БОГОЈАВЉЕНСКА НОЋ

БОГОЈАВЉЕЊЕ (грч: τα θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια τοΰ Θεοΰ, τα φωτά - Теофанија, Епифанија), празник којим се прославља догађај који се десио непосредно након што је Св. Јован Претеча крстио Исуса Христа у реци Јордану. Док је Исус излазио из воде, угледао је Св. Јован како се отворише небеса, и Свети Дух у облику голубице сиђе на Исуса Христа, и са неба се чу глас: "Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи!" Овај тренутак представља објављивање Богочовека и јавно увођење Исуса Христа у спаситељску дужност. Слави се 6. јануара.
Христос на иконама обично стоји наг у Јордану, Претеча на обали реке, једну руку држи на Христовој глави, другу уздигнуту. Са неба, у светлосном млазу, спушта се голуб у виду Светог Духа. Са друге стране реке су Анђели, носе Хирстову одећу. Испод Претече слика се персонификација реке Јордан у лику старца, који се клечећи осврће у страху, као побеђено паганство, а у рукама му је посуда из које извире вода ове реке. Понекад се, као у Грачаници, приказује како Христос стоји у води на вратима пакла и тиме се каже да је свети обред Крштења предуслов спасења.

 

Сина Божјег крстио је на Богојављење Јован Крститељ или Јован Претеча, а предање каже да су се у тренутку крштења небеса отворила и чуо се глас Бога Оца: "Ово је Син мој љубезни, који је по мојој вољи".
Према хришћанском учењу, Богојављење је један од највећих празника, јер је на Јордану први пут објављена тајна Свете Тројице и први пут су се заједно појавили Отац, Син и Свети Дух, који је у тренутку крштавања, у облику светлосног голуба, слетео на главу Исуса Христа.
Празновање Богојављења подсећа хришћане да мисија Сина Божјег није почела његовим рођењем, већ крштењем, јер је до 30. године Исус Христос живео обичним животом дрводеље, са мајком и праведним Јосифом.
Исус Христос је живео још три године после крштења, испуњавајући своју мисију искупљења људског рода од прародитељског греха. Богојављење се слави увек 19. јануара (6. јануара по јулијанском календару), уочи празника посвећеног светом Јовану Крститељу.
У Богојављенској ноћи, према древном веровању, отвара се небо, а ко би то опазио, Бог би му испунио сваку жељу коју искаже. Ко гледа - отвориће му се!
Жеља, дакле, може бити било која, али само једна и јасно изречена - без грешке и недоумице.
У Богојављенској ноћи, према древном веровању, отвара се небо, а ко би то опазио, Бог би му испунио сваку жељу коју искаже. Ко гледа - отвориће му се!
Жеља, дакле, може бити било која, али само једна и јасно изречена - без грешке и недоумице, и то ону која заиста може да се оствари, и да се при том мора бити скроман.

 
Народни обичаји

Некада, од 28. новембра до Богојављења, није могло бити свадби ни венчања, а венчани дани су били од овог празника, у току целих месојеђа до месних поклада. Зато је код народа био обичај да се на Богојављење, ако је лепо зимско време, девојке и младићи лепо обуку, те иду на литију на водоосвећење, али највише иду "да би се гледали", да се младићима јаве прилике с којима да се жене, а девојкама за кога да се удају. Од тог дана обично настају прошевине и свадбе.
У народу постоји и веровање да се преко ноћи, уочи Богојављења, на неколико тренутака отварају небеса.

   
 Водоосвећење на навечерје Богојављења врши се у храму, а на Богојављење изван храма, обично на реци, мору или извору воде. Богојављенска вода се чува у кућама преко целе године, узима се "на таште" као и нафора.


 

Богојављенска вода

Прва забележена сведочанства ο освећењу воде за крштење оглашених у поноћ овог празника имамо већ у IV веку. Ο свежини ове воде која се годинама чува и не поквари се, говори Св. Јован Златоусти. По Јерусалимском типику, којим се руководи у своме богослужењу и Српска Православна црква, вода се освећује два пута:
Уочи Богојављења, у спомен Јовановог крштења,
На сам дан празника после заамвоне молитве.
Освећење се врши у спомен Спаситељевог крштења којом приликом се свету открила тајна Свете Тројице:
Бог Отац говорио је Сину са неба.
Бог Син се крштавао у реци Јордану.
Бог Свети Дух сишао је приликом крштења на главу Бога Сина у облику голуба.
Водоосвећење на навечерје Богојављења врши се у храму, а на Богојављење изван храма, обично на реци, мору или извору воде. Богојављенска вода се чува у кућама преко целе године, узима се "на таште" као и нафора. То је вода која се не квари, јер је благослов Божији ослободио последица греха; "оздрављена" је и иста је каква је била пре прародитељског греха и његових последица по природу. Назива се још и "великом агиазмом"

Извор  Света Петка Ђунис