петак, 26. децембар 2014.

ZAVEŠTANјE NEBA I ZVEZDA

  
NEMANJINE PORUKE SINU RASTKU

ZAVEŠTANјE NEBA I ZVEZDA

Ima nešto što se na zemlјi ne može, a čovek i narod ne mogu bez toga, ili ako mogu, čedo moje, to nisu lјudi niti je to narod.

Ima nešto, čedo moje, što se na njivi ne može uzorati, u kovačnici iskovati, ušumi razlistati, ni u snu sniti, ni jezikom izreći, ni mišlјu doseći, ni mačem ubiti, ni u priči ispričati.

Ima nešto što se na zemlјi nikako ne može. Ali svaki čovek nad svojom glavom ima svoje nebo, i svaki narod nad sobom ima svoje nebo.Tamo im je sve što im nije na zemlјi. Tamo im je, čedo moje, baš ono što na njivi ne raste, što se u kovačnici ne kuje, u šumi ne lista, u vatri ne govori, u snu ne sniva, jezikom ne izgovara, mišlјu ne dostiže, mačem ne ubija, pričom ne priča.

Zaista, tamo im je sve što nije na zemlјi. Tamo je sve to moguće. Ali, čedo moje, ne zna to svako i ne vide to svi.

Može to samo prorok i tajnovidac, neboznanac i zvezdoznanac, visokovidac, dubokovidac i dalekovidac. I može to nebogledac i nebotvorac, neboteča i nebohodac, i još neboslov i neboslovac, pa nebolјub i nebolјubac, i opet neboplovni neboplovac i neborodni neborodac.Još tu dođu svi drugi nebolјubni i neboletni, nebodarni i neboprimni, nebozvani i nebojavni, i svi oni duhovnjaci i čudaci, i junaci, i mudraci, i ludaci, mučenici i srećnici, nebotvorni čarobnjaci, koji znaju i umeju da uznesu zemlјu do neba, i koji imaju moći da spuste nebo na zemlјu.

To su lјudi koji znaju da otvaraju nebo. Gore je, čedo moje, sve što ovde nemamo. Gore je sve što čekamo. I zapamti, čedo moje, da je čovekovo telo na zemlјi, a njegova duša vije se nebom. Tako i telo naroda boravi na zemlјi, a duša naroda obitava na nebu.

Samo narod koji nema dušu nema ni svoga neba. Nebo nije prazno, bezdan. Kome je nebo prazno, taj nema duše. Zato ti kažem, čedo moje milo, nema naroda dok ne zadobije svoje carstvo na zemlјi i nema naroda ako ne zadobije svoje nebo i svoje carstvo nebesko.

Ima lјudi koji pripadaju samo zemlјi. Ti zemlјanici odlaze u zemlјu. A pojave se lјudi, ili se rode, koji odmah znaju tvoriti nebeske stvari na zemlјi i zemalјske stvari uzdizati do neba. Oni pripadaju nebu. Ti nebesnici i zvezdari odlaze u nebo i među zvezde. Koliko ih je tamo, treba pogledati u vedru noć kad nebo ozvezda.

Više ih je tamo nego na zemlјi. Više ih je u zemlјi nego na zemlјi.

Zato ti kažem, čedo moje milo, ne čine narod samo oni što žive na zemlјi, nego i oni u zemlјi i oni u nebu.

Narod uvek živi između svojih grobova i nebesa svojih.

Reč Stefana Nemanje - oca Simeona (1166-1196) izgovorene na samrtničkoj postelji, koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko, Sveti Sava (knjiga „Zaveštanje Stefana Nemanje”, Mile Medić)

Нема коментара:

Постави коментар