Ovaj dan strogo postimo po mogućnosti na „suhojedenju“, osim ako padne u
subotu ili nedelju, kada razrešavamo „na ulje“. Ovim postom se pripremamo
za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.
Krstovdan
SPC i vernici 18.januara obeležavaju Krstovdan, dan kada se praznuju dva događaja u vezi sa Časnim Krstom Hristovim. Prvi je pronalazak Časnog Krsta na Golgoti a drugi njegov povratak iz Persije u Jerusalim.
Obilazeći svetu zemlju, sv. carica Jelena naumi da potraži Časni Krst Gospodnji. Kako je samo neki Jevrejin po imenu Juda znao gde se Krst nalazi, prisiljen od carice prizna da je mesto gde se on nalazi pod Venerinim hramom na Golgoti koga je podigao car Adrijan. Po naređenju carice Jelene, porušiše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. I, za vreme dok je carica bila u nedoumici koji je od njih pravi, mimo tog mesta prolazila je povorka sa mrtvacem. Tada ih patrijarh Makarije posavetova da na mrtvog čoveka stavljaju redom jedan po jedan krst. I kad staviše treći, mrtvac ožive, pa po tome poznaše da je to Časni i životvorni Krst Hristov. Staviše ga potom na jednu bolesnu ženu, i ona ozdravi. Tada patrijarh uzdiže krst da ga sav narod vidi, a svi prisutni pevaše: Gospode pomiluj! Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i u njega položi krst.
Kasnije, car Hozroj osvoji Jerusalim; mnogi narod odvede u ropstvo a Krst Gospodnji u Persiju, gde je ležao 14 godina. 628. godine grčki car Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom vrati Krst u Jerusalim. Ušavši u grad, car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima, no najedanput stade i ne mogaše više ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija vide anđela koji cara sprečavaše da u raskošnom odelu ide pod Krstom i to onim putem kojim je Hristos, bos i ponižen, išao. Ptrijarh to reše caru. a ovaj se svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.
Ovaj praznik još se naziva i Vozdviženje Časnog Krsta, i uvek se, bez izuzetka posti, bez obzira što nije na postu ili ne pada u posni dan.
Od Božića do Bogojavljenja pravoslavni Srbi se među sobom pozdravljaju tradicionalnim božićnim pozdravom „Mir Božji, Hristos se rodi! - Vaistinu se rodi!“ Period od Božića do Krstovdana spada u „trapave sedmice“ tokom kojih se ne posti ni sredom, ni petkom. Na Krstovdan Crkva propisuje jednodnevni post na vodi.
Ko se krstom krsti, na Krstov dan posti.
Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili - oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao - zimski Krstovdan.
Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos. U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.
Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.
Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji "pada". Prema predanju tog dana se ukrštaju vetrovi pa u nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu.
Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.
subotu ili nedelju, kada razrešavamo „na ulje“. Ovim postom se pripremamo
za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.
Krstovdan
SPC i vernici 18.januara obeležavaju Krstovdan, dan kada se praznuju dva događaja u vezi sa Časnim Krstom Hristovim. Prvi je pronalazak Časnog Krsta na Golgoti a drugi njegov povratak iz Persije u Jerusalim.
Obilazeći svetu zemlju, sv. carica Jelena naumi da potraži Časni Krst Gospodnji. Kako je samo neki Jevrejin po imenu Juda znao gde se Krst nalazi, prisiljen od carice prizna da je mesto gde se on nalazi pod Venerinim hramom na Golgoti koga je podigao car Adrijan. Po naređenju carice Jelene, porušiše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. I, za vreme dok je carica bila u nedoumici koji je od njih pravi, mimo tog mesta prolazila je povorka sa mrtvacem. Tada ih patrijarh Makarije posavetova da na mrtvog čoveka stavljaju redom jedan po jedan krst. I kad staviše treći, mrtvac ožive, pa po tome poznaše da je to Časni i životvorni Krst Hristov. Staviše ga potom na jednu bolesnu ženu, i ona ozdravi. Tada patrijarh uzdiže krst da ga sav narod vidi, a svi prisutni pevaše: Gospode pomiluj! Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i u njega položi krst.
Kasnije, car Hozroj osvoji Jerusalim; mnogi narod odvede u ropstvo a Krst Gospodnji u Persiju, gde je ležao 14 godina. 628. godine grčki car Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom vrati Krst u Jerusalim. Ušavši u grad, car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima, no najedanput stade i ne mogaše više ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija vide anđela koji cara sprečavaše da u raskošnom odelu ide pod Krstom i to onim putem kojim je Hristos, bos i ponižen, išao. Ptrijarh to reše caru. a ovaj se svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.
Ovaj praznik još se naziva i Vozdviženje Časnog Krsta, i uvek se, bez izuzetka posti, bez obzira što nije na postu ili ne pada u posni dan.
Od Božića do Bogojavljenja pravoslavni Srbi se među sobom pozdravljaju tradicionalnim božićnim pozdravom „Mir Božji, Hristos se rodi! - Vaistinu se rodi!“ Period od Božića do Krstovdana spada u „trapave sedmice“ tokom kojih se ne posti ni sredom, ni petkom. Na Krstovdan Crkva propisuje jednodnevni post na vodi.
Ko se krstom krsti, na Krstov dan posti.
Danas je Krstovdan
Srpska
pravoslavna crkva (SPC) i pravoslavni vernici danas slave Krstovdan,
kao uspomenu na prve hrisćane koji su primili veru na samom početku
hrišćanske propovedi.Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili - oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao - zimski Krstovdan.
Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos. U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.
Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.
Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji "pada". Prema predanju tog dana se ukrštaju vetrovi pa u nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu.
Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.