субота, 16. јануар 2016.

Želim ti dovoljno…

Nedavno sam prisutvovao razgovoru između majke i kćeri na aerodromu koje su se pozdravljale poslednji put u životu, u trenutku kad se na razglasu čula najava da avion kojim kćer treba otputovati uskoro poleće. Stojeći u blizini sigurnosne kapije, one se zagrle i majka kaže: “Želim ti dovoljno.” Kćer odgovori: “Mama, naš zajednički život je bio više nego dovoljno. Tvoja ljubav je sve što sam ikada trebala. Takođe ti želim dovoljno, mama.” Poljube se i kćer ode. Majka je prišla prozoru gdje sam sedio. Stojeći tamo, vidio sam da je htela i da joj je potrebno zaplakati. Nisam htio narušiti njenu privatnost, ali ona je prišla meni i rekla: “Jeste li ikad morali nekome reći zbogom znajući da će to biti zauvek?”   




 

“Da, jesam”, odgovorio sam. “Oprostite što pitam, ali zašto kažete da je to zauvek zbogom?”
“Ja sam stara, a ona živi tako daleko. Ispred mene stoje izazovi i u stvarnosti njen će sledeći poset biti moj sprovod”, reče ona.

Kad ste rekli zbogom, čuo sam da govorite, “Želim ti dovoljno. Smem li pitati što to znači?”

Počela se smiješiti. “To je želja koja se prenosi iz prijašnjih generacija. Moji roditelji su tu izreku uvek koristili.” Ona zastane na trenutak i zagleda se, kao da se pokušava setiti detalja i onda se još više nasmeši.

“Kad smo rekli Želim ti dovoljno zaželeli smo jedno drugom život ispunjen s dovoljno dobrih stvari koje su im potrebne”. Zatim se okrene prema meni i podeli sledeće, recitujući po sećanju:
“Želim ti dovoljno sunca da tvoj stav bude osvetljen.
Želim ti dovoljno kiše da više ceniš sunce.
 Želim ti dovoljno sreće da održi tvoj duh živim.
Želim ti dovoljno boli, tako da se i najmanja radost u životu čini mnogo većom.
Želim ti dovoljno dobitka da zadovolji tvoje želje.
Želim ti dovoljno gubitka da cijeniš više ono što već imaš.
Želim ti dovoljno pozdrava dobrodošlice da lakše prebrodiš poslednje zbogom.”
Tada je zaplakala i otišla.
Kažu da je potrebna samo minuta da pronađeš posebnu osobu. Sat da je ceniš. Dan da je zavoliš. I celi život da je zaboraviš.
Napisao: Bob Perks

Izvor zenskikutak.rs

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.