Od kako imamo mobilne
telefone i Internet, stari dobri običaj slanja novogodišnjih čestitki
više nije u modi. Setite se kada ste poslednji put poslali novogodišnju
čestitku, ili kada ste je dobili, a onda se setite i onog lepog
uzbuđenja koje je umelo da nas preplavi kad otvorimo poštansko sanduče i
u njemu pronađemo čestitku sa koje nam se smeši Deda Mraz, a u njoj
mnogo lepih želja od nekoga ko živi daleko od nas a ko nam je drag.
Bez obzira što slanje novogodišnjih čestitki više nije u modi, pred svaku Novu godinu, preko 800 miliona novogodišnjih čestitki obiđe svet.
Da li ste se nekada zapitali odakle potiče običaj slanja novogodišnjih i božićnih čestitki i kada je poslata prva?
Od srednjeg veka postojao je običaj da se za vreme božićnih i novogodišnjih praznika, sve do 15. januara, obilaze rođaci i prijateljii da im se tom prilikom odnesu simbolični pokloni. Ovo je bila privilegija viših klasa ali je oduzimala mnogo vremena. Vremenom, običaj se proširio pa su ljudi posećivali i svoje zaposlene, siromašne i bolesne koji su bili u bolnicama. Vremenom, bogatiji ljudi su iznajmljivali druge ljude koji bi u njihovo ime posetili njihovu rodbinu ili prijatelje, uručili im siboličan poklon i preneli lepe želje pošiljaoca. Naravno, uz poklon i lepe želje, uručivana je i kartica na kojoj je bilo ispisano ime onoga ko sve to šalje. U 17. veku, ovaj običaj je ukinut, tretiran je kao znak sujete i frivolnosti.
Priča se da je prva božićna čstitka proizvedena u Londonu, 1843. godine, kada je ser Henri Kol, pisac, novinar i urednik, odlučio da pronađe novi način kako rodbini i prijateljima da čestita praznike a da uštedi vreme koje bi potrošio odlazeći da im lično saopšti svoje želje. Obratio se članu Kraljevske akademije Džonu Kalkotu Horsliju koji je ručno naslikao božićnu čestitku na kojoj je bili prikazana porodica okupljena oko praznične trpeze. Ilustracija je bila praćena natpisom – Srećan Božić i srećna vam Nova godina.
Od tada je prošlo više od dvadeset godina pre nego što su čestitke počele da se šire, prvo u Engleskoja zatim po celoj Evropi i Americi, samo zato što je u to vreme proizvodnja čestitki bila vrlo skupa kao i poštanske usluge.
Od 1870. godine slanje božićnih i novogodišnjih čestitki se svake godine uvećavalo, što je dovelo do potrebe pakovanja čestitki u koverte a pošte širom sveta su upozoravale ljude da na vreme pošalju svoje čestitke kako bi na vreme bili i isporučene.
Možda niste znali, ali veoma poznate i preoznatljive UNICEF-ove novogodišnje čestitke su nastale zahvaljujući jednoj devojčici. Naima Jitka Samkova, sedmogodišnja Čehoslovakinja, je napravila čestitku kako bi se zahvalila ovoj organizaciji na tome što je obezbedila mleko i lekove za decu u njenom selu koje je bilo opustošeno ratnim razaranjima. Nacrtala ju je na komadu stakla jer nije imala papi,r a na slici su prikazana deca kako se igraju. Njena učiteljica je ovu čestitku poslala Kancelariji UNICEF-a u Pragu, a oni odatle u Njujork. Prve UNICEF-ove čestitke štampane su 1949. godine kako bi se prikupila sredstva za siromašnu decu širom sveta.
Ako niste godinama poslali nekome čestitku, uradite to ove godine, slanje mejlova i SMS poruka jednostavno nije isto, vratiće nas u lepe godine detinjstva, kada smo još verovali u Deda Mraza, i sigurno ćete nekoga obradovati.
Danas je u svetu običaj da se rođacima i prijateljima sa kojima se oni koji ih šalju dugo nisu videli šalju novogodišnje čestitke na kojima se nalazi porodica, odnosno prilagođena fotografia porodice. Ako imate nekoga koga niste videli godinama, sigurno bi se obradovao ovome, a takvu čestitku možete napraviti sami, na kompjuteru, ili u najbližoj fotografskoj radnji, ako niste vični radu u fotošopu.
Izvor
Bez obzira što slanje novogodišnjih čestitki više nije u modi, pred svaku Novu godinu, preko 800 miliona novogodišnjih čestitki obiđe svet.
Da li ste se nekada zapitali odakle potiče običaj slanja novogodišnjih i božićnih čestitki i kada je poslata prva?
Od srednjeg veka postojao je običaj da se za vreme božićnih i novogodišnjih praznika, sve do 15. januara, obilaze rođaci i prijateljii da im se tom prilikom odnesu simbolični pokloni. Ovo je bila privilegija viših klasa ali je oduzimala mnogo vremena. Vremenom, običaj se proširio pa su ljudi posećivali i svoje zaposlene, siromašne i bolesne koji su bili u bolnicama. Vremenom, bogatiji ljudi su iznajmljivali druge ljude koji bi u njihovo ime posetili njihovu rodbinu ili prijatelje, uručili im siboličan poklon i preneli lepe želje pošiljaoca. Naravno, uz poklon i lepe želje, uručivana je i kartica na kojoj je bilo ispisano ime onoga ko sve to šalje. U 17. veku, ovaj običaj je ukinut, tretiran je kao znak sujete i frivolnosti.
Priča se da je prva božićna čstitka proizvedena u Londonu, 1843. godine, kada je ser Henri Kol, pisac, novinar i urednik, odlučio da pronađe novi način kako rodbini i prijateljima da čestita praznike a da uštedi vreme koje bi potrošio odlazeći da im lično saopšti svoje želje. Obratio se članu Kraljevske akademije Džonu Kalkotu Horsliju koji je ručno naslikao božićnu čestitku na kojoj je bili prikazana porodica okupljena oko praznične trpeze. Ilustracija je bila praćena natpisom – Srećan Božić i srećna vam Nova godina.
Od tada je prošlo više od dvadeset godina pre nego što su čestitke počele da se šire, prvo u Engleskoja zatim po celoj Evropi i Americi, samo zato što je u to vreme proizvodnja čestitki bila vrlo skupa kao i poštanske usluge.
Od 1870. godine slanje božićnih i novogodišnjih čestitki se svake godine uvećavalo, što je dovelo do potrebe pakovanja čestitki u koverte a pošte širom sveta su upozoravale ljude da na vreme pošalju svoje čestitke kako bi na vreme bili i isporučene.
Možda niste znali, ali veoma poznate i preoznatljive UNICEF-ove novogodišnje čestitke su nastale zahvaljujući jednoj devojčici. Naima Jitka Samkova, sedmogodišnja Čehoslovakinja, je napravila čestitku kako bi se zahvalila ovoj organizaciji na tome što je obezbedila mleko i lekove za decu u njenom selu koje je bilo opustošeno ratnim razaranjima. Nacrtala ju je na komadu stakla jer nije imala papi,r a na slici su prikazana deca kako se igraju. Njena učiteljica je ovu čestitku poslala Kancelariji UNICEF-a u Pragu, a oni odatle u Njujork. Prve UNICEF-ove čestitke štampane su 1949. godine kako bi se prikupila sredstva za siromašnu decu širom sveta.
Ako niste godinama poslali nekome čestitku, uradite to ove godine, slanje mejlova i SMS poruka jednostavno nije isto, vratiće nas u lepe godine detinjstva, kada smo još verovali u Deda Mraza, i sigurno ćete nekoga obradovati.
Danas je u svetu običaj da se rođacima i prijateljima sa kojima se oni koji ih šalju dugo nisu videli šalju novogodišnje čestitke na kojima se nalazi porodica, odnosno prilagođena fotografia porodice. Ako imate nekoga koga niste videli godinama, sigurno bi se obradovao ovome, a takvu čestitku možete napraviti sami, na kompjuteru, ili u najbližoj fotografskoj radnji, ako niste vični radu u fotošopu.
Izvor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.