Osećanje zahvalnosti

Autor: Zoran Milivojević

Илустрација С. Печеничић

Iako je osećanje zahvalnosti dugo bilo zanemarivano, rezultati istraživanja vršenih u poslednjih petnaestak godina pokazali su da je zahvalnost veoma važno osećanje, čvrsto povezano s doživljajem lične ispunjenosti i zadovoljstva životom.
Ljudi osećaju zahvalnost nakon što im je neko drugi pomogao da ostvare neku svoju važnu želju ili da zaštite neku svoju visoku vrednost. Ljudi po pravilu ne osećaju zahvalnost zato što je neko izvršio svoju dužnost, nego kada je učinio nešto što niti je morao, niti bio dužan da učini, već je to učinio na osnovu svoje odluke i slobodne volje. Zato datu uslugu doživljavaju kao dar, poklon.
Iako se zahvalnost najčešće oseća prema drugim ljudima, ljudi mogu biti zahvalni i Bogu ili višoj sili. Ideja zahvalnosti jedna je od centralnih ideja ne samo u hrišćanstvu, već i u drugim religijama.
Reč zahvalnost dolazi od „hvala za”. Slično je i sa rečima za zahvalnost u drugim jezicima. Tako je, na primer, engleska reč gratitude izvedena iz latinskog gratia – hvala.
U odnosu na to koliko često osećaju zahvalnost prema drugima, ljudi mogu da se podele u više kategorija, od često zahvalnih do nezahvalnih. Da bi se merila ova različitost napravljeni su psihološki testovi, a zatim su razne sklonosti doživljavanju zahvalnosti upoređene s raznim drugim osobinama. Tako je utvrđeno da su ljudi koji češće osećaju zahvalnost znatno zdraviji i psihički i fizički. Oni i duže spavaju, manje su skloni depresiji, otporniji su na stresove, uspešnije se hvataju ukoštac s problemima, više prihvataju sebe, imaju razvijenu empatiju, darežljiviji su i spremniji da pomognu. Rezultati nekih istraživanja čak su potvrdili da je najjača povezanost nečijeg subjektivnog osećanja blagostanja upravo sa sklonošću te osobe da bude zahvalna.
Kako je moguće da je jedno ovakvo osećanje toliko blagotvorno? Verujemo zbog toga što ga povezujemo s ljubavlju: zahvalnost je osećanje koje nastaje kao reakcija na primanje tuđe ljubavi. Isti gest se na jednom nivou doživljava kao usluga koju drugi čini, a na dubljem nivou kao gest izražavanja ljubavi druge osobe. Zato oni koji često osećaju zahvalnost drugima zapravo često osećaju da ih drugi vole. Oni ne samo da doživljavaju dobrotu drugih već i da su vredni ljubavi.
Upravo zbog povezanosti zahvalnosti i pozitivnih stanja, nastale su razne „vežbe” zahvalnosti. Od toga da se osoba pred spavanje seti tri stvari koje je doživela tog dana a za koje jeste zahvalna, pa do vođenja detaljnog ličnog „dnevnika zahvalnosti”. Ove tehnike mogu da pomognu samo u meri u kojoj osobi omogućavaju da razvije stav poštovanja sebe i drugih, voljenja sebe i drugih. Ne verujemo da zahvalnost „uzrokuje” pozitivne pojave, već da su i one i zahvalnost izraz onoga što su mnogi izgubili: pozitivnog životnog stava prema drugima i sebi.

Izvor Politika, rs