субота, 23. јануар 2016.

Bajka o cekanju.

Crtam ti tajni plan o ljubavi. 
Nekad kad me izgubis da znas da me vratis. 
Iako je prekinut, obecala sam sebi "dosanjacu svoj san". 
Do sada sam bila puno toga. 
Od devojcice sa bojicama, preko svih princeza i uvek ljubila one zabe sto nikad ne postaju princevi.
U isto vreme bila i Petar Pan i Zvoncica. 
Druzila se s patuljcima i samo ponekad videla nekog princa - tudjeg. 
Borila se sa uzasnim vesticama i zlim carobnjacima. 
Trcala za zecom, ispijala cajeve sa ludim sesirdzijama i bezala sa balova tacno u 12. 
Sada samo od secanja na sve te bajke i zivim. 
Ali veceras smisljam jednu samo za tebe. 
Biram najneznije reci koje ces procitati samo ti. 
Ova bajka je moja, smisljam je sama i hocu u njoj i zvezde i duge zajedno. 
Hocu! 
I puno osmeha. 
Oblaci ce biti nisko, da mozes lagano da setas po njima bez muke.
Imaces i krila da uvek mozes da mi se vratis. 
I dopisacu i jednu laganu melodiju, za poslednji ples kroz osecanja.
I nebo ce biti plavo, i trava ce biti roza. 
Briga me.
Meni je roza mnogo lepsa. 
Dodacu sve ono sto izaziva osmeh, sto podseca na ljubav. 
Napisacu i deo o mostu, osvetljenom najdivnijim bojama, i bice to jedan od onih mostova za najsavrseniji poljubac. 
Smislicu najsavrseniji trenutak zivota i stacu tu i cekati te.






Izvor

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.