Zaboravljena bajka...

Nekada davno živela jedna devojčica koja je svog mladića pitala hoće li je oženiti...
Mladić odgovori: "NE"!
od tog dana devojčica je živela srećno do kraja života,
nikome nije prala, kuvala, peglala...uporno se zabavljala, radila i trošila svoj novac na šta je htela!
KRAJ!

Problem je što nama kad smo bile male tu bajku nisu ispričali, nego su nas zamajavali, s onim idiotom na belom konju.
E, bajka ne traje do kraja života. Na kraju je nagluva baba okružena mačkama i mutnim sećanjima na stvari koje skoro da su se desile.
A bajka počne da bledi kada počnu da se suše listovi nogu, kada pubertetlije prestanu za njom da zvižde i počnu da joj ustupaju mesto u tramvaju.
Neke žene su vile i imaju svoje vile. Druge su veštice i imaju svoje metle, ali...sve žive u bajci.

NIŠ, RASKRŠĆE MITOVA

Tajne nakostrešenog zmaja

Možda vila Naisa i danas živi skrivena u talasima Nišave, možda su lagumi ispod centra mesto gde je Konstantin sakrio svoju najveću tajnu... Čuo sam priče o templarskoj biblioteci negde na Čairu i o tome kako je Stefan Nemanja na Panteleju 1189. godine poklonio Fridrihu Barbarosi Longinovo koplje

Ilustracija Ivane Radenković

Negde u prolazu, možda u mermernim aulama zgrade Banovine ili u autobusu među dremljivim putnicima, ili u nekoj od niških kafana gde je nekada davno Kalča delio duvan, rakiju i priče sa profesorom Sremcem, čuo sam kako neko Niš naziva gradom tajni.
Zamislio sam se nad tom čudnom definicijom mesta u kome sam rođen, malo zato što su mi neke njegove tajne odavno poznate, a malo zato što ima mnogo više onih čiju suštinu nikada neću dokučiti.
U davna vremena, između dva ratna pohoda, u kratkom periodu kada boginja Morigen spusti svoj crni steg, Kelti su to mesto gde se seku putevi i ukrštaju ruže vetrova nazvali „Navissos”. Za Rimljane je bio „Naissus”, za Vizantince „Nysos” a Sloveni su mu dali ime Niš, navodno, po plemiću Niši koji je od kamena sa obližnje Humske čuke na mutnoj reci podigao tvrđavu.
Ipak, najromantičnija legenda vezana je za vilu Naisu, posestrimu Lazarevog vojvode Ivana Kosančića. Stare priče kažu da ona i danas živi u skrivenim rukavcima reke krijući se od ljudi koji su tu istu reku zatrovali, tuguje za izgubljenim bratom i svetom koji je nekad bio njen. Zato neki Niš i nazivaju vilin-gradom, izgubljenom prestonicom Naisinog carstva koja će jednom biti vraćena njoj i njenom narodu.
Niš je oduvek bio raskršće na kome su se sudarali istorija i mit. Baš kao u jednom Tolkinovom eseju, oni su se stopili jedno u drugo, poput dve legure iz kojih vešt kovač zna da iskuje dobar mač. Zato i danas niko ne zna da razluči maštu od istorije i legendu od istine. A to su upravo one legure iz kojih vešti pisci znaju da iskuju dobru priču.
Jedna od tih legendi govori o Konstantinu Velikom, rođenom Nišliji i njegovoj neutaživoj želji da postane vladar sveta. Bog kome se klanjao i darivao mu svoje molitve (i pokoju krvnu žrtvu), isprva Veliko Sunce a o koncu Hrist, ispunio mu je tu želju i Nišlije danas poznaju velikog rimskog imperatora kao svog patrona. Ali, ako malo zagrebete po patini koja prekriva crkveno predanje i životopis napisan od strane Evsevija Cezarejskog, videćete sliku jednog drugog Konstantina. Tajne koje su ga okružavale i koje su ga pratile sve do smrti uklesane su u same temelje antičkog Naisa. Onaj ko bude znao put do Carske palate i kroz lavirinte Medijane i njenog podzemlja možda će shvatiti zašto je Konstantin naredio da mu se ubiju sin i bivša supruga. Možda će dokučiti zašto je progonio jeretike i razapinjao filozofe i matematičare na krst i zašto je, uprkos svemu što je učinio za hrišćanstvo (i ono za njega), maltene do samog kraja ostao paganin. Posvećen Apolonu i Jupiteru, raspet između želja i dužnosti, Konstantin je dao svoj poslednji dah Hristu, zbog koga je jednom pocepao svoju carsku odoru, ali je o koncu ostao odan jedino sebi i sopstvenoj ambiciji zbog koje je u životu znao da iskrvari, ubije i preklinje.
Ta priča o mraku koji je kao nemi saputnik pratio u stopu velikog vojskovođu, pruža se dalje i seže kroz vekove, do jednog drugog čoveka koji je želeo da vlada svetom. U jednom pismu, Murat I će Niš opasan bedemima nazvati „Nakostrešenim zmajem” i dodati zagonetnu alegoriju, tako tipičnu za osmanlijske vladare tog vremena: „Demon mrmlja u srcu grešnika”. Niš je te davne 1386. pao posle duge opsade i oštrica kojom su Osmanlije htele da zaseku u srce Lazarevog carstva otupela je. Put je Murata dalje odveo do Pločnika gde će biti potučen do nogu. Legenda kaže da se srpski plemić koji je branio nišku tvrđavu spasao bekstvom kroz podzemne hodnike i da sa svojom svitom nije imao hrabrosti da ode u Kruševac pred strahom od kazne surovog Lazara već da je pobegao u Crnu Goru. Jedna druga legenda kaže da je upravo on bio začetnik znamenite porodice Crnojevića. Niš je te sudbonosne godine pao pod naletom osmanlijskih strela i pod ognjem i sabljama Muratovih jurišnika. Ko zna šta je osećao bezimeni velmoža gledajući sa nekog obližnjeg brda na grad koji gori. Da li mu je tada niška tvrđava ličila na zmaja koji oboren leži u dolini dok se crni stubovi viju iz njegovog srca a zeleni i modri alaj-barjaci kruže oko njega kao čopor pobesnelih pasa?
Nekoliko vekova kasnije, jedan baron u službi austrijskog cara oteće Niš od Turaka i za kratko vreme sagraditi splet lavirinata čiji će rukavci sezati daleko od grada i ispod samog rečnog korita. Niko nije saznao šta je bio cilj ovog velikog poduhvata, a sam baron koji je gradio i lagume po Beogradu i Petrovaradinu i čija vernost je bila poklonjena sekti Katara koji su znali veštinu pretvaranja običnog metala u zlato, odneće tajnu u grob. Njegovu sudbinu zapečatiće upravo gubitak Vilinog grada koga Osmanlije vrlo brzo ponovo osvajaju i čija će vojska upravo te iste podzemne hodnike iskoristiti da izađe na desno krilo Sinđelićevog šanca na Čegru. U svedočanstvima iz tog vremena zabeleženo je da su se janičari pojavili kao da su „iz zemlje iznikli”. Ulaz u te lagume i danas postoji i može se videti na Viniku, brdu severozapadno od grada gde su nekada davno patricijske vile mirisale na vino, levandu i prepečeni hleb.
U godinama koje su došle, neki ljudi, zaneti lažnom predstavom o sopstvenoj moći, pokušavali su da ukrote grad i njegove tajne.
Prvo su za vakta Aleksandra Karađorđevića organizovane dve ekspedicije u niško podzemlje, zatim su Nemci tokom Drugog svetskog rata zapečatili tvrđavu i u njoj izvodili iskopavanja i istraživanja. Onda su je nove vlasti odmah po „oslobođenju” proglasile vojnim objektom i ona je bila nepristupačna sve do sredine pedesetih. Niko ne zna zašto je Brozova vlast gajila tako specifičan odnos prema ovom istorijskom spomeniku ali ako oslušnete dobro, čućete nečije usne kako tiho šapuću priču o velikoj eksploziji koja se desila otprilike u to vreme. Krater koji je nastao nakon nje „popunjen” je tako što je na istom mestu sagrađena Letnja pozornica na kojoj se danas održava praznik u znak magije filma. Sve ostalo je obavijeno velom ćutanja i ako se malo glasnije raspitujete o tim stvarima, možete, baš kao jedan moj prijatelj, dobiti diskretno upozorenje da gledate svoja posla jer, kao što svaka brava ima ključ, tako i svaka tajna ima svoje čuvare.
Možda Naisa, kraljica rečnih duhova, i danas živi skrivena u talasima mutne Nišave, možda su podzemlje i lagumi ispod centra mesto gde je Konstantin sakrio svoju najveću tajnu... Čuo sam priče o templarskoj biblioteci negde na Čairu, o savezničkoj bombi koja je pala na oltar Saborne crkve i nije eksplodirala i o tome kako je Stefan Nemanja na Panteleju 1189. godine poklonio Fridrihu Barbarosi Longinovo koplje... Ostaće nepoznato da li je veliki župan učeći nemačkog silnika da koristi viljušku i nož možda sa njim prozborio i koju reč o Svrsi i Smislu, o pet rana Isusovih i oštrici koja je probila Njegove grudi, o tome zašto su se sastali baš tu, na Raskršću, i reci u Maloj Aziji koju veliki Barbarosa neće uspeti da pređe.
Pomen imena mog grada asocira na mnoge tajne, ali najupečatljivije tumačenje istog dao je moj kolega pisac i novinar Velja Petković. On mi je svojevremeno rekao da je Niš, u stvari – „skraćenica za ništa”.
I kako vreme prolazi, sve više verujem u ovu njegovu definiciju, jer svet jeste nastao ex nihilo, iz ništavila, ni iz čega, i ljudska glad za odgonetanjem nedokučivog, fascinacija misterijama i značenjem drevnih arkana jeste jedan te isti put iz nepoznatog u nepoznato. Možda je Niš upravo takva raskrsnica na kojoj se naše ambicije susreću sa našom nesavršenošću, i možda će upravo zbog toga tajne ostati tajne, a ljudi bespomoćni pred njihovom suštinom.

Dejan Stojiljković

objavljeno: 31/12/2009

inShare

KVANTNA FIZIKA POTVRĐUJE SNAGU MOLITVE

KVANTNA FIZIKA POTVRĐUJE SNAGU MOLITVE

Molitva u suštini menja stanje kolektivne svesti. Ona može da promeni i menja evoluciju  u prostoru i vremenu čak i kvantno-holografskog univerzuma kao izolovane celine.

Intervju objavljen u januarskom broju Geopolitike na temu fundamentalnog kvantno-informacionog holistickog pogleda na slobodnu volju i molitvu, uz osvrt na duboku kvantno-informacionu holisticku prirodu Tesline kreativnosti…

Fenomen svesti još uvek je otvoreno pitanje. Prilazimo joj sa svih strana, hiljadama godina, ali nikada do kraja. Prvo je bila centralna tema filozofske i religijske prakse, a onda je u taj zabran zakoračila nauka. Ali ni ovom novom “mernom” okruženju se ne da. Medicina i psihologija ne mogu da joj nađu mesto, ni biologija je ne razume mnogo bolje.

Ipak, najčudesnija nauka, kvantna fizika, čini se da pravi obrise oko misterije svesti. Taj gotovo nepojamni kvantni svet izgleda krije tajnu, pa zato naš sagovornik, profesor Dejan Raković, postavlja pitanje - može li se svest objasniti kao fizički fenomen? Može li se opisati zakonima mikrosveta koji u sebi uključuju mogućnost nemogućeg!? On to istražuje dvadeset godina. Traži gde je to svest u našem telu, koji to sistem u nama, baš kao svest, ima kvantnu prirodu?

- Jedini takav sistem nije mozak, već akupunkturni sistem! Mozak je opisan zakonima klasične fizike i hemijskim procesima, dok je akupunkturni sistem jedan makroskopski kvantni system, na šta ukazuje višegodišnje istraživanje i primena mikrotalasne rezonantne terapije. Zato sam pretpostavio da je naša svest vezana za akupunkturni sistem, ali su me na to uputila i iskustva raznih tradicija, koja kažu da se u izmenjenim stanjima svesti ona može odvajati od tela, sa kojim ostaje povezana preko srebrne vrpce od vitalne energije, kako je nazivaju, što bi se u suštini odnosilo na akupunkturni sistem.

Fenomen svesti otvara pitanje slobodne volje, za koju svi verujemo da je nesumnjivo posedujemo. Ipak, da li slobodna volja ima svoj odraz u fizičkom svetu, može li se opisati zakonima fizike?

- Ako verujemo da čovek ima slobodnu volju, odnosno da svest ima slobodnu volju, onda je kvantna fizika jedini fizički okvir koji može da je objasni. Pokazalo sa da pored mikrosveta i makrosistemi ispoljavaju kvantnu prirodu (koja se kvantno-probabilistički manifestuje tek pri interakciji sa do tada izolovanim okruženjem). Univerzum se na dubljem nivou ponaša takođe kvantno. Pošto svaki kvantni sistem ima informacionu strukturu kvantno-holografske neuronske mreže, to znači i da se univerzum ponaša kao kvantni hologram. Ipak, opisano Šredingerovom talasnom jednačinom, izolovani univerzum se ponaša kao determinisani kvantno-holografski sistem (bez svoje kvantno-probabilističke manifestacije, zbog nepostojanja van-kosmičkog okruženja), pa se postavlja pitanje ima li slobodne volje, ili je na nivou Univerzuma sve determinisano. Odgovor koji sam ponudio u svojoj teoriji je da mi kroz molitvu pobuđujemo spiritualne strukture sa dubljeg nivoa univerzuma, koje unose nove granične uslove, odnosno element slobodne volje. Dakle, iako je univerzum na neki način kvantno-holografski deteminisan, on je ipak indeterministički kroz mogućnost da mi molitvom unosimo nove granične uslove.

Vratićemo se molitvi, ali sada nam pojasnite kako fizika opisuje spregu naše individualne i kolektivne svesti?

- Naša individualna svest je deo kosmičke kolektivne svesti, jer smo mi delić tog kvantnog holograma. Otuda mi u sebi možemo nositi kompletnu informaciju o Univerzumu kao celini, što i tvrde mistici svih tradicija. Mi, ovako sićušna bića, ne bismo imali nikakvu šansu da spoznamo tako duboke tajne prirode i univerzuma, kada ne bismo imali neprekidni kontakt sa tom bazom podataka, kada ne bismo bili deo tog kvantnog holograma, koji nam omogućava da pristupamo informacijama koje postoje na nivou kolektivne svesti univerzuma gde je sve zapisano. Sva pitanja i odgovori su tu. Kada se jako udubimo u rešavanje nekog problema, mi praktično stupamo u kontakt sa tim mentalnim adresama na nivou kolektivne svesti odakle dobijamo informacije. To je ipak kod najvećeg broja ljudi nesvestan proces.

Antrfile 1

Malo je poznato istraživačima da Tesla nikada nije napisao nijednu formulu iz elektrotehnike. Sva svoja otkrića dobio je zapravo u meditativnom, izmenjenom stanju svesti na svom mentalnom ekranu. Tesla je u stvari bio usmeren na tačno određene adrese na nivou kolektivne svesti.

Tesla je to svesno radio, o tome je i pisao…

- Malo je poznato istraživačima da Tesla nikada nije napisao ni jednu formulu iz elektrotehnike. Sva svoja otkrića dobio je zapravo u meditativnom, izmenjenom stanju svesti na svom mentalnom ekranu. Tesla je u stvari bio usmeren na tačno određene adrese na nivou kolektivne svesti. On je informacije dobijao ekstrasenzorno, direktno preko svesti. Ta informacija je potom sa nivoa svesti, odnosno akupunkturnog sistema, prelazila do nivoa nervnog sistema i savladavala barijeru nervnih sinapsi od nekih osamdeset milielektron volti. Većina ljudi nema dovoljnu energiju na nivou akupunkturnog sistema da to obezbedi. Drugo, on je bio toliko motivisan otkrićima da je samo informacije koje su mu tako dolazile pojačavao u odnosu na sve druge informacije koje su dolazile sa nivoa čulne svesti.

Ali kako mi, obični ljudi, da crpimo informacije iz te beskonačne baze podataka u kojoj su odgovori na sva pitanja?

- I obični ljudi mogu da krenu Teslinim putem, da kroz meditaciju razviju tu sposobnost. Drugi put je kroz snove. Potrebno je da se čovek mentalno fokusira na problem koji ga interesuje. Kada svest utone u san i kada se dislocira iz tela, ta informacija će biti dominantna, odnosno odrediće gde će svest da protunelira. Taj odgovor će potom, pri buđenju, biti pojačan, jer će kroz ono pitanje koje je bilo postavljeno na početku biti prioritetan. Tako će ta informacija u šumi mnogih drugih koje se obrađuju predominirati i kao takva doći do nivoa budne svesti. Sve što dalje treba uraditi je da se ta informacija zapiše.

U svojoj teoriji pominjete mentalne adrese. Šta bi one bile, na šta se odnose?

- One su bilo šta što je u našoj svesti. Mogu se odnositi na neku osobu, pitanje, problem, predmet. Ukoliko su te mentalne adrese transpersonalne, negde izvan nas, dovode do tuneliranja naše svesti izvan našeg tela. Inače, to je u skladu sa iskustvima mistika u izmenjenim stanjima svesti svih tradicija. Svi oni govore o dislociranju svesti, o postojanju veze svesti sa telom preko tih tunela, koje oni nazivaju srebrnim nitima, koje omogućavaju povratak sveti natrag u telo. To i teorija predviđa, ona je usklađena sa tim iskustvima. Mistici svih tradicija govore da su im u takvim stanjima bile jasne sve istine o Bogu, univerzumu, smrti. Međutim, povratkom u normalno budno stanje, pod pritiskom telesnog okruženja, ta kvantno-holografska superpozicija koja nosi punu informaciju o svemu kolapsira, i tako se gubi najveći deo informacija. Ostaje samo jedan odblesak, i to u simboličkoj formi.

Zašto mistici mogu da održe takva stanja svesti duže, a drugi ljudi ne?

- Zato što su oni prethodno očistili svest od svih mentalnih adresa. Oslobodili se svih želja i potreba. U tom čistom stanju svesti, odnosno u toj kvantno-kohererentnoj superpoziciji njihove svesti, ne postoji ni jedan dominantan član, mentalna adresa, ideja, misao, koja bi ga kada se odvaja od tela dovela do tuneliranja na tu adresu. Očišćena svest mu omogućava da ostane u stanju superpozicije koja je kvantno-holografska i da onda kao deo kvantnog holograma univerzuma dobije kompletnu informaciju o univerzumu. Obični ljudi to ne mogu jer daju prioritet informacijama koje dolaze preko čula. I otuda većina ljudi misli da ti fenomeni praktično i ne postoje.

Kako se ovo što ste nam ispričali odražava na naš opšti status - fizički, psihički i duhovni?

- To što mi nismo svesni toga, ne znači da ne primamo informacije preko našeg akupunkturnog sistema. Čak i kada se one ne pojačavaju, one su prisutne na nivou našeg akupunkturnog sistema, odnosno svesti. Tu se nakupljaju i naš akupunkturni sistem vremenom postaje preopterećen mnoštvom informacija koje su u suštini štetne. Naše zdravo stanje odgovara samo onim sadržajima koje smo imali u trenutku rođenja, ako smo tada bili idealno zdravi. Sve kasnije što smo dobili kroz interakciju, upisivalo je nove informacije jer je akupunkturni sistem kvantno-holografska asocijativna memorija i kao takva ona memoriše sve informacije koje dolaze spolja. Sve te nove informacije se upisuju kao dopunske informacije u odnosu na onu osnovnu koja odgovara zdravom stanju i utiču na promenu ekspresije genoma u našim ćelijama. Tako dolazi do pojave psihosomatskih bolesti. Zato te informacije koje su nam nepotrebne treba da se čiste, da se balansira akupunkturni sistem. Da se neprekidno vraća u početno zdravo stanje, što je cilj svih metoda holistističke medicine.

Rekli ste da molitva unosi nove granične uslove u determinisani univerzum. Ako je tako, onda je molitva za spas ove planete i svih ljudi učinila više nego sviintelektualci i naučnici zajedno. Onda je njena uloga nemeriva?

- Molitva u suštini menja stanje kolektivne svesti. Ona može da promeni i menja evoluciju u prostoru i vremenu čak i kvantno-holografskog univerzuma kao izolovane celine. Molitva unošenjem novih graničnih uslova menja ono što je prethodno bilo određeno postojećim opterećenjima kolektivne svesti. Molitva unosi suštinski element slobode. Izvan molitve mi nemamo slobodu ni mogućnost da menjamo evoluciju kolektivne svesti kao celine, pa indirektno ni naših individualnih svesti, jer smo deo te celine.

Kakav je uticaj naše molitve ako ljudi sa kojima smo u konfliktu ne idu istim putem?

- Molitva je uvek obraćanje Bogu sa ciljem da se rastereti opterećenje koje postoji između dve ili više osoba. Sa takvim obraćanjem se u osnovi pobuđuju spiritualne strukture, odnosno kvantne strukture, koje u stvari omogućavaju međuljudsko rasterećenje, i to trajno. Poenta je u trajnom rasterećenju, jer ako bih ja nekom drugom tehnikom radio samo na sebi, mogao bih trenutno da izbalansiram svoj akupunkturni sistem. Ali ostaje opterećenje kod druge osobe kao mentalna adresa, i ona će neprestano, nesvesno, da uspostavlja interakciju sa mnom. Dakle, ono se ne može trajno ukloniti ako ga istovremeno ne uklonimo kod svake osobe koja je deo konflikta. Zato, samo molitva za druge u suštini menja stanje kolektivne svesti.

Molitva je uvek obraćanje Bogu sa ciljem da se rastereti opterećenje koje postoji između dve ili više osoba. Sa takvim obraćanjem se u osnovi pobuđuju spiritualne strukture, odnosno kvantne strukture, koje u stvari omogućavaju međuljudsko rasterećenje i to trajno.

Dakle, živimo u „Matriksu“ koji ipak možemo da menjamo?

- Da, priča podseća na film „Matriks“. Ako živimo u „Matriksu“, odnosno džinovskom kvantnom hologramu, imamo li slobodu da nešto promenimo? Moj odgovor je – da. Nikakvih racionalnih mogućnosti nemamo, osim molitvom kojom iznutra unosimo nove granične uslove. Spoljašnje intervencije više nema, bar koliko nauka danas razume univerzum. Bog je stvorio svet po zakonima prirode, posle toga je prepustio svet samom sebi, uz mogućnost nas ljudi da molitvom menjamo granične uslove, pobuđujući spiritualne strukture kojima se molimo. To je Božije milosrđe! To je velika mogućnost. To pokazuje da čovek, iako sićušno biće, ima veliku moć. Mnogo veću nego što pretpostavlja. Naravno, to vernici ne znaju kada se mole, ali na to se svodi. Ako se prepustimo samo željama i emocijama, naša moć se drastično ograničava, a mi se svodimo samo na biološke automate.

Je li sve ovo što govorite bazirano na principima fizike?

- Ja sve govorim sa stanovišta fizike, jer želim da vidim šta ona može da kaže na ovu temu. Ovo nije nikakva hipotetična priča na bazi neke teorije koja nije bazirana na fizičkim principima. Ovo proističe iz nekih osnovnih fizičkih principa. Ovo je priča koju nam priča fizika.

Zašto onda znanja savremene fizike više ne utiču na naš život. Današnji sistem vrednosti ne odražava sliku sveta koju nam nudi moderna fizika. Zašto nema više uticaja?

- Imaće. Ja mislim da će imati, kroz istraživanja koja idu u ovom pravcu. Istraživanja fenomena svesti i kvantno-informacione medicine moraće da imaju dublje implikacije. Moraćemo da razumemo da je svest fundamentalno svojstvo kvantnog polja, da mi nismo izolovana bića, da smo stalno u interakciji sa okruženjem, da od toga zavisi naše zdravlje, stanje kolektivne svesti, sudbina čitave civilizacije i budućnost i sudbina naše dece. Da od toga zavisi stanje naše svesti post mortem! Ako ne rasteretimo svoju svest pre smrti, ona će ostati opterećena nekim mentalnim adresama, a one će je sprečiti da ode na onaj najčistiji nivo, a to je božanski nivo svesti, Carstvo Božije.

Kako se Vi molite?

- „Bože moj, pomozi mi da oprostim i sebi i drugima. Hvala ti za svu dosadašnju podršku, i molim ti se da nas sve i ubuduće poštediš prevelikih iskušenja…“ Molim se pred spavanje, i poslednja misao mi bude molitva. Bitno je da molitva bude iskrena, jer samo tada pobuđuje spiritualne strukture. Kada se aktivira taj mehanizam, onda se dalje sve samo odvija. Molitva za sebične svrhe neće nikada da se aktivira.

Dejan Raković rođen je 1951. godine u Beogradu. Profesor je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde rukovodidiplomskim Smerom za biomedicinski i ekološki inženjering.

Držao je brojne osnovne i postdiplomske kurseve iz oblasti fizike i tehnologije materijala, biofizike i biomaterijala, kvantne teorije čvrstog stanja i kvantne informatike. Naučna interesovanja mu pokrivaju oblasti nanomaterijala i biomaterijala, nanotehnologije i spektroskopije, kao i biofiziku i bioinformatiku kognitivnih, psihosomatskih i elektrofizioloških funkcija.

Diplomirao je tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao teorijsku fiziku na Prirodnomatematičkom fakultetu u Beogradu. Potpredsednik je Društva za istraživanje materijala, u okviru kojeg je bio gost-koeditor 10 međunarodnih tematskih publikacija sa YUCOMAT konferencija.

Rukovodio je regionalnim projektom Mozak i svest, Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija u Beogradu, a sada rukovodi ECPD Međunarodnom školom kvantno-informacione medicine. Bio je suosnivač i Predsednik UO Internacionalnog anti-stres centra (IASC) u Beogradu, sa širokim edukativnim holističkim antistres aktivnostima. Osnovao je i svoj Fond (FDR) za promovisanje holističkog istraživanja i ekologije svesti, sa širim promotivnim holističkim aktivnostima, uključujući suorganizaciju Simpozijuma kvantno-informacione medicine KIM 2011.

Publikovao je oko 250 naučnih radova i saopštenja i 40 knjiga i zbornika (među kojima: Uvod u kvantno-informacionu medicinu; Integrativna biofizika, kvantna medicina, i kvantno-holografska informatika; Osnovi biofizike; Sećanja, snovi, razmišljanja; Religija i epistemologija; Nauka – religija – društvo; Anti-stres holistički priručnik; Svest: naučni izazov 21. veka; Biomaterijali; Fizičke osnove i karakteristike elektrotehničkih materijala).

Izvor  http://mis-elixir.blogspot.com/2012/08/snaga-molitve.html

Dokazano je - molitva leči!

Piše: Spomenka Milić
Lekovita moć molitve poznata je odvajkada. Svi znamo za osećaj mira i spokoja posle posete crkvi ili paljenja sveća za zdravlje naših najmilijih. Nedavno su se i naučnici pozabavili ovim fenomenom, a rezultati do kojih se došlo verovatno će naterati na razmišljanje i najokorelije ateiste.
Istim pitanjem, sa različitih aspekata, bavili su se i na Istoku i na Zapadu, a zaključak je isti: molitva isceljuje.

Naučnici iz Severne Karoline pozvali su nekoliko monaha, sestara i sveštenika različitih verskih zajednica da se pomole za 700 pacijenata koji su patili od različitih slabosti. Nekoliko dana lekari su beležili stanje bolesnika i kada je eksperiment završen, beleške predali stručnjacima. Profesor Mičel Krušof saopštio je sledeći rezultat: kod 500 pacijenata, zahvaljujući molitvama, tempo ozdravljenja povisio se za 93 posto!

- Ne znam pravi razlog tome. No, mogu da pretpostavim da na rad srca blagotvorno deluje koncentracija na božanske reči - kako sveštenika, tako i samih bolesnika. Zna se da je čovek za koga se moli ili koji se sam moli u potpunosti usredsređen na opštenje sa Svevišnjim i to verovatno dovodi do normalizacije mnogih procesa u organizmu, koje tek treba da proučimo – objašnjava Krušof.

Snaga reči BožjeRusi su otišli još dalje, o čemu izveštava ugledna “Komsomolska pravda”: dokazano je da molitva ubija štetne bakterije ne samo u ljudskom telu, već i u vodi. Angelina Malahovskaja, inženjer elektrofizike iz Sankt Peterburga, inače član saveza “Pravoslavni naučnici Rusije”, već deset godina izučava osobine, na prvi pogled, nenaučnih pojava: snagu krsta, reči Božjih i isceljujuća svojstva svete vode. I evo šta kaže:
- Proverila sam dejstvo “Očenaša” i pravoslavnog krsta na patogene bakterije. Za istraživanje su uzeti uzorci vode iz bunara, reka i jezera u kojima je bila prisutna ešerihija koli i zlatna stafilokoka. I pokazalo se da se, ako se nad vodom očita “Očenaš” i prekrsti krstom, količina štetnih bakterija smanjuje skoro sto puta!

Um van telaZa najnoviji dokaz snage molitve zaslužan je šef Laboratorije neuro i psihofiziologije Instituta za psihoneurologiju “V. M. Behterev” u Sankt Peterburgu, profesor Valerij Slezin.
- Mnogim psihijatrima i neurolozima poznat je sa racionalne tačke gledišta teško objašnjiv fenomen da se posle molitve olakšava duševno rastrojstvo, a bolesnici, koji se smatraju neizlečivima, ponekad ozdravljuju – podseća Slezin.
A u čemu se sastojao eksperiment? Pozvani su pravoslavni i katolički sveštenici, sledbenici islama, zen-budisti i indijski majstori meditacije. Svi su su se koncentrisano molili, a u toku molitve snimani su elektroencefalografom (EEG), koji omogućava praćenje procesa koji se dešavaju u mozgu. I došlo se do interesantnih podataka – otkriveno je novo stanje svesti, “radnog” naziva – molitvena budnost.
- U tom stanju mozak se praktično isključuje: prekida se aktivna misaona delatnost i čini mi se, mada to ne mogu dokazati – da um počinje da se nalazi van tela.

Povratak u detinjstvoKako se došlo do ovih zaključaka? Naime, za budno stanje odraslog čoveka uobičajene frekvencije moždanih impulsa nalaze se u opsegu od 9 do 10 herca, što spada u domen alfa i beta talasa. Međutim, kada su ispitanici utonuli u molitvu, desilo se usporavanje frekvencija na svega - svega 3 herca! Ove frekvencije nazivaju se “delta talasi” i kod odraslih ljudi javljaju se samo u stanju najdubljeg sna bez snova. A u budnom stanju karakteristični su isključivo za – bebe. Zanimljivo je da izvesne frekvencije u delta opsegu “okidaju” lučenje hormona rasta, koji je posebno značajan za regeneraciju organizma i proces izlečenja.
Kod nekih ispitivanih encefalograf je pokazivao potpuno odsustvo alfa i beta talasa, a to bi značilo da su se ti ljudi na neki način - vraćali u detinjstvo. Da naglasimo - ova neobična neurofiziološka pojava detektovana je potpuno nezavisno od toga koja se molitva čitala – pravoslavna, katolička ili muslimanska.
- Smatramo da se u toku molitve kidaju patološke veze među neuronima mozga, jer čovek prestaje da misli o bolesti. Ponekad to vodi punom ozdravljenju smrtno bolesnih. Nauci su poznati slučajevi čudesnog izlečenja obolelih od raka, ali to tek treba detaljnije proučiti. Ali, svakako, treba se moliti i verovati od srca, inače isceljujućeg efekta neće biti – zaključuje Slezin.


Božansko pojanje smiri i psihopatu Doktor medicine Igor Bragin tvrdi:
- Moje kolege odavno su eksperimentalnim putem ustanovile da izgovaranje molitvi pomaže ljudima koji boluju od povišenog krvnog pritiska i dijabetesa: za nekoliko minuta snižava se nivo holesterola u krvi i normalizuju procesi razmene. Molitva je naročito korisna i za one koji upadaju u duboku depresiju i boluju od manijakalno-depresivne psihoze. Uopšte: što je bolest teža, to se čovek češće obraća za pomoć Bogu. Recimo, poznato je istraživanje iz Kalifornije, kada su naučnici ispitali više od 400 pacijenata koji boluju od šizofrenije, teških oblika depresije i neki drugih psihičkih poremećaja. I zaključili su da se 80 posto ispitanika okreće religiji, koja im pomaže da savladaju očajanje, nastupe agresivnosti ili plača.


Pobediti strahPsihoterapeut Georgij Pagodin smatra da sve bolesti potiču – od straha:
- Poznati francuski istraživač Alen Bombar dokazao je da brodolomci ne umiru zato što nemaju vode i hrane, već – od straha. Bombar je skoro dva meseca putovao okeanom splavom, bez vode i hrane i preživeo, zahvaljujući tome što je savladao strah. Iz istog razloga, među ljudima obolelih od raka u neizlečivom stadijumu – vernici žive pet godina duže od ateista. Oni molitvom eliminišu strahove, osećaju da je svet smrtan, privremen, shvataju istinske vrednosti, smiruju se i, samim tim, povišavaju svoj imunitet.

KARMIČKA LJUBAV

Koliko puta smo čuli za izraz „karma“, „karmička veza“,  karmički susret“ i uglavnom mnoge taj izraz plaši kao simbol nečeg zlosutnog. Karma, izraz preuzet sa istoka, predstavlja put koji duša mora da pređe da bi u ovoj inkarnaciji nešto naučila, „odradila“ što u prethodnim nije. Naš izraz za karmu je „dug predaka“ ali to nije u potpunosti adekvatan izraz, jer ono što su naši preci uradili, bilo loše  ili dobro zapisano je u našim genima  i ako su se o nekoga ogrešili, nalazi se u vidu gena koji nosi zapis nasleđenog greha a ne mora imati veze sa ljubavlju.
Sudbina i karma nisu isto jer su sudbinski događaji ono što osoba ne može da izbegne i ne mora se odnositi samo na ljubav a kada se radi o sudbinskoj ljubavi ona se događa da bi se iz te ljubavi rodila deca, bez obzira kako se završava, rastankom ili srećnim brakom. Sudbinska ljubav ne mora biti i karmička ljubav, jer u toku trajanja sudbinske ljubavi možemo napraviti budući karmički dug dok ga u toku karmičke ljubavi otplaćujemo, onaj iz prošlosti ili nasleđen od predaka.
Većina ljudi doživi nekoliko ljubavi od kojih neke mogu biti sudbinske a neke karmičke. Karmičku ljubav karakteriše patnja, bar u nekom periodu, i često nemogućnost ostvarenja dobre komunikacije.
Karmiču ljubav prate zanos i patnja. Jedna strana uvek manje voli ili je manje voljna da ljubav pruži, a jedan od najvećih grehova prema proučavanju „puteva karme“ je uskrćivanje ljubavi, bilo iz ponosa, iz želje za dominacijom, jer božanska ljubav koju nosi svako biće u sebi je nešto što se bezuslovno mora dati i svako uskraćivanje je greh ne samo prema partneru već i prema samom sebi.
U karmičkoj ljubavi  uvek se ponavlja  obrazac iz prethodnih ljubavi ili prethodnih života, naših ili naših predaka ali model ponašanja treba da bude drugačiji i odnosi moraju da se raščiste bilo da se verbalizuju ili fizički dožive. Uvek postoji predosećaj da će se ljubav dogoditi a pri poznanstvu se javlja fenomen „deja vu“ – već viđenog, nečeg već doživljenog. Mnogi osećaju da su spremni da im se dogodi „nešto veliko, snažno“ i ako njihov emocionalni genetski kod nosi zapis jake strastvene veze, moguće neproživljene u prošlosti, bilo predaka ili u bivšoj inkarnaciji same osobe, kad tad mora da se aktivira kao biljka sa snažnim korenom koja će, ako treba rasti i između kamenja.
„Karmički“ znači obavezno put duše ka nečem boljem, pročišćenje ka svom savršenstvu. Ruski parapsiholozi smatraju da je karma bioenergetski zapis i da je sadržan u jednom od nekoliko slojeva aure koja se sastoji od fizičkog, misaonog, emotivnog sloja. Onaj deo duše koji traga za ljubavlju sadržan je u emotivnom sloju aure i zbog toga ljudi koji su srećni uvek nekako „sijaju“ dok su nesrećni, obavijeni sivkastom maglom, okolina ih opisuje kao „uvele“.
Velike strastvene ljubavi uvek su deo karmičkog zadatka jer samo ono što neko oseća kao potrebu svog bića, a što je zapisano u gentskom materjalu može da se ispolji ako se sretne osoba koja je je sposobna da prodre do emocionlane aure.
Zbog toga se strastvena karmička ljubav često dešava kada se to najmanje očekuje, neočekivani susreti koji izgledaju kao sudbinski a ljubav se doživljava kao snažna fizička privlačnost mada nije redak slučaj da pri poznanstvu dođe do odbojnosti, straha i pokušaja da se izbegne društvo te osobe. Naše informaciono polje je u stanju da mnogo pre susreta „primi informaciju “ o ulasku značajne osobe u naš život. To može biti u vidu osećaja da će se nešto značajno dogoditi, neke vrste radosti ili nadahnuća, čak i umetničkog, egzaltiranih osećanja kojima se ne zna uzrok. Ako u  fazi društvenog ili profesionalnog uspona osoba koja će postati naša karmička ljubav uđe u naš život, može ostati neprimećena, bar izvesno vreme. Duša je neće prepoznati kao karmičku ljubav jer je energija ljubavi usmerena ka drugim interesovanjima ili drugom, moguće privremenom partneru. Ipak, ta osoba je nekako uvek tu, uvek prisutna i uvek blagonaklona i možemo je sresti na mestima na kojima se i ne nadamo. Kada duša postane „gladna „ ljubavi, emocionalna aura će postati proustljiva za energiju osobe kojoj se dopadamo i mi možemo biti uvučeni u njeno bio polje kao što pauk uvlači žrtvu u svoju mrežu. Tada  stupa na scenu naš karmički zadatak. Ne biti žrtva, a ne odreći se ljubavi.
Ne moraju oba partnera istovremeno „odrađivati“ karmički zadatak. Svaka duša traži svog „učitelja“ ili „mučitelja“,  ma kako bio zaljubljen,  blagonaklon a često i surov. Što je teži zadatak pred nama to će veza biti komplikovanija, što je veća ljubav s jedne strane i superiornost  ili odbijanje ljubavi s druge, karmički put je teži. Osoba koja pati u vezi uvek više voli a patnja je i dokaz da je na pravom putu da o sebi nešto nauči. Često se uloge obrnu, i ona druga strana počinje da otplaćuje svoj karmički dug kada je partner koji je patio postao trezveniji i stabilniji.
Mnogi se pitaju da li postoji nekoliko karmičkih ljubavi. Ako duša „ima“ težak zadatak, mora da prođe kroz mnoga iskušenja i osoba tj. telo u koje se uselila takva duša, ima nekoliko ljubavi, uglavnom nerealizovanih. Priča o „njih dvoje su se voleli do kraja života“ odnosi se na stare duše one koje će nakon zajedničkog braka naći svoj put u večnosti i više se neće reinkarnirati.
U karmičkoj ljubavi svaki partner uči svoju lekciju o ljubavi, braku i stavljen je na ona iskušenja koja mu omogućavaju da duša nađe svoj put ka sreći. Loši bračni odnosi, svađe, ignorisanje, vređanje ili fizičko nasilje, razvod, su pokazatelj da je jedan od partnera ušao u brak bez velikih emocija a da je drugi ušao sa karmičkim zadatkom da bi nešto „naučio“ ili „odradio“. Moguće je da je u prethodnim vezama bio previše samouveren, bahat, netolerantan ili gord.
Samoljublje, ponos , potreba da se poigravamo tuđim osećanjima, da budemo bezuslovno obožavani, tolerisani su osobine koje onemogućavaju da se otplati karmički dug jer blokiraju kanale ljubavi.
Pitanje karmičkog duga i renikarnacije je po mnogima  ipak samo pokušaj čoveka da sebi „obezbedi“ večnost i sadržan je na ovaj ili onaj način u svakoj religiji. U hrićšćanstvu, uskrsnuće Isusa i nagoveštaj njegovog ponovnog dolaska je zapravo poruka o večnom životu i o vraćanju duše u neka nova tela i neke nove živote. Za većinu ljudi ovakvo tumačenje je previše stresno i zbunjujuće da bi ga prihvatili, mnogi se manje više zavaravaju o nepostojanju „tamo nečeg“ jer je to „nešto“ previše moćno i prilično zastrašujuće. Mnogo je ugodnije provoditi ovozemljski život okrenut svakodnevnim zadovoljstvima nego razmišljajući o pitanjima ponovnog rođenja duše, svojim gresima, traganju za svojim ja, bilo u pokušajima da se nađe drugo „ja“ u ljubavima, srećnim ili nesrećnim  ili u traganju za odgovorom o večnosti.
Sve religije sveta nude odgovor na pitanje o večnosti. Ali činjenica je da malo ljudi zaista zanima šta su „bili“ ili šta će „biti“ jer stvarnost je jedina izvesna i  nudi mnogo izazova, patnji i ljubavnih dilema da bi se bilo ko utešio pričom regresoterapeuta o tome  da li smo i koliko bili srećni u prošlom ili koliko ćemo eventualno biti srećni u nekom budućem životu. Ako se otkriju tamne strane naših pređašnjig života, često bežimo  od istine o tome.
Da li su sreli svoju „bolju polovinu“, mnogi se zapitaju kada osete da im drhte kolena ili treperi nešto u stomaku, kada se oznoje dlanovi a pogledi se izbegavaju. Osećamo to nešto što nas u potpunosti obuzima a oduzima nam moć govora, zdrav razum i sposobnost da upravljamo svojim postupcima. Po nekima to je strast, ljubav na prvi pogled a da li je i karmička ljubav ?
Potvrda da jeste je trajanje te ljubavi i onda kada nisu zajedno i kada se ne viđaju mesecima, kada žive u drugim gradovima.Kako će se razrešiti zavisi od karmičkog zadatka i jednog i drugog. Što je zahtevniji, to je ljubav komplikovanija i duže traje. Sve dok se aure spontatno ne spoje ili ne rastave bez mržnje, ljutnje ili osećanja povređenosti. Nakon svake ljubavi, naročito karmičke, mora da ostane sećanje na ljubav, ne na patnju ili povređen ponos.
Jasminka Holclajtner ( Objavljeno u nedeljnom dodatku Novosti "Život Plus", februara 2010.)
Photo by
http://bollycorner.files.wordpress.com/2009/08/love-story-2050.jpg

Rječnik sastojaka za njegu kose: što pomaže kosi?

Bademovo ulje jedno je od najboljih sastojaka za njegu tanke kose. Ulje nema mirisa i iznimno je lagano

© Angela Wyant

Etiketa na proizvodima sadrži sastojke šampona, regeneratora i styling proizvoda. No pitamo se kako ti sastojci pomažu kosi. Naš rječnik ljepote pomoći će vam da doznate što navedeni sastojci mogu učiniti za vašu kosu.

• Naravno, mnogo ste puta vidjeli nazive aloe vera, ulje makadamija ili ceramidi. Međutim, što čine ti njegujući sastojci? Kakav je učinak koenzima Q10? Od čega se dobije shea maslac? Zašto je cink sastojak mnogih šampona protiv peruti?
  
  Danas proizvođači kozmetike rabe dugačak niz sastojaka koji bi našoj kosi trebali dati više sjaja, volumena i zdravlja. Svake godine istraživači dodaju više aktivnih sastojaka koje ćemo na kraju naći u tubama i spremnicima. Mi ćemo stoga nastaviti nadograđivati našu malu bazu sastojaka za njegu kose. Ovdje su podaci koje smo dosad skupili za vas:
  
  

• 

  Biljka aloe vera nije samo sastojak proizvoda za njegu kose. Ljudi također piju sok od aloe vere

  © Rick Lew

  Aloe vera (Aloe barbadensis)

  Ekstrakt biljke, bogat vitaminima, mineralima i aminokiselinama; daje kosi vlagu i umiruje vlasište
  
  

  Ulje jezgre marelice (Prunus armeniacal)

  Ulje sadrži mnoge dragocjenih nezasićenih masnih kiselina. Koristi se za njegu suhe i iznimno umorne kose. Također poboljšava strukturu kovrčave i nepodatne kose
  
  

• Karnitin

  Neki od učinaka karnitina slični su učincima vitamina; osnažuje kosu koja slabi i štiti od gubitka kose
  
  

• Ceramid (Ceramide)

  Ceramidi su lipidi; popunjavaju rupe u vanjskom dijelu kutikula kose. Kad se dodaju u šampon ili regenerator, ceramidi mogu obnoviti slomljenu kosu
  
  

• Koenzim Q10 (Ubiquinone)

  Autologna tvar (tvar koja potječe od vlastita tijela); jedan od njegovih učinaka jest povećanje proizvodnje keratina koji je jedan od graditelja kose. Kao aktivan sastojak u šamponima i regeneratorima, koenzim Q10 održava kutikulu vlasi zdravom, kosa je sjajnija i lakše se raščešljava
  
  

• Ekstrakt korijena ginsenga (Panax Ginseng)

  Ekstrakt korijena ginsenga osnažuje kosu, pomaže u zaštiti od pucanja kose i ispucanih vrhova
  
  

• Glicerol (također i glicerin)

  Glicerol je veoma učinkoviti sastojak koji daje vlagu. Koristi se za hidratizaciju suhe kose i ima antistatički učinak
  
  

• Ulje jojobe (Buxus chinensis / Simondsia chinensis)

  Ulje jojobe je vosak biljke koji koža dobro podnosi. Kosa od njega postaje glatka i lako se raščešljava. Uporabom ulja jojobe nećete stvoriti težak mastan film na kosi, a drugi njegov odličan efekt jest zaglađivanje ispucanih vrhova
  
  

• Keratin (Hydrolysed Keratin)

  Keratin je protein, glavni graditelj kose. Oštećenja kutikula vlasi može dovesti do gubitka keratina. Na kraju to uzrokuje lomljenje kose. Proizvodi za njegu kose koji sadrže keratin mogu popuniti rupe u kutikulama kose
  
  

• Kofein

  Kofein povećava aktivnost korijena kose i može čak potaknuti rast kose. Najviše se koristi u proizvodima za sprječavanje gubitka kose
  
  

• Kolagen

  Protein kolagen nalazi se u koži i kosi. Sastojak je mnogih šampona i proizvoda za njegu kose jer oblaže vlasi vrlo tankim zaštitnim filmom
  
  

• Ulje makadamija (Macadamia ternifolia)

  Ulje makadamija veoma je bogato i sadrži mnoge prirodne lipide. Dobro obnavlja krhku i iznimno oštećenu kosu
  
  

• Bademovo ulje (Prunus amygdalus dulcis)

  To je relativno lagano ulje za intenzivnu njegu veoma umorne i tanke kose; bademovo ulje ne otežava kosu
  
  

• Maslinovo ulje (Olea europea)

  To je vrhunsko ulje koje sadrži linolensku kiselinu (nezasićena masna kiselina); čini kosu glatkom i sjajnom. Linolenska kiselina poznata je po svom protuupalnom učinku
  
  

• Pantenol

  Pantenol je tvar koja veže vlagu i umiruje te zadržava više vlažnosti u kosi. Od njega kosa izgleda zdravije
  
  

• Svileni proteini (Hydrolysed Silk)

  Svileni proteini čine kosu sjajnijom
  
  

• Ulje sezama (Sesamum indicum)

  Ovo ulje sadrži mnogo linolenske kiseline koja je poznata po protuupalnom učinku. Time je ovo ulje idealno za osjetljivu tanku kosu i nadraženo vlasište
  
  

• Silikon (npr. Dimethicone)

  Silikoni su sintetske tvari koje oblikuju zaštitni film oko vlasi i zaglađuju kutikulu vlasi, kosa se lakše raščešljava i dobiva sjaj. Također privremeno mogu zagladiti ispucane vrhove i taj problem stavljaju pod kontrolu
  
  

• Shea maslac (Butyrospermum parkii)

  Visokokvalitetno ulje izvučeno je iz oraha afričkog shea stabla; ulje je bogato vitaminom E i karotenom. Shea maslac čak i iznimno nepodatnu kosu i kosu pod stresom čini glatkom, svilenkastom i sjajnom
  
  

• Pšenični protein (Hydrolysed Wheat Protein)

  Preparati sa pšeničnim proteinom također su bogati nezasićenim masnim kiselinama; preparati čine kosu sjajnijom i podatnijom; također zaglađuju oštećenu kosu
  
  

• 

  Linolenska kiselina i vitamin A samo su dva od mnogih dragocjenih sastojaka ulja divlje/pasje ruže (šipurak)

  © Susan Seubert

  Ulje divlje ruže (Rosa canina)

  Ulje je bogato nezasićenim masnim kiselinama i vitaminima; daje sjaj te njeguje suhu i kovrčavu kosu
  
  

  Cink pyrithione
  

  U medicini cink pyrithione koristi se kao lijek protiv psorijaze i ekcema. Također se koristi u šamponima za sprječavanje problema s prhuti
  
  
  izvor http://www.schwarzkopf.com.hr/
  
  

Suho vlasište i rješenja

Suho vlasište je gnjavež! Pružite svom vlasištu potrebnu njegu da biste mogli brzo zaboraviti na svrbež vlasišta

© Maksim Toome / Fotolia

Suho vlasište uobičajen je problem, osobito zimi. Uglavnom ga uzrokuje suh i grijan zrak u zatvorenim prostorijama. Još je veća pošast prhut koja se često pojavljuje na suhom vlasištu. Doznajte što uzrokuje svrbež i što možete poduzeti da ga se riješite.

• Naše vlasište štiti vanjski sloj keratinocita (rožnatih stanica). Lipidi održavaju vlasište glatkim i podatnim. Taj vanjski sloj veoma je učinkovit štit, no okolišni ga utjecaji mogu oštetiti. Ako ga oštete, lipidi više ne mogu održavati glatkoću i učinkovitost štita koji tada postaje propustan. Oštećeni štit više ne uspijeva održavati vlagu u vlasištu i koža se ne može zaštititi od štetnih tvari. Zbog toga vlasište postaje suho, pojavljuje se svrbež, peckanje, osjećaj napetosti i prhut.
  
  

• Izbjegavanje uvjeta koji isušuju vlasište

  Mnogi čimbenici stvaraju plodno tlo za suho vlasište. Vlasište je izloženo mnogim utjecajima. Suh i grijan zrak u zatvorenim prostorijama uobičajen je uzrok suhoće. Toplina zraka sušila za kosu i pretjerano pranje kose šamponom također nije dobro za vlasište. Zatim postoji niz styling proizvoda koji nikako ne odgovaraju vašem vlasištu.
  

• Suho vlasište osobito je sklono pojavi prhuti

  Suho i nadraženo vlasište sklono je pojavi prhuti. Isprva suho vlasište postaje toliko nadraženo da stvara sve više stanica. Velike količine mrtvih stanica nakupljaju se na vlasištu i postaju vidljive kao prhut. Vidljive ljuske prhuti padaju s kose na ramena i područje vrata čime stvaraju ružan prizor. Ljuske prhuti najuočljivije su na tamnoj odjeći.
  
  

• Pozdravite se sa suhim vlasištem

  Uporaba blagog, nježnog proizvoda za njegu kose uglavnom vraća suhom vlasištu njegovu prirodnu ravnotežu i obustavlja stvaranje prhuti. Osobito su prikladni nježni proizvodi za njegu kose koji je vlaže. Nježni proizvodi ne oštećuju vlasište, a dodatna vlažnost pomaže u obnovi vanjskog štita vlasišta. Suhom vlasištu ponajviše pomažu uravnoteženi paketi za kosu koji se sastoje od blagog šampona, regeneratora te ciljanog proizvoda poput seruma za vlasište. Ako je vaše vlasište sklono sušenju, nemojte prati kosu češće nego što je potrebno i nemojte koristiti prevrući zrak tijekom oblikovanja frizure ili sušenja kose sušilom. Najbolji savjeti za suho vlasište su: budite nježni, pružite mu dodatnu vlažnost, zaštitite vlasište i pažljivo odaberite odgovarajuće proizvode za kosu koji će pomoći vašem vlasištu.
  
  Izvor  http://www.schwarzkopf.com.hr/

Nježna njega za osjetljiva vlasišta

Brižna njega umiruje osjetljivo vlasište i liječi svrbež

© Getty Images

Imate li katkad osjećaj da biste najradije iskočili iz vlastite kože, osobito vlasišta? Ometa li vas vlasište koje zateže, svrbi i peče? Reći ćemo vam zašto je vaše vlasište izvan kontrole i kako možete uspostaviti kontrolu i uravnotežiti ga.

• Vlasište nekih ljudi uvijek je osjetljivije, drugima se to stanje pojavljuje s vremenom na vrijeme. Krivci mogu biti klima, česta ili nepravilno nanesena trajna boja, preljev ili neprikladni proizvodi za njegu kose. Fiziologija može također odigrati ulogu. Stres i napetost mogu uznemiriti ravnotežu kože i vlasišta.
  
  

• Osjetljivo vlasište i probijena zaštitna brana

  Baš kao i koža, vlasište je prekriveno zaštitnim slojem. Zamislite da je taj sloj zid od opeke, a da su opeke rožnate stanice. Cement između opeka sastoji se od lipida, to jest masnih tvari. Vanjski utjecaji mogu dovesti do uništenja dijela lipida ili, u našoj predodžbi, cementa. Time brana (naš zid od opeke) propušta. Izlazi previše vlage, a ulaze štetne tvari. To iritira vlasište i ono reagira svrbežom, pečenjem, crvenilom, prhuti ili zatezanjem.
  
  

• Osjetljivo vlasište zbog loše njege

  Perete li kosu svakodnevno i zatim na nju nanosite styling proizvode koji sadrže alkohol, poput styling gela ili pjene? S vremenom će to isušiti vlasište. Ako morate svakodnevno prati kosu, koristite veoma blag šampon. Neko vrijeme ne stavljajte proizvode koji sadrže alkohol i oblikujte frizuru regeneratorima koji se ne ispiru, styling sprejem ili voskom.
  
  

• Promjena klime razdražuje osjetljivo vlasište

  Suh grijani zrak zimi i klima-uređaji ljeti loše utječu na cijelu kožu, uključujući vlasište. U ta teška vremena za vlasište, šamponi koji vlaže kosu, regeneratori i tretmani koji se ne ispiru pravo su osvježenje za kosu i vlasište. Primjenom tih proizvoda obnavljate rezerve vlažnosti vlasišta bez dodavanja lipida u velikim količinama. Lipidi (masnoća) mogu otežati kosu, osobito tanku kosu.
  
  

• Osjetljivo vlasište: Može vam pomoći vaš dermatolog

  Stalni svrbež može biti simptom gljivičnog oboljenja vlasišta. Crvenilo i velike ljuske prhuti još više potiču gljivičnu bolest. Masno vlasište osobito je sklono pretjeranim gljivicama jer se one šire u takvom okruženju. Ako vam je vlasište masno i svrbi vas, posavjetujte se s dermatologom o tom problemu.
  
  

• Ovo će vratiti ravnotežu vašem vlasištu:

  1. savjet:
  
  Maska od ulja pravi je raj za suho vlasište. Umasirajte kapi visokokvalitetnog laganog ulja u vlasište (ulje jojobe, arganovo ili bademovo ulje), i ostavite ga preko noći. Sljedeće jutro umasirajte šampon u suho vlasište prije nego što napravite sapunicu s malo vode, a zatim isperite mlakom vodom. Bitno je držati se navedenog niza je ćete jedino tako ukloniti višak ulja s vlasišta i kose

  
  2. savjet:
  Kod akutnog problema s vlasištem, deterdženti u šamponima mogu isušiti vašu kosu. Ako je to problem, pomiješajte šampon s vodom u omjeru 1:1 prije nanošenja na kosu

  
  3. savjet:
  Ostaci šampona ili kamenca iz tvrde vode iz slavine mogu iritirati vlasište. Obavezno dobro isperite sav šampon. Upotrijebite kiselkastu tekućinu za ispiranje kose nakon pranja šamponom ako imate tvrdu ili jako tvrdu vodu. Ta će tekućina ukloniti ostatke kamenca. Naš recept za kiselkastu otopinu je jednostavan: stavite žlicu limunova soka ili jabučnog octa u litru hladne vode i njome temeljito isperite kosu nakon pranja

  
   4. savjet:
  Nježnom masažom nemasnom tekućom maskom umirujete nadraženo vlasište. Nemojte masirati vlasište tekućinama s eteričnim uljima koji mogu dodatno nadražiti vlasište

   5. savjet ;

   Ako vas vlasište jako svrbi i imate osjećaj da vas zateže, trebali biste na neko vrijeme zaboraviti bilo kakve uređaje za oblikovanje frizure na bazi topline. Takvi uređaji su primjerice sušila za kosu, kao i uređaji za kovrčanje ili cik-cak efekt kose. Toplina koja izlazi iz tih aparata isušit će još više vlasište

    6. savjet:

  Četke s plastičnim ili metalnim zupcima mogu također nadražiti osjetljivo vlasište. Nježna četka s relativno gustim prirodnim dlakama bolja je za kosu i vlasište

   

  Izvor  http://www.schwarzkopf.com.hr/

Slavne glamurozne kovrče Marilyn Monroe

Marilyn Monroe bila je umjetna plavuša. Milijuni žena kopirali su njezin stil i način na koji je oblikovala i bojila svoju kosu. Njezine glamurozne kovrče ponovno su na vrhu popularnih frizura

© Getty Images

Njezine plave retro-kovrče, napućene usne i seksipilna figura su legendarne. Njezina je frizura postala dio njezinog imidža i privlačnosti. Je li ikad izašla iz mode? Marilyn Monroe umrla je mlada u kolovozu prije 50 godina. Sjećamo se njezina stila, kao i mnoge današnje zvijezde. Doznajte kako možete oblikovati moderne glamurozne kovrče Marilyn Monroe

• Prisjećamo se Marilyn Monroe, vjerojatno najslavnijeg seks-simbola 20. stoljeća. Ona je također bila glumica nadarena za komediju, pjevačica posebnoga glasa („I Wanna Be Loved By You“), te je bila brza i dovitljiva na jeziku. Odrasla je pod imenom Norma Jean Baker. Njezin joj je agent savjetovao da promijeni ime u Marilyn Monroe (po glazbenoj zvijezdi Marilyn Miller i djevojačkom prezimenu svoje majke). Još značajnije, obojila je svoju smeđu kosu u plavo i ubrzo postala žena snova mnogih muškaraca. Njezinoj privlačnosti ni danas nema premca. Muškarci je idealiziraju, a žene žele izgledati poput nje. To nas uopće ne čudi! Marilyn Monroe bila je senzacija gdje god se pojavila. Njezino lijepo lice i stas zračili su nečim posebnim. Odisala je privlačnošću i glamurom. Nažalost, njezin izgled i nadarenost nikad nisu podigli njezino samopouzdanje i vjeru u sebe. Marilyn je bila krhka, nesigurna i bojažljiva.
  
  

• Glamurozne kovrče – dio imidža Marilyn Monroe

  Frizura Marilyn Monroe bila je jedna od njezinih najizraženijih značajki, dio koji je upotpunjavao njezin privlačan imidž. Iako je možda nije učinila ikonom stila, njezina živahna plava kosa svakako je bila nezaboravan dio njezina izgleda. Glamurozne kovrče danas su popularne kao i prije pedeset godina. Kako je ta frizura također i Holivudski stil 1940-ih i 1950-ih, te bogate kovrče možemo svrstati u retro-frizure. Kako god ih nazvali, one su ženstvene i privlačne.
  
  Madonna, Amy McAdams, Paris Hilton, Christina Aguilera, Katherine Heigl, Michelle Williams samo su neke od zvijezda koje su kopirale poznatu frizuru Marilyn Monroe.
  
  Plave kovrče Marilyn Monroe bile su dio njezina imidža. Zbog čega je ona izgledala tako privlačno?
  
  Retro-kovrče naglašavaju više okrugla lice nego manja i izdužena. Marilyn Monroe imala je kosu dugu do brade, postepeno ošišanu i obojenu u platinasto-plavu boju. Kovrče su bile velike, a kako joj je kosa bila kraća, nije ih bilo mnogo. Uz tu senzualnu frizuru odlično pristaju jarko crvene usne i crni tuš za oči.
  
  

• Kako oblikovati frizuru Marilyn Monroe

  1. Nanesite šaku pjene za volumen ili styling pjene na ručnikom prosušenu kosu.
  
  2. Češljem napravite razdjeljak na stranu.
  
  3. Uvijte široke pramenove kose na uvijače ili kovrčalo s nastavkom šireg promjera.
  
  4. Nakon sušenja kose pažljivo izvucite uvijače iz ohlađene kose. Ako koristite kovrčalo, na nekoliko sekundi držite pramen uvijenim oko kovrčala, a zatim izvucite kovrčalo.
  
  5. Prstima oblikujte kovrče. Češljem nanesite gel u kosu kako bi frizura izgledala elegantno. Ako više volite ležeran stil, onda nekoliko puta prstima prođite kroz kosu.
  
  6. Nanesite lak za kosu za više sjaja i postojanost frizure.
  
  
  Pozivamo vas da uživate u našim fotografijama ikone stila Marilyn Monroe i nekih današnjih zvijezda s glamuroznim kovrčama. Pogledajte našu galeriju frizura!
  
  

• Galerija: Frizura Marilyn Monroe

  

  
  

  
  

  Frizura Marilyn Monroe

  Marilyn Monroe naglasila je svoju ženstvenost glamuroznim kovrčama i jednostavnim, ali privlačnim haljinama
  
  

  
  

  • 
    
  • 
  •  
  •  
  • 
  •  
  •  
  • Izvor  http://www.schwarzkopf.com.hr/

Zaštita kose od sunca

Kosu ne morate skrivati pod šeširom da biste je zaštitili od sunca

© iStockphoto

Provjerite svoju kozmetiku i pogledajte koliko imate proizvoda za zaštitu od sunca u obliku losiona, krema i sprejeva! A imate li zaštitu od sunca za svoju kosu? Jeste li pronašli što da biste zaštitili kosu od pretjerane izloženosti suncu? Pročitajte kako kosa može ostati zdrava i blistava dok uživate u sunčanim danima

• Ljeto privlači bezbrižnim, sunčanim danima i zabavnim aktivnostima na zraku. Nema više zimske depresije jer svjetlo i toplina sunca njeguju naše duše i sva naša osjetila. No to sunce koje u nas unosi živost, pravi je stres za našu kosu. Zrake ljetnoga sunca kao i vjetar koji miluje našu kosu ujedno uništavaju zaštitni sloj lipida svake vlasi. Vaša će kosa ubrzo pokazati njihov štetni učinak. Bit će gruba i suha poput slame da se ni zrake najblistavijeg ljetnog sunca neće moći odražavati u vašoj beživotnoj kosi i ona neće sjajiti.
  
  Sunčeve zrake potamnjuju našu kožu. Dok uživamo na suncu, koža stvara tamnije zaštitne pigmente. Upravo se suprotno zbiva s kosom. Sunce izbjeljuje pigmente vlasi, bilo da su pigmenti prirodni ili umjetni.
  
  Evo dobre vijesti: vaša se kosa ne mora isušiti na ljetnom suncu i njezina boja ne mora izblijedjeti. Odgovarajuća zaštita kose od sunca može to spriječiti. Sada možete uživati u ljetnom suncu bez šešira i imati zdravu, blistavu kosu.
  
  

• Odgovarajuća zaštita od sunca za vašu kosu

  Zaštitu od sunca trebali biste na kosu nanositi cijelo ljeto kako biste spriječili da jake UV-zrake oštete kosu. Neka vam nanošenje zaštite kose od sunca postane dio rutine nakon svakog pranja kose.
  
  Priručnim sprejevima sa zaštitom od sunca možete zaštititi svoju kosu od pretjerane izloženosti suncu prije nego što izađete na zrak, dok uživate u ljetnoj zabavi i nakon izlaganja suncu. Sprej svaku vlas obavija bezmasnim zaštitnim slojem. Sprejevi za zaštitu od topline uređaja za kosu također štite kosu od UV oštećenja.
  
  Zaštitu od sunca ravnomjerno poprskajte po kosi najmanje 30 minuta prije nego što izađete na neku ljetnu aktivnost. Četkom ili češljem sa širokim zupcima možete je ravnomjerno raspodijeliti po cijeloj kosi. Zaštita od sunca nije samo važna za kosu, nego i za vlasište. Vlasište je osjetljivo i stoga brzo izgori na ljetnom suncu. Zato ne zaboravite zaštitu od sunca nanijeti i na razdjeljak.
  
  

• Kako zaštititi kosu od UV-zraka

  Pošišajte vrhove kose prije početka sezone plivanja. Izmorena kosa ubrzo se pretvara u ispucale vrhove. Pošišani vrhovi kose snažniji su i otporniji na razne utjecaje.
  
  Nakon svakog plivanja obavezno sperite sol ili klor s kose kako biste umanjili štetu. Kosu isperite običnom vodom. Ako u blizini nema tuša, kosu možete isprati bocom negazirane vode.
  
  Nakon dana na suncu operite kosu vrlo blagim šamponom.
  
  Treba obratiti pozornost na znakove koje nam šalje naša koža. Ako imate osjećaj da vas zateže, tada je vrijeme da i kosi date potrebnu vlažnost. Barem jednom tjedno stavite hranjivu masku na kosu. Takvi tretmani obnavljaju vlažnost i revitaliziraju vlasište i kosu.
  
  Voljeli biste da vam je to netko rekao prije nego što je sunce uništilo sjaj vaše kose koja je usto ostala bez volumena? Imamo lijek i za suncem oštećenu kosu. Anti-frizz proizvodi osobito su dobri ovlaživači te sprječavaju kuštravost i elektricitet u kosi.
  
  Sunce još više izbjeljuje posvijetljenu kosu. Oprez: kemijske reakcije izbijeljene kose s ionima barka ili klora iz bazena mogu ostaviti zelenu primjesu u vašoj plavoj kosi. Sigurni smo da vam se neće svidjeti takva zelena kosa, pa vam preporučujemo spas: otopite aspirin u litri vode i isperite njome kosu.
  
  Jedite mnogo svježeg voća i povrća. Vitamini A i B, kao i drugi hranjivi sastojci, održavaju vašu kosu snažnom i zdravom.
  
  
  Izvor http://www.schwarzkopf.com.hr/
  

Ljetna plaža-blond kosa za svakoga

Prekrasna plaža-blond kosa za vas!

© Pando Hall

Mjesec dana sunca i slanog mora stvara najljepšu plaža-blond boju. Želimo vam pomoći, ako mjesec dana na plaži nije u vašim planovima za ovu godinu, a želite se pridružiti privlačnom plaža-blond trendu. Niže ćete pronaći sve najbolje trikove i postupke.

• Sunce i slana voda utječu na vašu kosu bilo da je ona crna, smeđa, tamnoplava ili svijetloplava. Ovisno o boji, stanju i strukturi kose, zrake sunca i more stvaraju pramenove ili posve posvijetle vašu kosu. Međutim, sunce i more više nisu jedini način kako da uhvatite ljeto u svojoj kosi. Doznajte kako možete dobiti tu privlačnu ljetnu frizuru.
  
  

• Izbjeljivanje: Plaža-blond za brinete

  Depigmentacija stvara čaroliju „ljetne kose“. UV-zrake u zrakama sunca uništavaju pigmente boje u vašoj kosi, a slana voda pojačava taj učinak izbjeljivanja. Izbjeljivanje vaše kose kućnim proizvodima za kosu posvijetlit će tamnosmeđu do crnu kosu za dvije do tri nijanse; svijetlosmeđu do srednje smeđu za do osam nijansi. Držite se preporuke vremena djelovanja boje na kosi kako ne bi bilo iznenađenja i panike.
  
  

• Plaža-blond: Pramenovi za tamnoplavu do srednje plavu kosu

  Svijetli su pramenovi zgodni i tipični za čaroliju sunca u našoj kosi. Pramenovi su savršeno rješenje za srednje do tamnoplave plavuše koje žele uhvatiti taj divan učinak ljetnog sunca u svojoj kosi, ali ne vole ili ne žele izbjeljivati cijelu kosu. Kupite set za izbjeljivanje da taj izgled dobijete kod kuće. Jednostavno upotrijebite četku ili aplikator i nanesite boju na pramenove kose. Pramenovi će biti do šest nijansi svjetliji, ovisno o proizvodu i vašoj boji kose.
  
  

• Plaža-blond: Sun-in sprej za plavuše

  Imate li prirodnu plavu kosu? Ako imate, samo ste jedan mali korak od plaža-blond boje iz svojih snova. Upotrijebite malo sun-in spreja (izbjeljivač u spreju) i napravite ljetne pramenove u svojoj kosi. Poprskajte sun-in sprej ili tekućinu na nekoliko pramenova kose ili cijelu kosu. Svaka primjena posvijetlit će vašu kosu za četvrtinu nijanse.
  
  

• Plaža-blond: Pastelni odsjaji u vašoj kosi

  Pastelno je čarobna riječ za modernu plaža-blond boju. Svijetloplava kosa i suptilni pastelni tonovi stvaraju prekrasne efekte. Taj izgled možete postići tretmanima za kosu od kojih će vaša kosa imati odsjaje u pastelnim bojama (pastel luminaire). Taj efekt izgleda osobito lijepo na svijetloplavoj do tamnoplavoj kosi.
  
  
   http://www.schwarzkopf.com.hr/

Trendi boja 2012. je bež-plava

Nazdravimo novim nijansama boje šampanjac. Nježna šampanjac plava i bež-plava najpopularnije su boje za 2012. Niže pročitajte više o slavnim osobama koje su već posegnule za tim bojama.

• Platinasto-plava bila je hit boja 2011. Trend 2012. je šampanjac plava. Lanjska bijelo-plava zamijenjena je nježnijom bež-plavom i blistavim šampanjac plavim nijansama. Taj trend ima svojih prednosti. Ovisno o prirodnoj boji vaše kose, potrebno je mnogo manje izbjeljivanja. Naravno, izbjeljivanje je potrebno da bi se kosa pripremila za nove nijanse plave boje, ali ne u toj količini.
  
  

• 

  Supermodel Jessica Stam svojom je bež-plavom bojom kose uljepšala kreacije na modnoj reviji Anne Sui 2012.

  © Getty Images

  Modni dizajneri također su posegnuli za nježnijim nijansama plave boje. To je bilo očito na predstavljaju kolekcija za proljeće/ljeto 2012. na Fashion Weeku. Skupina vilinskih plavuša duge kose nosila je djevojačku modu Rodartea. Kosa im je svjetlucala bež-plavim i šampanjac nijansama.
  
  Francisco Costa, glavni dizajner kuće Calvin Klein, poznat je po stvaranju jednostavne i minimalističke odjeće. Ove je godine odabrao modele poput Patricije van der Vliet i Hanne Gaby Odiele kako bi na njima pokazao svoje delikatne kreacije. Bež-plava kosa tih modela naglašavala je dojam nevinosti dizajnerove linije.
  S druge strane modnog svijeta, Anna Sui pozvala je posjetitelje modne revije na povratak u sedamdesete prošlog stoljeća. Njezini modeli bež-plave kose nosili su šarene uzorke, bluze s mašnama i volanima te raznovrstan nakit. Nije nas iznenadilo što je „Miss Hippie Chic“ odabrala modele poput 25-godišnjeg kanadskog supermodela Jessice Stam koja je trenutačno vrlo popularna među dizajnerima i modnim kućama. Njezina duga bež-plava kosa sigurno ima veze s time.
  
  Koja je razlika između bež-plave i šampanjac plave boje? Evo našeg odgovora:
  

• Bež-plava

  Bež-plava slična je klasičnoj svijetloplavoj do srednje plavoj boji kose prirodnoga sjaja, svilenkasta izgleda i srednje pigmentacije. Za razliku od šampanjac plave, bež-plava kosa uvijek ima zlaćanu primjesu. Za blistaviji efekt tamnoplavu i smeđu kosu treba izblijedjeti prije nanošenja bež-plave boje na kosu. Srednje plava do svijetloplava kosa može se obojiti u tu boju bez izbjeljivanja.
  Bež-plava kosa, nježno potamnjeli ten i zelene oči osobito je privlačna kombinacija.
  
  

• Šampanjac plava

  Šampanjac plava kosa izgleda kao vrlo svijetla, prirodna plava kosa. Za razliku od bež-plave boje, ima hladan odsjaj. Rijetko tko ima tako svijetlu prirodnu boju kose, stoga se kosa mora izblijedjeti prije bojenja. Da biste dobili šampanjac plavu boju kose trebate boju za kosu koja ima hladnu, a ne zlaćanu primjesu. Šampanjac plava kosa osobito lijepo izgleda u spoju sa svijetlim tenom i plavim očima.