starih simbola i starih priča, oblika, riječi, pjesama, plesnih koraka, i koje se sjećaju što su rituali nekoć usađivali u ljudsku dušu… za one koje druge s lakoćom i često blagoslove… za one starije koje se ne boje — ili se boje — i čine bez obzira na to…

Za njih…
Neka žive dugo
u snazi i zdravlju
i u ogromnom rasprostrijetom duhu

-3-

Za bake iz kuhinje, iz čijih ruku, srca i uma dolaze mnoge hrane –slatke, gorkosltke, oštre, fine, jako začinjene hrane koje dugo traju u duši, dugo nakon što ih je um okusio… za sve one bake koje su utirale put, opirale se smrti, drske Ome i Babe, sve divlje None i Zie koje su živi primjeri toga što znači biti utjelovaljena i uduhovljena… za sve tradicije i sve donne saggie mirne kao rijeke, koje daju život onima koji zalutaju ili prebjegnu na njihove obale. Za sve one starice koje umiruju i iscijeljuju koga god dotaknu u kakvom god da je stanju … za one koje mogu barem jednom zaroniti duboko do onih jako ranjenih koje drugi ne vide ili ne žele dotaknuti… za one koje se usuđuju dati utočište anđelima koji stignu nenajavljeni… i za one koje se smiluju nad napuštenim stvorenjima… za one koje se pojave poprskane bojom ili ovjenčane radikalnim idejama, ili se jednostavno pojave (s dobrim razlogom) kada se to nitko drugi ne usuđuje…

Za njih,
neka uvijek budu odvažne;
neka njihove duđe štite mnoge druge duše;
jer nose jako potrebne stvari
u ovaj naš potrebiti svijet.

-4-

Za sve dalekovidne none i one koje su bake (velike majke) čuvari duša … za one koje prihvaćajusinove i kćeri,bez obzira na to jesu li im u rodu, i jednako lako i jednako skladno kao što cvijet prihvaća pčelu… za “khaleh”, za one koje su nam drage, za one starije žene koje su voljene od mlađih … (pet sekundi mlađe ili tisuću godina starije, nije važno) . Za sve ženske pretke koje tkaju jasni život, ispunjavajući tkanje jednom niti hrabrosti, dvjema nitima divljaštva, trima nitima mudrosti… za one las ancianas, za one drevne, koje, glasno, proširuju, naglo skreću, istražuju, opraštaju, otkrivaju i popravljaju u svojim životima i odnosima … tako da manje iskusne duše mogu vidjeti i naučiti činiti isto, i bez srama. Za sve iskonske žene: the ‘Litas u crnom, starije crkvene žene u njihovim fantastičnim krunama, za sve one u kani i sarijima koje su pokrivale glave u pristustvu starijih i svetih, za one koje nose mantiju i krunicu, za sve one u naranđastim i kestenjastim odorama, za sve koje nose dharmu kao glavnu odjeću za sve prilike… za one koje nose pradavni hidzab i one koje povlače molitvene šalove preko svojih glava kako bi se vratile u šator starog Saraja; za one koje nose jarmulke (molitvene kapice) i za one koje nose dugu ili vodopad zvijezda u svojoj kosi i za one koje svoju kosu uređuju tako da izgleda kao bučin cvijet… za sve one na svetim brežuljcima i pod vodopadima, u šumama i hramovima izgrađenim od zemlje i blata… za sve one u “crkvi ispod crkve” … za sve one starije koje još uvijek znaju posjetiti sićušnu crvenu katedralu srca… za sve te žene koje pozivajuna mir i ljubav i razumijevanje, i koje zahvaljuju i hvale tako snažno da se iznad njihovih glava praktično rascvjetavaju bijeli cvjetovi dok mole…

Za njih,
neka nastave pokazivati nam
kako voljeti ovaj teški i blagoslovljeni svijet
i sva bića na njemu…
na način koji je najvažniji Duši.

-5-

Za sve mudre i hrabre Las sypmaticas,Grand meres i velike Mame i posebne tete… za sve srčane dobre majke i skromne Mujeres Grandes koje su se udale za samu Ljubav, i rodile petero ‘nemoguće’ djece: Mir, Nadu, Dalekovidnost, Međudjelovanje i Ne Pripitomljava Se … za sve one slavljene koje su u nas ulijevale prije dvadeset, trideset, četrdese, pedeset, šezdeset, sedamdeset i osamdeset godina, koje su u nas ulijevale rijeke savjeta, usmjeravanja, koje su zamatale u naša njedra mape s blagom kako bismo ih ponijele u divljinu … za one koje su nas izazivale i bockale i zanovijetale i gurale… sve što nas je raslo u točne puteve kako bismo mogle izrasti više naše vlastite duše… za njihove blage dodire, nježne slike, neobične načine na koje su nas poticale da stvaramo novo i da budemo tako hrabre kakve su i one… za njihovo šaptanje:’Ne boj se, s tobom sam, ne gubi srce i snagu, tu sam; nastavi dalje, sad sjaji, sad se malo odmakni i pogni, ne ne tamo, tamo nije baš dobro, da da, ovim putim… tu… ovim putem’ … za njihove nestašne šale i zagušljive okuse; zapanjujuće ponašanje i ljupke uljudnosti, zato što su crtale crtu, držale crtu, prelazile preko crte i brisale crte koje su prejako stiskale, stezale crte koje su držale prelagano. Za sve te velike žene, Les dames, neke dostojno zrele sa svojim godinama, a neke u vremenu duše, a svakako mudre, koje djeluju kao Pravi sjever za druge –tako što jednostavno jesu Za njih,
neka uvijek budu sigurne, nahranjene iz mnogih izvora;
neka im se pokažu sve vrste ljubavi i zahvalnosti
koje drže njihove duše procvalima
kako bismo ih svi vidjeli.

-6-

I za sve drage kćeri… za one koje iznova uče biti cijelima i mudrima — ili to čine prvi puta… Zato, za sve one velike starije žene koje osjećaju da ne mogu postojati bez mladih s kojima bi meditirale, koje bi podučavale, od kojih bih učile, u kojima bi nalazile humor i čije bi potencijale otkrivale, na koje bi se naslanjanje, u koje bi se ulijevale… i zato, za sve mlađe žene koje osjećaju da bi bile prepuštene manje življenim životima bez esencije romantičnih i nepraktičnih, malo mudrijih žena s kojima bimeditirale, koje bi podučavale, od kojih bih učile, u kojima bi nalazile humor i čije bi potencijale otkrivale, na koje bi se naslanjanje, u koje bi se ulijevale… Tako, za sve mlade, srednjih godina i starije kćeri koje će tek prići bakinom ognjištu prvi put, tisućiti put ili posljednji put… Za sve velike kćeri i velike stare žene koje održavaju vatru tog uzajamnog odnosa kroz pisma, knjige, učenja i okupljanja, izreke i napjeve, putovanja s ogrtačima i pernatim šeširima, jednostavnim bliskostima sa susjedama… svim prelijepim ženama, mladim starim i srednjima, onima koje traže jedne druge i onim koje rade na tome da budu majka-sestra-kći jedne drugima i jedne sa drugima, onima koje razumiju da su El refugio, stvarno utočište jedne drugima i bilo kojoj drugoj duši… onima koje razumiju da su zajedno kako bi manje iskusne i više iskusne uvijek mogle pronaći dom… dom: to mjesto u kojem duša ustrajnije prebiva s vremenom, kako žena prikuplja inosi svoju mudrost sa sobom … dom: bilo koje mjesto u kojem postoji potreba za, sklonište za, poticaj … žarećoj niti Ljubavi… Za njih…
za njihova putujuća srca… neka uvijek nalaze jedne druge
i neka se nikada ne mimoilaze,
nego ostanu blizu i osnažuju jedne druge,
tako će putokazi i portali Duše svijeta
koja im je dana na čuvanje
ostati otvoreni…

-7-

Za sve inteligentne, neznajuće, lutajuće i sveznajuće kćeri, koje toliko cijenimo… za sve one kćeri koje glatko i brzo kreću i za one koje zapinju i nikako da krenu… za one koje iz početka uče kako se plače… i za one koje to čine po prvi put… za one koje uče kako se zagrcnuti.. za sve njih, bez obzira bile one cijele, ili iscijeljenje, ili ne, bez obzira na to iz koje su klase, klana, oceana ili zvijezde… za sve kćeri koje su naslijedile ljubav svojih dragih koji su otišli, preminuli, a koji ipak povremeno posjećuju… za sve kćeri koje su jednom slučajno čule mudre riječi namijenjene nečijim drugim ušima, no te su “prave riječi u pravo vrijeme” izazvale iskru koja je zauvijek osvijetlila njihov svijet… za sve kćeri koje su čule mudrost, nisu je shvatile, ali su je sačuvale za dane kada bi je mogle razumjeti… za sve kćeri koje su veslale same, i čiji su odabrani preci, jer nije moglo drugačije, oni iz dragih knjiga, filmova, slika, skulptura, muzike i plesa… za kćeri koje upijaju dobar osjećaj i neosvojive stavove koje donose neuhvatljivi i nemirni duhovi koji se pojavljuju u snovima… za sve kćeri koje slušaju La Nuestra Señoru, praiskonsku mudru ženu koja dolazi često i na mnogo različitih načina… za sve kćeri koje nose u sebi taj blag i pročišćen osjećaj jasnog viđenja, intuitivnog slušanja, osjećanja i postupanja…za kćeri koje znaju da je taj izvor mudrostipoput čarobnog ćupa iz bajke koji se nikada ne isprazni, koliko god se iz njega izljevalo… Za njih,
blagoslovi njihove ljepote, tuge i traganja;
neka budu blagoslovljene zato što pamte da pitanja ostaju
neodgovorena
sve dok se oba viđenja ne preispitaju; linearno i unutrašnje.

-8-

I za sve kćeri koje podržavaju ono što je dobro, ikoje se znaju odmaknuti od slijepe odanosti bilo kojoj nametnutoj kulturi koja nagrađuje samo uglađene forme i koja omalovažava kreativnu misao… za sve one kćeri i starije žene koje postaju sve spretnije u penjanju na mistične planine i sve bolje suputnice na teškim putevima… za one koje sve željnije pričaju sa dušom, i za dušu, i koje govore za stvorenja, vode, zemlje i neba… za one koje su zadržale kotlove koji su sve dublji, koje pojačavaju staklo za svjetionike, koje postaju putokazi tamo gdje ih dosad nije bilo… za sve one koje izgaraju sa svojim učenjima i podučavanjima, za one koje se jednostavno odmaraju prije nego što će se ponovno podići i zdušno krenuti dalje… za one noćne cvijetove čiji miris nas duboko prožima i kada su cvjetovi skriveni i nikada viđeni… za sve kćeri i majke čije ruke ne počivaju samo na kolijevci, već i na kormilu svijeta kojije oko njih… za sve one koje su napustile nešto bitno i nešto što im je davalo život, i koje su se okrenule natrag da bi to vratile … za one koje su nešto uništile i ispričale se skromno u ime ljubavi… za one koje su nešto ostavile nedovršeno, zaboravljeno, za one koje nisu shvatile važnost nečeg — ali su se ipak vratile, ponovno izgradile, omekšale, dale ‘blagoslov’ svojem najboljem izboru i najboljem što su mogle… svim kćerima i precima koje su uzele na sebe krivnju i koje su dale svoju krv i svoje kosti kako bi popravile rane koje su uzročili bezobzini, okrutni drugi… za kćeri i majke koje su uvijek više zainteresirane da budu u ljubavi nego da budu ‘u pravu’… Za njih,
Neka shvate kako su dragocjeni njihovi životi,
kako, usprkos nedostacima, one su pravi
primjeri, putokazi, kameni temeljci
potrebni sada i ovdje.

-9-

Za sve kćeri i starije koje su živi dokaz da duša, usprkos kulturalnim negiranjima suprotnog, usprkos bolnom srcu, usprkos pogrešnim skretanjima, usprkos lomovima i opekotinama… da se duša uvijek vraća u život, još uvijek živi, i pulsira pri tom… za sve kćeri i starije koje su dugo bile sigurne u to, ili tek sjaje u novom uvidu da, unatoč svojim nedostacima, unatoč svim ego brbljanjima i lamentiranjima o suprotnom … da su rođene sa pročišćenom mudrošću u svojim tijelima i svojoj duši, da je to njihovo zlatno nasljeđe i njihov osigurač, oboje… Za sve kćeri i starije koje kreiraju dokaze koji najviše vrijede: dokaze da je žena poput velikog drveta, kojesvojom sposobnošću da se pokrene, umjesto da ostane nepokretno (netaknuto), može preživjeti najveće nevolje i oluje, i još uvijek stoji izložena vjetrovima; još uvijek pronalazećinačine da njiše granama, još uvijek plešući. Za sve kćeri kojesu u treningu, bilo da su tek počele ili su već daleko uzmakle na putu da postanu “uobičajeno veličanstvene” što znači da postanu mudre i divlje i opasne poput vizionarske duše u sebi. Za njih…
za sve nas,
Kćeri, Sine,
Majko, Oče,
za sve mlade i stare….
Neka se produbljujemo i cvatemo
uvijek ponovno stvarajući iz pepela,
štiteći svako djelo, ideju i nadu
koje smo odlučile zaštiti od propadanja sa lica zemlje
dok god smo ovdje.
Za sve to,
poživimo dugo,
i živimo snažno,
i volimo jedni druge,
na vijeke vjekova. Amen

“Novena Natus, devet dana: Devet himni za duše žena i one koji ih vole” ©2008, Dr. Clarissa Pinkola Estés. 

Kada odustati od partnera s kojim ne ide...

Ako je netko krut, neosjetljiv i hladan, ne možemo ga ‘otopiti’. Uzaludno je pokušati ulaziti u njegovu glavu kako bismo shvatili zašto je takav, a još je uzaludnije pokušati ga mijenjati. Dok to činimo, izbjegavamo svoje osjećaje tuge i povrijeđenosti...

Tomica Šćavina, psihologinja

Samo da progleda

Poznata molitva glasi: „Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu promijeniti, hrabrosti da promijenim ono što mogu i mudrosti da razlikujem jedno od drugoga.“ Za razlikovanje jednog od drugog zaista je potrebna mudrost, a ona se gradi cijeli život.
Svi znamo da „ne možemo mijenjati druge – nego samo sebe“. Međutim, stalno nailazimo na ljude za koje vjerujemo da se na naš nagovor mogu promijeniti, a oni se iz nekog razloga ipak ne mijenjaju. Ta bi promjena, naravno, bila za njihovo dobro, iako je tu i skrivena ideja vlastitog dobra – nama bi s njima promijenjenima bilo puno lakše. Tog nekog samo treba osvijestiti, natjerati ga da progleda, dati mu do znanja da svojim ponašanjem drugima i sebi radi loše. Samo to. Međutim, to „samo“ zapravo je toliko mnogo da najčešće ispada nemoguće.

Kapacitet za suosjećanje

Jedna od najčešćih pogrešaka koje rade djevojke i žene u odnosima s hladnim ili grubim muškarcima jest to što ih pokušavaju „otopiti“. Najčešće to rade tako što u njima pokušavaju izazvati suosjećanje. Vjeruju da su oni negdje unutra meki i da je sva hladnoća i distanca zapravo obrana. Vjeruju kako je dovoljno dotaknuti ih u toplu i meku točku koju skrivaju od svijeta da bi shvatili kako sve može biti puno, puno ljepše.
Međutim, neki ljudi jednostavno nemaju kapaciteta za suosjećanje. Suosjećanje je emotivni kapacitet koji ovisi o urođenom temperamentu, ranim iskustvima u obitelji i brojnim drugim faktorima koji cijeli život grade nečiju empatijsku plitkost ili dubinu. Kada netko tog kapaciteta nema, nema te osobe koja to u njemu može stvoriti.
Mnogi će muškarci ovog tipa suosjećanje doživljavati kao slabost, a iskrenost i izloženost žene koja to u njima pokušava izazvati lako će iskoristiti kako bi dominirali njome.

U njegovoj glavi

Žena u takvu odnosu ne može prihvatiti da je muškarčev um toliko različit od njezina da ga naprosto ne može razumjeti. Ne može razumjeti zašto je često bez nekog povoda odbacuje ili ignorira. Ne može razumjeti zašto se ne otvara i kako može biti tako sebičan. Međutim, stalno to pokušava, pa provodi beskrajne sate postavljajući se u njegovu perspektivu i zamišljajući što on misli o njoj, o drugima i svijetu. To je ponekad tako intenzivno da ima osjećaj kako misli njegovom, a ne svojom glavom.
Riječ je o svojevrsnom osvajanju teritorija – ona se postavlja u njegov um i pokušava odande upravljati njegovom slikom svijeta. Međutim, to osvajanje uma samo je u njezinoj glavi i nema veze s realnošću.
Boraveći „u njegovoj glavi“, žena gubi moć rasuđivanja i stvara odnos ovisnosti jer vjeruje da se on mora promijeniti kako bi njoj bilo bolje. Pokušavajući mu pomoći da
(su)osjeća kako bi mu život bio ljepši, žena odmaže sebi. Stalno ga pokušavajući promijeniti, zalijeće se u zid njegove emotivne hladnoće, što je jedan oblik samoranjavanja koji s vremenom dovodi do emotivnog tupila.
Na kraju ona, čije je srce stalno bilo otvoreno, bude toliko povrijeđena da joj se srce zabarikadira obranama zbog kojih poslije ne može pružiti ljubav sljedećem partneru koji je prema njoj zaista dobar.

Poraz i neuspjeh

Temelj cijele te zavrzlame jest nemogućnost prihvaćanja nemoći. Nemoći da ga promijeni i nemoći da ga razumije. Um je majstor obmana i stalno stvara privid da je nemoguće zapravo moguće. Kroji fantazije, promatra svijet iz tuđe perspektive i, što je najgore od svega, jako se teško predaje. Poraz mu je nešto najmrskije. A upravo je to ono što žena koja „opsjeda muškarčev um“ mora prihvatiti – poraz i neuspjeh.
Mora se pomiriti s tim da tog neempatičnog muškarca ne može dokučiti, da ne može odgonetnuti kod njegova razmišljanja, da ga ne može promijeniti. Što prije to shvati, manje će emotivnih ozljeda zadobiti i manje će emotivnog tupila i zatvaranja srca doživjeti.

Prepoznati bol i na vrijeme se zaštititi

Međutim, sve se to događa automatski. Dok emocije žeđaju za neostvarivom bliskošću, um radi sto na sat isprobavajući sve moguće sheme kako bi doveo do cilja. Lako je reći: odustani. Lako je reći: prihvati poraz. Provesti to u djelo mnogo je teže jer zahtijeva suočavanje s osjećajima koji nisu nimalo ugodni.
Tuga, nemoć, bijes... Sve su to osjećaji koji su nam itekako potrebni kako bismo stvarnost mogli gledati iz svoje perspektive i razmišljati svojom, a ne tuđom glavom. Ti su nam osjećaji potrebni da bismo mogli prepoznati bol, na vrijeme se zaštititi i okrenuti se ljudima koji su pristupačni, suosjećajni i sposobni za bliskost jednako kao mi.

Zaobilazite ljude koji nemaju empatije

Pokušaj otapanja hladnog muškarca ili pokušaj osvješćivanja nekog tko „nije svjestan“ da povrjeđuje druge ljude zapravo je jurišanje na vjetrenjače. Novija istraživanja mozga pokazuju da su za empatiju uglavnom zaslužni zrcalni neuroni. Dakle, neempatičnim ljudima ta su sićušna neuronska zrcala toliko zamrljana da se u njima nitko ne može ogledati.
Želite li zadržati svoju osjećajnost i samopoštovanje, jedina preporuka koja zaista pomaže jest ona općepoznata – mijenjajte sebe, a ne druge. Umjesto da se zalijećete u bezumno osvajanje, priznajte si strah od povrede i počnite u širokom luku zaobilaziti ljude koji nemaju empatije.

Tomica Šćavina

 

Izvor

Ljubav koja traje

Brak je jedan od najproblematičnijih i najblagoslovenijih odnosa u koji će ljudska bića ikada stupiti. Mnogi danas žele da veruju da je najvažnije da su „zaljubljeni“ i da su imali savršeno venčanje. Istina glasi: Za dobar brak potreban je trud!
 

 

  Parovi koji tek treba da stupe u brak se uvek nadaju da će njihov brak biti srećan i da će trajati doživotno. Medutim, sa današnjom stopom razvoda od oko 50 procenta[i] mnogi se pitaju da li je takvo  očekivanje realno. U stvarnosti, svi brakovi će se suočiti sa sukobima. Ali sukobi nisu pravi problem već način na koji ih rešavamo; on određuje koliko će zdrav ili poguban biti naš odnos. Štaviše, kada bračni parovi dožive sukob ili nemir u svom odnosu, mnogi smatraju da on nije dovoljno dobar da bi se održao. To jednostavno nije tačno: mnogi brakovi koji završe razvodom su „dovoljno dobri“ da bi opstali.[ii]

  Bog, Tvorac braka, dao nam je veoma jasna uputstva o tome kako da imamo uspešan brak. Problem je u tome što mnogi bračni parovi ne traže savet u Božjem priručniku i spremni su da odustanu već pri prvom nagoveštaju problema. To je slično kupovini kola čiji priručnik nikada niste pročitali. A onda ih, kada se na njima pojavio neki neizbežan mehanički kvar, ostavljate pored puta. Kakva smešna pomisao! Nažalost, mnogi brakovi završavaju na vrlo sličan način.

  Dobra vest glasi da brakovi mogu da opstanu i traju ali bračni parovi će morati da se bore za njih. Uz pomoć Božje blagodati, parovi mogu da nauče posebne veštine koje će ih osposobiti da sačuvaju ili povećaju zajedništvo, bliskost, komunikaciju i prijateljstvo i koje će ukloniti prepreke koje im ne dozvoljavaju da iskuse bračnu radost. 

Dilema modernog braka

  Bog je stvorio ljude kao muško i žensko (1. Mojsijeva 1,27). Bog je brakom spojio muža i ženu u neraskidivu vezu. Ta veza je uzvišenije prirode od odnosa roditelj – dete, zato što će čovek ostaviti  oca i majku da bi se pridružio svojoj ženi u zajednici jednog tela (1. Mojsijeva 2,24). Stoga, ono što je Bog sastavio, čovek da se rastavlja (Matej 19,6b).

  U prikazanoj tabeli, Balsvik i Balsvik (Balswick and Balswick, 2006) daju sledeći rezime suprotstavljenih obeležja tradicionalnog, modernog i biblijskog braka.

 Dok razmatramo tradicionalan i moderan (postmoderan) pogled na brak, jasno je da nijedan od njih nije prikaz Božjeg plana. Time ne želimo da kažemo da u oba ova pogleda nema nekih pozitivnih obeležja. Međutim, mnogi pogrešno naglašavaju tradicionalne vrednosti kao biblijske, što nije isto.

 Dilema u modernom braku je kako da bračni par postane jedno a da se ne odrekne ličnih osobenosti. Parovi se danas muče da usaglase lično zadovoljstvo sa obostranim zadovoljstvom odnosom – a to mora da se reši ako želimo da brak ostane održiva društvena ustanova.

  Ljudi često ističu da je tradicionalni brak odgovor na ovu dilemu i hvale se kako se u vreme naših pradedova samo deset procenta brakova završavalo razvodom. Ali pažljiviji pogled na ovaj stil braka otkriva da su i brakovi iz prošlosti imali svoje probleme.

 Možda je vreme da promenimo dioptriju i udaljimo se malo od strogog tradicionalnog pogleda koji se više usredsređuje na ustanovu braka ili modernog (postmodernog) individualističkog usmeravanja na lično i okrenemo bibliskom razumevanju zavetne privrženosti i zajedničke odgovornosti.

  Božja namera bila je da u braku obe ličnosti uživaju u poverenju, sigurnosti i jedinstvu. Ako dvoje  treba da postanu jedno, mora da postoji zajedništvo u kojem se teži dobrobiti odnosa a ne samo zadovoljenju potreba pojedinaca. Kada svoj brak utemeljimo na biblijskom temelju i živimo u skladu sa načelima koje je Bog uspostavio, bićemo ispunjeni i zadovoljni bračnim odnosom.

„U samom središtu braka stoji spremnost supružnika da se odreknu ličnih planova da bi zaista mogli da čuju ono što im govori njihov bračni drug“ (Jack O. Balswick & Balswick, 2014, str. 93).

Božji plan za brak

  Biblija pruža jasnu sliku o tome kakvi treba da budu međuljudski odnosi. Ljudska bića stvorio je Trojedni Bog – Trojstvo između kojeg postoji zajedništvo. Bog, iako jedan, sastoji se od tri odvojene ličnosti – Oca, Sina i Svetog Duha (Jack O. Balswick & Balswick, 2014). Naš  Bog, Tvorac zajedništva, stvorio nas je tako da najpre uspostavimo zajednicu sa Njim a da zatim budemo i u osmišljenom i zadovoljavajućem zajedništvu sa drugim ljudima. Stoga naši odnosi treba da odražavaju zajedništvo koje postoji među Trojstvom. U suštini, Božja namera bila je da svi naši odnosi održavaju Njega!

  Razume se, Bog je savršen a mi, kao ljudska bića, nismo savršeni. Stoga moramo da priznamo svoje slabosti i da ponizno tražimo Božje vođstvo, blagodat i snagu da bismo odražavali Njegov karakter svojim supružnicima.

  U Starom i Novom zavetu nalazimo četiri osnovna činioca neophodna za zdrav odnos i stvaranje nasleđa ljubavi. To su: zavet, blagodat, osnaživanje i bliskost.

  Zavet:  U Bibliji se reč zavet koristi da opiše brak, najozbiljniji i najtrajniji dogovor opisan u svetim spisima (Malahija 2, 14; Priče 2, 16. 17). Božja namera je da se odnos između muža i žene oblikuje prema Njegovom večnom zavetu sa Njegovim narodom.

  Nasuprot popularnom verovanju, brak nije pedesetoprocentni ulog. Zavetni odnos u braku je obostrani stoprocentni ulog. On je zasnovan na bezuslovnoj privrženosti jednoj osobi, pokrenut našom odlukom da je volimo a ne njenim odgovorom na našu ljubav. Apostol Pavle,  u Prvoj Korinćanima 13,5 odlučno tvrdi da ljubav „ne misli o zlu”.

  Bog nam, u braku, daje mogućnost da shvatimo Njegovu ljubav prema nama i plan spasenja.  I Božji poseban plan za brak je da se bračni odnos razvije u bezuslovnu dvosmernu privrženost.

Blagodat: Bog želi da shvatimo da se blagodat sastoji u opraštanju i primanju oproštaja (Matej 6, 15). Bog je osmislio da se brak odvija u atmosferi blagodati a ne legalizma. U braku utemeljenom na ugovoru nastaje leglistička atmosfera dok u braku utemeljenom na zavetu vlada atmosfera blagodati i praštanja. U atmosferi blagodati, članovi porodice pokazuju odgovornost koja proističe iz ljubavi i međusobnog poštovanja. U porodici utemeljenoj na zakonskim propisima od svih se zahteva savršenstvo. U ovakvom pristupu uspostavljanja odnosa osećaj krivice nadovezuje se na neuspeh, koji je neizbežan zbog naše grešne i slabe ljudske prirode (Rimljanima 3, 23 – 24). Budimo svesni realnosti života: mi ćemo u našim odnosima praviti greške. Ne postoji nijedan ljudski način da se zaobiđe ova istina, iako je mnogi potpuno poriču.

  Nažalost, zbog legalizma koji često prati fundamentalistički pristup veri i religiji, i pored  primera života Isusa Hrista, ispunjenog blagodaću, i pouka koje nalazimo u parabolama koje je ispričao, mi često uskraćuje blagodat jedni drugima u našim međusobnim odnosima.

  Suviše često hrišćani imaju emotivne probleme zato što ne razumeju Božju bezuslovnu ljubav i blagodat. Ako ih ne razumemo onda je teško, pa čak i nemoguće, da i sami, jedni drugima, u našim međusobnim odnosima, pokažemo bezuslovnu ljubav, blagodat i praštanje.

  Elen Vajt kaže: “Ljubav onome koji je gaji daruje ljupkost, prikladnost i pristojnost u ponašanju. Ona obasjava lice i ublažava glas; ona oplemenjuju i uzdiže celo biće.” (Evanđeoski radnici, str. 123. orig.) Mi nudimo blagodat i oproštaj onima koje smo odlučili da volimo i sa kojima smo odlučili da uspostavimo odnose, zato što ćemo sutra mi biti ti kojima će biti potrebno da ih primimo.

Osnaživanje: Bog želi da pouzdano znamo da se život sastoji od službe. Međusobne službe. Osnaživanje je biblijska zamisao o upotrebi moći, koja je, bez izuzetaka, suprotna upotrebi moći u našim porodica i kapitalističkom društvenom uređenju. To je aktivan, osmišljeni proces kojim se omogućuje da ona druga osoba dobije silu. Osnažena osoba stiče silu zahvaljujući hrabrenju i podsticaju drugih (1. Korinćanima 13, 4 – 6).

  Osnaživanje je proces pomaganja drugoj osobi da prepozna svoje jake stane i mogućnosti ali i proces podsticanja i usmeravanja razvoja tih kvaliteta. Kada osnažujemo ljude, mi i sami postajemo osnaženi, i naš odnos se poboljšava.

  Osnaživanje je ljubav na delu. Upravo ovu Isusovu osobinu članovi  naših porodica treba najviše da oponašaju. Ako primenjujemo osnaživanje u našim porodicama, doći će do revolucionarne promene u stavu prema pitanju autoriteta u hrišćanskim domovima. Prinuda i manipulacija su suprotne osnaživanju – one su zloupotrebe istinske sile. Osnaživanje dovodi do zajedništva i jedinstva.

Bliskost: Bliskost znači poznavati nekoga i biti poznat nekome u zavetnom odnosu. Ljudska bića imaju, Bogom danu, sposobnost da se prisno upoznaju. Bliskost koju su osećali Adam i Eva bila je sposobnost da budu ono što jesu bez ikakvog pretvaranja. Nije bilo potrebe da igraju bilo kakve prevarne igre jedno sa drugim zato što su se poštovali i nisu iskorišćavali jedno drugo (1. Mojsijeva 2, 25).

  Sram je, zasigurno, rođen iz straha da se bude prisno upoznat. Kada je prisutan sram, članovi porodice nose maske i počinju da igraju prevarne igre jedni sa drugima. Ako pogledamo kako Knjiga Postanja opisuje ljudsku prirodu pre pada, otkrivamo nešto sasvim suprotno – naglasak na bliskosti – na međusobnom poznavanju.

  Mnogi se plaše da uspostave odnose iz straha da će biti odbačeni. Tako osoba koja se plaši odbacivanja ne dozvoljava onoj drugoj osobi da je prisno upozna. I pošto ona nikada ne pokazuje svoja prava osećanja nema ni osnove za ispravan odnos pa takva osoba tapka u odnosnom mraku – sputana, nesrećna i sakrivena, zbog neodstatka spremnosti da se otvori.

  Bračni parovi koji temelje svoj brak na zavetnoj ljubavi, blagodati i međusobnom osnaživanju, duboko i prisno poznaju jedni druge.

  Bezuslovna ljubav koju je Isus pokazivao predstavlja primer druželjubive bliskosti potrebne u braku i drugim važnim odnosima. Pružanje i primanje oproštaja je važan deo obnove. Postoji potreba da  priznamo svoje pogreške ali i da prihvatimo priznanje tuđih. I ako postoji istinska bliskost nema potrebe za sramom zbog priznavanja poraza ili traženja oproštaja. Zapravo, tek kada se potrudimo da razumemo šta je Isus učinio za nas i šta svakodnevno nastavlja da čini, možemo da ostvarimo međusobnu bliskost i da uspostavimo zadovoljavajući odnos.

Prepreke u ostvarivanju jednistva

  U knjizi Trajno obećanje (A Lasting Promise, Stanley, Trathen McCain and Bryan, 2013), Skot Stenli i ostali autori kažu da postoje prepreke koje ne dozvoljavaju da se u bračnim i ostalim odnosima ostvari potpuni potencijal i iskuse blagoslovi koje im je Bog namenio.

Samozaštita i strah od odbacivanja. Čim su Adam i Eva sagrešili odmah su se pokrili. Onda su se sakrili jedno od drugog i od Boga. Postali su svesni svoje različitosti i bojali se da će ih njihov saputnik a i Bog odbaciti. Jedinstvo se ne ostvaruje u atmosferi straha i nedostatka prihvatanja.

Greh i sebičnost. “Činjenica je da brak spaja dvoje nesavrešeno motivisanih ljudi koji jako – i ponekad sebično – žele bliskost i druga životna dobra, ali se boje povređivanja.” (str. 20) I tradicionalni i postmoderni pogled o kojima smo ranije govorili vode u greh i sebičnost. Jedinstvo u braku nastaje samo kada se osobe usredsrede na službu onoj drugoj osobi – ono je usmereno na druge a ne na sebe.

Nedostatak znanja. Sposobnost da se citira Sveto Pismo ne znači da automatski posedujete sve što je potrebno da bi vaš brak opstao. Da li, na primer, znate da saslušate svog supružnika i kada se ne slažete sa njim ili ste usred zahuktale rasprave? Da li znate da prestanete da se svađate pre nego što se izgovori ono što je pogubno? Da li znate da duboka privrežnost i zajedničko rešavanje problema deluje na proces međusobnog opraštanja? Svi to mogu da nauče.

Građenje jakih brakova

  Dobar početak braka ne garantuje uspešan brak. Bračni parovi moraju da budu spremni da u svom braku svakodnevno primenjuju Božju reč. Donestite sledeće odluke koje predlažu Stenli i njegov tim u programu za hrišćansku pripremu i obogaćivanje odnosa (CPRED):[i]

·         Odluka da se obore i održavaju oborenim prepreke u vašem braku. „...Iz ljubavi služite jedan drugome” (Galatima 5, 13).

·         Odluka da se usredsredite na ono što možete da učinite da biste bili bolji supružnik. „Zato, ljubazna braćo moja, neka bude svaki čovjek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se” (Jakov 1, 19).

·         Odluka da volite svog bračnog druga kao što Bog voli. „Ljubav je strpljiva; ljubav je blaga ...Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi“ (1. Korinćanima 13, 4. 7)

Vežba

Uključite grupu ili svaki bračni par u 15 – minutni razgovor o sledećim pritanjima:

1.      Kakvi su tradicionalni i moderan pogled na brak upoređeni sa biblijskim?

2.      Šta to znači biti u “dovoljno dobrom” braku? Kako bračni par umesto “dovoljno dobrog” može da ima “odličan” brak?

3.      Kojih drugih biblijskih tekstova o odnosima možete da se setite koji bi poboljšali svoj brak ili neke druge odnose? Izbarite dva ili tri, zapišite ih i odlučite da ih se držite u svom svakodnevnom odnosu.

 

Reference:

Balswick, J. O., & Balswick, J. K. (2006). A Model for Marriage: Covenant, Grace, Empowerment and Intimacy: InterVarsity Press.

Balswick, J. O., & Balswick, J. K. (2014). The Family: A Christian Perpsective on the Contemporary Home (Fourth Edition ed.) Grand Rapids, Michigan: Baker Academic.

Stanley, S. M., Trathen, D., McCain, S., & Bryan, B. M. (2013). A Lasting Promise: The Christian Guide to Fighting for Your Marriage: John Wiley & Sons.

        White, E. G. (1948). Gospel Workers. Washington, D.C.: Review and Herald Publishing   

       Association.

tekst u celosti preuzet sa http://www.lifeconnect.info/