уторак, 2. децембар 2014.

Sve srpske vile na „okupu“








Piše Milorad Bošnjak
Vile su, verovatno,
najpoznatija i najpopularnija srpska mitološka bića. I nema čeljadeta
koje nije čulo za njih. One su neotuđivi deo naroda, ukras istorije,
opšte dobro, prasvojina srpska odnosno slovenska. Neki se i danas kunu
da su ih nedavno sreli i rođenim očima videli. Koji nisu, uglavnom bi
voleli da im se taj susret posreći!
U sve ovo je uveren Janko
Levnaić, istraživač drevne srpske i slovenske mitologije i verovanja.
Autor je neobične, dvotomne knjige „Trava od devet mrakova“, leksikona,
od svima znane Ravijojle do manje poznatih, za običan svet anonimnih
vila, ali svih koje su ostavile tragove u narodu. Sve srpske vile na
„okupu“! Uz njih su i istorijske ličnosti kojima narod vekovima
pripisuje vezu sa vilama, a po izvorima, i oni sami sebi. Suizdavači su
„LIO“ iz Gornjeg Milanovca i „Kontekst“ iz Valjeva.
- Katkad je vila
uzor-biće, bela dobrica i milosnica, svemoguća i milosrdna, bogata i
pitoma, te uz nju idu prijatna osećanja. Ponekad je crna i rđava, pa jad
i čemer životni za sobom vije. Međutim, uvek je ženskog pola - počinje
Levnaić.
Davni kazivači su vile tumačili kao božanstva i duhove
prirode, šuma, voda... Potom su se u te duhove „smestile“ i duše
predaka. Gde bi, inače, u ta davna strašna vremena išle duše devojačke,
svilene i čedne, posle nasilne smrti? Na „okupu“ su stotine vila, svaka
sa svojom jedinstvenom osobinom i uticajem. Svakoj je Levnaić opširno
istražio biografiju, lik i delo i sve to sledimo u skraćenoj verziji. Od
svih tih vila, izabrali smo najupečatljivije. Dobrice i zlice.
Ravijojla,
najpoznatija srpska vila, nekad je živela u pećini na Goloj planini i
gajila mlade vilenice, decu koje su se roditelji odrekli. Prelepog
glasa, dobra brodarica i nenadmašiva biljarica. Mnogim junacima je
pomogla da rane izvidaju i vodu prebrode. Najviše je poznata po odanosti
i pomoći Kraljeviću Marku. Ona i dve njene sestre, Janojla i Dragojla, u
doba staroslavno, čule su vapaj siromašnog sela. Janojla je podarila
obilat izvor od koga se selo obogatilo, a Dragojla crkvu za jednu noć.
Ali, zavladali su obest i oholost. Ravijojla je zato izvor presušila,
bogomolju srušila i - sve tri odoše.
Alkima živi u samoći, u pećini
na liticama lovćenskog “vrna“ više Kotora, skrivenoj od pogleda i
namernika, i štiti mornare. Andesila je dična i stasita, mimo svih
drugih vila. Skita uvalama i provalijama. Katkad za sobom cveće prosipa,
katkad krvave tragove ostavlja. Hajduk je, borac i kavgadžija. Andre su
čarobna ženska bića, preretko dostupna ljudskom očinjem vidu, ali su im
tragovi uočljivi, ako su se gde zadržale. Kao vetar su, koji ima osetnu
snagu, u kovitlac duva. Anđa je prva oblakinja, zbija, češlja oblake i
uči ih. Šalje ih kud treba. Bele vile su po svemu lepe, drage volje
pomažu nevoljnicima, posestrime su junacima, naročito izdašne ako od
njih pomoć traže zaljubljeni momci i devojke. Začas razluče pravdu od
krivde i kazne nepravdu. Jedina im je mana što imaju magareće noge.
Danica
je možda vila, ili im je posestrima, nastala od devojke poginule u
svatovima. Možda najlepša među svim vilama. Đurđa samovila ne da se
ukrotiti, ponosita je, durljiva, jogunasta. Ali, kad se posla prihvati,
pouzdana je, tačna, pravdoljubiva. Smeta joj rulja, pa živi u osami.
Nekada davno, dok su planine bile puste, mnogi su natrapali na vilu
Etoviju, koja bi obdan po trnju spavala a noću izazivala ružne snove.
Žaba-devojka
je retka vila: obdan ružna žabetina, noću sija devojačkom krasotom.
Lepo je živeti s njom, no nije lako. Jana je vila hitroprelja, lepa
ognjena oblakinja, na oblaku vek vekuje. Jerina vila (nije to ona
vlastelinka Grkinja, žena despota Đurđa Smederevca, u narodu zvana
Prokleta Jerina) triput se udavala: „Prvi put je za Milošem bila, drugi
put za vojvodom Jankom, a treći sa carem gospodinom“. Svaki put svojom
voljom. Lena samovila je spora, troma, mlitava ali se lako pretvara u
pseto, đavola, kozu, čoveka. Morina se na Jahorini zaljubila u pastira
frulaša, ali joj je ovaj posle odrekao ljubav, a ona mu se svetila tako
što je morila po jednu devojku iz njegovog kraja, kako se on ne bi mogao
oženiti. On je, jadan, od tuge za najlepšom presvisnuo.
Nadanojla je
starešina vilinska, najstarija. Pomoćnica usamljeno peva za svoju dušu,
ljudima u nevolji pomaže: i u velikim i silnim delima i u trivijalnim
stvarima, čuvajući ovce, decu pazeći...Ostavlja im lekove. Vila zna biti
i Provodadžija, onda kad je dobrica. Njenom budnom oku ništa što se
tiče ljubavi ne promiče. Za Ružicom, prekrasnom zlatokosom, raste trava
koju pase zlatan konj. Njen sjaj i lepota izazivaju ljubomoru drugih
vila koje joj i oči vade, ali ona vid vraća malenim biserom. Suđaje ili
Suđenice su tri vile krasotice, nevidljive, kosa im je do zemlje. U prva
tri, ređe do sedmog dana života, novorođenče o ponoći posećuju. U
njihovim rukama mu je sudbina. Šta odluče, nije moguće promeniti.

Vile i junaciSrpska
bruka i dika, Kraljeviću Marko, tutnjao je, skitao i lutao čitavog svog
veka. Često je živeo pod vilinim krilom. Manojlo Grčić se javlja i
stoji na velikoj ribi, u desnici drži sud pun cveća, levom točak diže ka
nebesima. Zmaj Ognjeni Vuk spada među one srećne junake, što su izrasli
iz čarobnog vatrenog semena, rođene iz žestoke ljubavi zmaja sa vilom,
kao i Miloš Obilić. Ljutica Bogdan se zarekao da se neće oženiti drugom
već belom vilom. Tako i bi: oženio se vilom Brodaricom, imali su sinove
Straila i Nenada. I Majka Jugovića je vila. „Što gođ ima u Srba junaka,
svakoga su vile odgajile“. Vile koje se javljaju uz vožda Karađorđa su
realistične i jednostavne, hladnije i prostije - našao je Levnaić u
starim zapisima.

Vilinski geo - zooAršanj
planina je svetla, nebeska i vilinska tajna. Mogu da je pohode samo
dostojni, srećni i obdareni koji dokuče tek deo goleme tajne. Jejevica
je pećina u kojoj stanuju vile kobne naravi. U udubljeni kamen Korito
Vilino, na putu od Velike Ivanče ka Kosmaju, namernici vilama ostavljaju
šećer, hleb i cveće. Margarita je lekovita voda na Komu, kojoj se
primiču i vile i ljudi. Jelen je vilin pobratim, sa iste su čarobne sise
košutine snagu dojili. Zato se njihovo drugovanje poznaje i opisuje.

Detelina sa pet listova!
-
Tri stotine vrsta detelina ima, tačno koliko i vila! Ona sa četiri
lista je velika dragocenost. Najlakše se traži uz kornjačinu pomoć.
Detelina sa pet listova nadvisuje svojim mogućnostima svaku drugu.
Preretko se nalazi i raste samo tamo gde vila pljune, a to je nešto
sasvim neprimerno vili, i ne biva češće od jednom u sto godina.
Dugovečni čvrsti brest živi koliko i vile koje se na njemu viju!
Omiljeno je stanište vila, koje ne vole da se sele. One su kao i brest,
koji je i beo i crn. Jabuka, ako se na vilinskom mestu desi, olistaće,
ocvetaće ali rod neće doneti. Seme belog luka omogućava besmrtnost, seme
bujadi - moć razgovora sa biljem i životinjama, paprati da se nevidljiv
postane... Sve to je i vilinsko bilje - utvrdio je Levnaić.
Svi se
slažu da su se vile u jednom trenutku brzo i silno proredile. Neki misle
da su i potpuno nestale. Ljude su sasvim ostavile da se sami muče
čemerom koji prave, a ne umeju da ga kontrolišu. Drugi smatraju da su
još uvek po gorama i vodama, ali dalekim i skrivenim nedođijama. Samo su
se pritajile, od naroda sasvim udaljile i dobro zaklonile. Pesma
vilinska je lepa, zanosna, milozvučna. Nije to bilo koji jezik, već
posvećeni i čarobni, samo ga retki srećnici mogu razumeti.


U braku sa čovekom-
Vila se udaje za čoveka nasilno, retko dobrovoljno. Uvek ucenom ili
otmicom. U braku ostaje bez autentične slobode, nema više krila. Najveća
joj je želja da od muža izmami ili ukrade krila. S druge strane, vile
uzimaju momka kad hoće da ga za muža imadu, a on tada postane vilaš.
Muškarci koji su bili u takvom ili sličnom dodiru sa vilama, zadobiju
moći nedostupne običnim smrtnicima - nalazi Levnaić.

Poreklo vilaNe
zna se tačno kako vile na svet dolaze. Kazuje se da i one, kao žene,
ostaju trudne, no rađaju samo žensku decu. Po nekim verovanjima, vile
imaju i poreklo od dece koja su pila vodu sa izvora na kome se kupala
Bogorodica, te ih je Bog blagoslovio i podario im ovo obličje. Ali, i
među njima ima onih koje su se odmetnule od Boga. Đavo i njegova bratija
imaju karakter koji imaju i crne, zlovarne, rđave i ljute vile.

Vile na InternetuOprezno
i strpljivo sa vilama! Od ljudi su bistrije i pametnije bar deset puta.
I prilagodljivije. Novo stanište moglo bi im biti na Internetu,
upozorava Levnaić. 




Izvor

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.