Oziljak

Ti se ne zaboravljaš lako,
ostaješ tu,
negde duboko u meni,
na samom srcu,
gde niko ne može da pogledom prodre,
gde te samo ja mogu naći,
opipati pulsirajućom čežnjom
previti blaženom tišinom dodira,
i tu te umirim
kada osetim nemir da dolazi po tebe.

Mogu te slobodno uporediti
i sa ovim ožiljkom
na kolenu,
od prvog pada sa bicikla
kada sam tek učio da vozim,
nevidljiv za druge,
ali ja ga opipam
čak i po mraku,
znam put do njega
pa tako i tebe napipam,
nađem te po onim tišinama
i onoj seti što nosiš u očima
kada ledeni vetar krene kroz tebe.

Ti se zbilja,
ne zaboravljaš lako,
čekaš se,
nadati se,
do ogoljenog srca
i srži same,
do beskraja….

Svetozar Rajčetić