Snaja i zet kao nova deca

Autor: Zoran Milivojević

 

(Илустрација Срђан Печеничић)

 

Kao jedan od najčešćih razloga za razvod braka u našoj zemlji navodi se „mešanje roditelja” druge strane. Ovu pojavu porodični terapeuti nazivaju „problem sa granicama” i smatraju je posledicom što roditelji ne gledaju na novu zajednicu u koju je stupila njihova ćerka ili sin kao na odvojenu celinu, već kao na produžetak njihove već postojeće porodice. Zato ne priznaju postojanje granice između roditeljske, primarne porodice i novonastale, sekundarne porodice.
Jedan od razloga za nastanak ovog problema jeste u tome što naši roditelji – uostalom kao i većina roditelja u južnoj Evropi – teško priznaju svojoj odrasloj deci da su zaista odrasla. Definicija deteta je da je to osoba do svoje napunjene 18. godine, a nakon toga ona jeste nečiji odrasli sin ili ćerka. Za razliku od deteta, odrasla osoba je sposobna za samostalni život tako da nije zavisna od roditelja. Međutim, mnogi roditelji gledaju na osamostaljivanje sina ili ćerke kao na neku vrstu emotivne izdaje, kao na napuštanje, kao na poruku da su postali beskorisni. Zato često upućuju psihološku zabranu odvajanja: Šta ti fali kod nas? Da te nismo nečim uvredili?
Kada odraslo „dete” stupa u brak, roditelj sa ovakvim stavom vidi priliku da svoju porodicu proširi za jedno novo „dete” – snahu ili zeta. Tako roditelji sami sebi dodeljuju pravo da se „mešaju” za dobro dece ili deteta.
Mladi su često u konfuziji uloga: postojećim ulogama sina ili ćerke, pridodate su uloge muža ili žene, kao i oca ili majke. Pojavljuju se situacije u kojima osoba koja je u različitim ulogama treba da izabere da li će biti dobra ćerka ili dobra žena.
Kada nastanu transgeneracijski konflikti pravilo je da svako treba da uredi odnose sa svojom primarnom porodicom i tako odbarani „granicu” sekundarne porodice. Greška je kada on pokušava da bude podjednako dobar sin i dobar muž, pa se povlači i zahteva da konflikt rasprave ona i njegova mama. U toj situaciji će se mama osećati nepoštovano od snaje, a snaja nezaštićeno od strane muža.
Nekada je potrebno odabrati stranu jer se ne može biti istovremeno i dobar sin (ili ćerka) i dobar muž (ili žena). Ukoliko su odnosi između supružnika dovoljno dobri, sasvim je razumljivo da će se prednost dati sekundarnoj porodici, a ne primarnoj.
Svaki dobar roditelj treba da prihvati kao prirodnu i ispravnu činjenicu da će njegovom voljenom, sada već odraslom detetu, neko drugi postati važniji od roditelja. Mudar roditelj pristupa novonastaloj zajednici poštujući njenu privatnost i već uspostavljene odnose u njoj. Test roditeljske mudrosti je stepen tolerantnosti prema odlukama koje mladi donose, a koji se ne sviđaju roditeljima.

Izvor Politika. rs

Test od samo 1 minute, a govori sve o vama

 

Kotač života je najkraći osobni test koji koriste mnogi psiholozi i life coach treneri, a genijalan je alat za brzi vizualni prikaz kako vam ide u 8 najvažnijih aspekata života.

Test traje oko 1 minutu, a vizualno će vam pokazati koliko glatko ide vaš kotač života, odnosno koliko ste izbalansirani, koje su vam jake strane, a na čemu trebate više raditi u životu.
Život svakog čovjeka sastoji od 8 najvažnijih segmenata: ljubav (u romantičnom smislu), karijera (poziv, kreativni i intelektualni napredak), osobni razvoj (psihološki razvoj, emocije, duhovnost), zdravlje, odnosi (prijatelji, obitelj), hobi, zabava i relaksacija, životni stil (stanovanje, blagostanje, kvaliteta života i okoliš), novac…
Svi znamo koliko je važno održavati ravnotežu u svim pravcima života, inače dolazi do akumuliranja stresa, potiskivanja, negativnih emocija što s vremenom može dovesti do problema u odnosima, depresije i bolesti.

Kako raditi ovaj test?

Uzmite list papira i precrtajte (ili isprintajte) sliku koju vidite ispod:

 

Ocijenite svoje zadovoljstvo svakim ovim segmentom života za protekli period života (mjesec, 6 mjeseci, godina,…) na skali od 1 do 10.
Nakon toga spojite točke (ocjene) linijom po kotaču života i pogledajte koji oblik ste dobili.
Jeli to veliki pravilni krug, kocka ili neki mali čudni oblik?
Dakle, dobit ćete vizualno svoj osobni “kotač života”, a zajedno s njim i razumijevanje na što trebate pokloniti više pažnje. Očito, teži se dobiti što pravilniji i veći krug.

Ne očajavajte ako kod vas ni u jednoj skali nema ocjene 10 ili ako niste dobili veliki pravilni krug, već neku malu kocku ili bilo što. To je tek početak vašeg boljeg života.
Psiholozi uvjeravaju da redovnim analiziranjem na ovom kotaču, odnosno osvještavanjem kvalitete svih 8 aspekata vašeg života, možete napraviti brz napredak i da će vaš “kotač života” postati okrugliji, veći i vrtit će baš kao podmazan  
Radite ovu vježbu svaki mjesec kako bi vizualno pratili svoj napredak.
Probajte!

Izvor altertv.org

Sudbonosno DA: Što vam poručuje vaš broj vjenčanja

 

Sve ono što muškarac i žena odlučuju u vezi sa svojim brakom je važno, a jedna od najznačajnijih odluka može biti ona koja se tiče samog datuma vjenčanja. Datum koji budući supružnici izaberu može odrediti tok njihovog bračnog života.

Evo kako se izračunava taj broj: zbrojite mjesec, dan i godinu vašeg vjenčanja i svedite taj zbroj na jednoznamenkasti broj.
Primjer za vjenčane 27. travnja 1980. godine (27 + 4 + 1980 = 2011 = 2 + 0 + 1 + 1 = 4). Čak i ako ste već zaronili u bračne vode, ovo računanje ima smisla, jer vam može dati novi i neobičan kut promatranja vašeg braka.

Broj vjenčanja 1

Ovim datumom vlada Sunce. To potvrđuje značaj onoga što je u braku važno. Razdoblje zabavljanja je bilo nezaboravno, a i sam susret je bio veoma romantičan. Izbor baš ovog datuma za vjenčanje ukazuje na to da ste vi vrlo zaljubljen i nježan par, da težite potpunom sjedinjavanju s bračnim partnerom. U vama postoji snažna želja da brak uspije pa ste vjerojatno temeljito provjerili jedno drugo prije nego što ste objavili zaruke.

Broj vjenčanja 2

Ako se odlučite za ovaj dan, ili želite vjenčanje u najužem krugu ili pravu javnu ceremoniju. Majčini savjeti će u braku biti ili potpuno prihvaćeni ili sasvim odbačeni. Emocionalna zrelost će biti vrlo važan faktor uspjeha ovog braka. U svakom slučaju, nemojte se iznenaditi ako svi budu pustili neku suzu na vašem vjenčanju, jer će svi biti vrlo dirnuti. Razlog za sklapanje ovog braka kojim vlada Mjesec je najvjerovatnije želja za obitelji i toplinom doma, ili želja da se nađe srodna duša koja voli djecu ili je u stanju prihvatiti djecu iz prethodnog braka i pokuša im pruži roditeljsku ljubav. Ako su djeca jedini razlog za sklapanje ovog braka, možda je bolje da još jednom preispitate svoju odluku.

Broj vjenčanja 3

Ako se ne šalite kada kažete da hoćete sklopiti brak iz interesa, onda vam vjenčani dan broj 3 savršeno odgovara, kao vid oporavka vašeg materijalnog stanja kroz bračni dogovor. Možda ćete biti zabrinuti zbog mišljenja okoline, ali i opsjednuti idejom da vaše vjenčanje mora biti najveće i najljepše. Ipak, ako očekujete mnogo od braka, broj 3 vam jamči razočaranje. U ovoj vezi pod vladavinom Jupitera vjerojatno će se roditi puno djece, a obiteljski skupovi će predstavljati važan do vašeg života.

Broj vjenčanja 4

Ako ste razmišljali o svim obvezama i odgovornostima koje brak donosi i pažljivo odmjerili “za” i “protiv” ove važne odluke, vjerojatno ste izabrali dan broj 4 za svoje vjenčanje. Značaj ovog datuma vjenčanja je vjernost do groba. Par spojen u bračnu zajednicu ovog dana u stanju je raditi zajedno, da ostvari sve svoje ciljeve koje partneri pojedinačno ne bi uspjeli ostvariti. Bilo da se radi o kupnji kuće ili započinjanju obiteljskog posla, sve što budete radili pažljivo ćete prethodno isplanirati. Možda vas je sama sudbina spojila s vašim partnerom. Potreba za sigurnošću ponekad je glavna motivacija za opstanak braka. Pustiti korijene, nastaviti obiteljsko ime, izgraditi budućnost, neke su od fraza koje se vezuju za opstanak ove bračne zajednice kojom vlada Saturn.

Broj vjenčanja 5

Ako ste izabrali ovaj datum za dan svoga vjenčanja, znači da ste naglasak stavili na kvalitetu komunikacije koju imate sa svojim partnerom. Ova veza se mora boriti protiv dosade. Veza će obilovati putovanjima ili promjenama mjesta boravka. Mladi ljudi koji se rano vjenčaju i pomažu jedno drugom tijekom studija, ostajući aktivni i zainteresirani za svijet oko sebe, pravi su primjer ovog braka kojim vlada Merkur.

Broj vjenčanja 6

Ako ste odabrali baš ovaj datum za svoje vjenčanje, dobili ste blagoslov Venere za svoju bračnu zajednicu. Ljubav, nježnost, mir i sreća su obilježja ovog braka, mada to ne znači da ova zajednica ima anđela čuvara, već sami partneri moraju voditi računa što rade i moraju čuvati svoju vezu od raznih iskušenja. Naprotiv, može čak značiti da postoji potreba da se bračni partneri trude više od ostalih da bi ostvarili ono što žele zato što je brak najvažnija stvar u njihovom životu. U braku bi supružnici uvijek trebali dati sve od sebe da se izglade svađe, a ovaj brak pod vladavinom Venere omogućuje pomirenje u svakoj situaciji. Budite idealist, neka vaša ljubav bude prirodna, jer to je snaga ovog braka.

Broj vjenčanja 7

Ako ste izabrali ovaj dan za svoje vjenčanje, budite spremni za izmjene planova u posljednjem trenutku. Iako broj sedam ukazuje na iznenađenja u svakodnevnoj rutini, može ukazivati i na spas u posljednjem trenutku. Uran vlada situacijom, a njegov broj 7 može označavati i pogreške i ishitrene odluke. Ovo može biti vjenčani dan za koji se odlučuju osobe koje nemaju isto porijeklo, istu vjeru ili istu nacionalnost. Obje strane ove bračne zajednice će zahtijevati izvjestan stupanj slobode. 

Broj vjenčanja 8

Odlučujući se za ovaj datum vjenčanja vi pokazujete da želite biti složni sa svojim partnerom u svakom pogledu. Ovi partneri razumiju se pogledima pa je tako i pri prvom susretu oboma odmah bilo jasno da su kao stvoreni jedno za drugo. Bit će uspješni u zajedničkom poslu, ali će i u svakom drugom pogledu biti složni kao par. Ovo, također, može biti brak dvoje ljudi spremnih da se žrtvuju za karijeru svog partnera, diveći se hrabrosti koju partner pokazuje hvatajući se u koštac s izazovima svoje profesije. 

Broj vjenčanja 9

Ako ste za svoj dan vjenčanja odabrali ovaj datum, možda želite da vaš brak ostane tajna. Pod utjecajem Neptuna moguće je da se jedna strana odluči za bijeg od kuće radi sklapanja braka. Među partnerima postoji čvrsta duhovna veza, bilo da su oni toga svjesni ili ne. Brak sklopljen ovog dana je sudbinski, iako se čini da su svi bili protiv njega i da mu ni druge okolnosti nisu išle na ruku. Moguće je da se radi o bračnoj vezi u kojoj oba partnera imaju neku smetnju, emocionalne ili fizičke prirode, koju uz pomoć bračnog partnera žele nadvladati. Ako su potrebne žrtve, one će biti učinjene iz ljubavi.

Preuzeto sa: vrelo.ucoz.com

Izvor 

STOP: 11 znakova upozorenja koje vam svemir šalje kada ste na krivom putu

 

Mnogi ljudi vjeruju da im se stvari “samo događaju”, ali kada se povežemo sa svojom intuicijom, otkrivamo da sve ono što nam se događa – je naša vlastita kreacija

Mi možda nismo u potpunosti svjesni onoga što stvaramo iz trenutka u trenutak, ali na sreću svemir nam daje mnogo znakova koji nas obavještavaju kada smo na pravom putu, i (još važnije), kada smo na krivom putu. Ovaj članak će se fokusirati na znakove upozorenja iz svemira koji se mogu pojaviti u obliku neželjenih okolnosti i događaja, a koji ukazuju da smo – na krivom putu.
Ovi znakovi su pokazatelj da vaša energija ide ka (ili je trenutno zaglavila) u niskim frekvencijama. Vaše misli, osjećaji i djela usmjereni su negativno, a to stvara niz neželjenih okolnosti.
Isto tako, kada se vaše misli, osjećaji i djela odvijaju na visokoj vibraciji, stvari će se posložiti savršeno. Imat ćete izvrstan tajming i sretne okolnosti cijeli dan. To je razlog zašto je tako važno podići svoju vibraciju svjesnim odabirom pozitivnih emocija i misli.
Iako imamo mogućnost i izbor “titrati” cijelo vrijeme na visokim frekvencijama, izazov je za veliku većinu ljudi i ostati na visokim frekvencijama cijelo vrijeme. To je zato što su naše duše zapele ovdje na Zemlji u fizičkoj dimenziji koja je mnogo gušća i sporija od viših, eteričnih dimenzija. Jednostavan sastav našeg planeta i tijela je sastavljen od mnogo niže vibracijske energije nego što su naše duše.
Kao rezultat toga, vjerojatno ćemo naletjeti na neželjene okolnosti s vremena na vrijeme, ali to je u redu. Dokle god smo u stanju poslušati ove znakove upozorenja (ne dopuštajući našem egu da se fiksira na njih!), možemo se vratiti na pravi put jako brzo.
Dok se krećete kroz dan, dobra je ideja da obratite pozornost na neke od znakova upozorenja iz svemira. Ovdje ćemo nabrojiti 11 najčešćih… 

11 znakova upozorenja iz svemira

Nabiti, porezati, slomiti ili uštipnuti prst
Zaglaviti u velikoj prometnoj gužvi
Primanje negativnih, prljavih pogleda i podrugljivih, zlih primjedbi od drugih ljudi
Ozlijediti se
Neočekivani veliki troškovi ili računi 
Nelagodni instinktivni osjećaji u stomaku
Svađa sa svojim voljenima
Razboljeti se
Jaka glavobolja
Gubitak ili razbijanje vrijedne imovine
Neugodni mirisi, zvukovi ili okusi 

Svaki od ovih znakova je upozorenje da se trebate centrirati i usredotočiti te prilagoditi svoju frekvenciju. Kad naiđete na jedan od ovih znakova upozorenja – PRESTANITE! Nemojte nastavljati raditi na tom zadatku, ili nastavljati taj razgovor, ili biti i dalje opsjednuti mislima koje ste upravo imali, jer to vas ništa neće odvesti na mjesto gdje zaista želite biti.

Umjesto toga, duboko udahnite, napravite korak dalje od te situacije, pa čak i uzmite minutu da razmislite i meditirate, ako ste u mogućnosti. Ako prepoznate ove znakove upozorenja brzo i odmah djelujte; jednostavan čin odmaka i centriranje sebe će zaustaviti taj negativan zamah.
Kao konačna napomena, pokušajte ne biti opterećeni znakovima upozorenja. Govoreći i stalno razmišljajući o njima, vaš um stvara pouzdan način da snizi vibracijsku energiju. Uzmite ove znakove za ono što oni zaista jesu, jednostavni “stop znakovi”: Pozor, zaustavi se! Usredotoči se! I onda kreni dalje!

Uvijek vodite računa o visini svojih vibracija; dajte svoju pažnju i energiju samo na one misli, osjećaje i postupke koji istinski i duboko rezoniraju s vašom dušom, srcem i intuicijom.

Izvor altertv.org

L.N.Tolstoj - Karma

  

 Lav Nikolajevič Tolstoj (1828 – 1910) po rečima Džemsa Džojsa "nikada nije tup, nikada nije glup, nikada nije dosadan, nikada teatralan" i spada u genijalne klasike ruske književnosti.
Romani i pripovetke "gorostasa iz Jasne Poljane" su prevođeni na mnoge svetske jezike, a tvorac savremene indijske države, Mahatma Gandi svoju filosofiju nenasilnog otpora preuzima od poštovaoca i poznavaoca budizma i hinduizma, mislioca Lava Tolstoja. 

Nema Boga za onoga ko ne zna da ga nosi u sebi - tvrdi Lav Tolstoj potencirajući Božju zapovest - Ne ubij! - ukazujući da je ubistvo uvek ubistvo i da ga niko ne može opravdati nacijom, religijom ili bilo kojim drugim uverenjem, jer je za Tolstoja Istina iznad svega i pre svega.
 Zbog širine filosofske misli, sinod pravoslavne crkve grofa Lava Tolstoja 22. februara 1901. godine proglašava za jeretika i izopštava ga iz reda vernika. Braneći se Tolstoj kaže:
- Počeo sam od toga što sam zavoleo svoju pravoslavnu veru više od svog spokojstva; zatim sam zavoleo hrišćanstvo više od svoje crkve, a sada pak volim istinu najviše od svega. Sve do sada je za mene istina isto što i hrišćanstvo u mom poimanju – iznad svega i pre svega!

                                               KARMA

 (tekst je napisan 1894. i objavljen iste godine u br. 12 časopisa "Severni vesnik")
Napomena L. N. Tolstoja:
Karma je budističko verovanje da su osnovne karakterne crte i čitava sudbina svakog čoveka posledica njegovih postupaka u prošlim životima, te da dobro i/ili zlo u svačijem budućem životu zavise od uloženog ličnog napora da se zlo izbegne i da se čine dobra dela u tekućem životu.
Šaljem Vam budističku priču "Karma", a prevod je moj!. Ova priča mi se mnogo dopala zbog njene naivnosti, ali i zbog njene dubine. Naročito se, vrlo dobro objašnjava jednostavna istina, koju u poslednje vreme na sve načine i svekoliko pokušavaju da uguše, da se od zla spašavamo i da bogatstvo stičemo jedino svojim postupcima, te da ne postoji nikakva druga oruđa, koja mogu zameniti naše lične napore, usmerene ka ličnom, odnosno opštem bogatstvu i blagostanju.
Objašnjenje je izuzetno dobro, zato što postaje jasno, da je bogatstvo pojedinca pravo bogatstvo samo onda, kada je sveopšte. Jer, čim je razbojnik, koji je izašao iz pakla poželeo bogatstvo samo za sebe, istog momenta je bogatstvo prestalo da bude bogatstvo i razbojnik se stropoštao u bezdno pakla. Ova priča nekako iznova osvetljava dve osnovne hrišćanske istine: o tome, da je suština življenja samo u odricanju od ličnosti - ko ubije dušu, taj će dušu steći, a da je najveće blago samo u spajanju čoveka sa Bogom i preko Boga međusobno: "da svi jedno budu, kao ti što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama budu jedno..." Jevanđelje po Jovanu, 17-21.
Ja sam ovu priču čitao deci i ona im se dopala, a odrasli bi posle čitanja započinjali razgovor o najvažnijim životnim pitanjima. Stoga mi se čini da je ovaj detalj značajna preporuka.
 P. S. Ovo je pismo za štampu.
                            
                                                                                                  Lav Tolstoj

                                            
    Pandu, bogati juvelir iz kaste bramina je zajedno sa svojim slugom krenuo na put u Benares. Sustigavši usput monaha pristojnog izgleda, koji iđaše u istom pravcu juvelir pomisli u sebi: "Ovaj monah deluje baš blagorodno, odaje utisak svetog čoveka".
Razgovor sa dobrim ljudima donosi sreću. Ako i on ide u Benares, pozvaću ga da uđe u moju kočiju i da putujemo zajedno. Juvelir se monahu pokloni i upita ga kuda se uputio, a monah, koji se zvaše Narada odgovori da ide u Benares. Juvelir ga pozva da uđe u kočiju.
 - Zahvalan sam Vam za vašu dobrotu - reče braminu monah. Ja se zaista umorih od dugog pešačenja. Pošto nemam ništa i nisam u stanju da novcem platim vožnju, možda ću moći da se odužim nekim bogatstvom znanja iz bogate duhovne riznice, koju čuvam i nosim u sebi i sa sobom, zahvaljujući blaženom, velikom Budi, učitelju čovečanstva.
 U Benares krenuše zajedno. Juvelir Pandu sa zadovoljstvom slušaše Naradove usputne poučne besede. Posle oko jednog sata vožnje naiđoše na bespuće, na veoma uzak puteljak iznad provalije, bez mogućnosti za nastavak putovanja, jer ga seljačka kola i slomljeni točak na njima celom širinom pregradiše.
 Seljak Devala, vlasnik kola iđaše u Benares, da proda pirinač te bejaše žurio da stigne u cik zore. Ako bi zakasnio i stigao tek danju, kupci pirinča bi otišli iz grada, već otkupivši potrebnu količinu pirinča.
Juvelir, shvativši da neće moći dalje ako se kola ne sklone. Ljutito naredi svom robu Magaduti, da ih zbog prolaska kočije pomeri u stranu. Seljak se usprotivi, jer zbog blizine provalije svako pomeranje kola izaziva prosipanje pirinča u provaliju.

Ali, bramin ne slušaše seljaka i naredi slugi da skloni kola puna pirinča. Sluga Magaduta, koji bejaše veoma jak i uživaše u vređanju ljudi posluša gazdu, a monah ne stiže ni jedne reči da kaže u odbranu seljaka, te iskoči iz kočije i reče:
 - Izvinite, gospodine što ću vas napustiti. Zahvalan sam za vašu dobrotu i za zajedničko putovanje od jednog sata u vašoj kočiji. Bio sam umoran, kada me povezoste, ali se zahvaljujući vašoj ljubaznosti odmorih. Ako je ovaj seljak ovaploćenje nekog od vaših predaka, onda ću vam se za vašu dobrotu najbolje odužiti, tako što ću njemu pomoći u nevolji.
 Bramin iznenađeno pogleda monaha.
- Vi velite, da je ovaj seljak ovaploćenje nekog od mojih predaka!? Nije valjda?
 - Ja znam, odgovori monah, da vama nisu poznate složene i značajne veze, koje vas povezuju sa sudbinom ovog seljaka. Ali, od slepca se ne očekuje da vidi i meni je veoma žao što sami sebi nanosite štetu, te ću pokušati da vas zaštitim od bolnih rana, koje se spremate da sami sebi nanesete!.
 Bogati trgovac nije navikao na prekore. Osetivši pak, da su reči monaha, mada izrečene dobronamerno ipak uvredljive, on naredi slugi da nastave put.
 Monah se pozdravi sa seljakom Devalom, pomože mu da popravi kola i da pokupi prosuti pirinač. Posao je prilično brzo obavljen, te Devala pomisli:
 - Ovaj monah, mora da je neki sveti čovek, jer kao da mu pomažu nevidljivi duhovi. Moram ga pitati zašto gordi bramin prema meni bejaše tako surov, te upita: - Poštovani gospodine! Možete li mi reći zašto se tako nepravedno ponašaše prema meni čovek kome u životu ništa loše nikada ne učinih?
Monah reče: - Ljubazni prijatelju, ne pretrpeste vi nepravdu, već u sadašnjem postojanju samo doživeste ono, što u prošlom životu uradiste ovom braminu. Neću pogrešiti, ako vam kažem da bi ste vi i sada braminu uradili to isto, što uradi on vama, kada biste bili na njegovom mestu i imali jakog slugu.
 Seljak prizna da bi, kada bi samo imao vlast postupio sa drugim čovekom koji mu se ispreči na putu, potpuno isto, kao što je bramin postupio sa njim.
Putovanje u Benares se nastavi i na samom ulasku u grad konj poskoči bežeći u stranu.
 - Zmija, zmija! - povika seljak.
 Monah, ugledavši predmet koji uplaši konja skoči sa zaprege i vide, da se konj preplaši od debelog novčanika punog zlatnog novca.
 Niko, osim bogatog juvelira, nije mogao da izgubi ovaj novčanik - pomisli monah, te podiže novčanik sa zemlje, pruži ga seljaku i reče:
- Uzmite ovaj novčanik i, kada budete u Benaresu, otidite do hotela koji ću vam pokazati, potražite bramina Pandu i dajte mu novčanik. On će vam se izviniti za grubo ponašanje, ali mu vi recite da ste mu oprostili i da mu želite puno uspeha u daljem životu, jer, verujte mi, što više
 uspeha ima on, to će bolje biti i vama. Vaša sudbina u mnogome zavisi od njegove sudbine. Ako vas Pandu bude pitao za objašnjenje, vi ga samo pošaljite u moj manastir gde će me uvek naći spremnog da mu pomognem savetom, ako mu savet zatreba.
 Stigavši u Benares, juvelir Pandu nalete na Malmeku, bogatog bankara.
- Gotov sam ! - reče Malmeka - i ne mogu ništa da uradim, ako danas ne otkupim kola najboljeg pirinča za carsku kuhinju. Postoji u Benaresu moj neprijatelj bankar koji, saznavši da se dogovorih i da čvrsto obećah carskom nabavljaču, da ću u rano jutro dopremiti puna kola pirinča, u želji da me uništi, otkupi sav pirinač u Benaresu. Carski nabavljač mi nikako neće oprostiti, a sutra sam gotov, ako mi Krišna ne pošalje anđela sa neba.
Dok Malmeka jadikovaše zbog svoje nesreće, Pandu krenu rukom ka svom novčaniku, ali ga ne pronađe u džepu, niti u kočiji, te za krađu optuži svoga roba Magadutu i pozva policajce, te ga privezaše za stub i surovo mučiše, ne bi li ovaj priznao.
 A, rob zapomagaše i vikaše:
- Nevin sam, pustite me! Ne mogu više da podnesem mučenje! Ja sam potpuno nevin i okajavam tuđe grehove! O, kada bih mogao da zamolim za oproštaj onog seljaka prema kome sam bio zao zbog moga gazde! Ove muke su mi sigurno kazna za to, što sam bio surov.
Policajci još uvek mučiše roba, kada seljak dođe do hotela i na čuđenje okoline izgubljeni novčanik pruži juveliru. Policajci roba pustiše, ali on, nezadovoljan gazdom pobeže i odmetnu se u planinske razbojnike.
Kada pak Malmeka svojim ušima bejaše čuo, da seljak može da mu proda najbolji pirinač, pravi za carske astale, istog trena otkupi sav pirinač po trostrukoj ceni, a Pandu, radostan zbog vraćanja novca požuri u manastir po savete monaha.
 Monah Narada reče:
- Ja bih Vam mogao dati razjašnjenje, ali, znajući, da niste u stanju da shvatite duhovnu istinu, odabraću ćutanje. Međutim, daću vam savet, koji je za sve isti: odnosite se prema svakom čoveku sa kojim se sretnete isto onako, kao prema sebi samom, služite svakom čoveku na isti način, kao što želite da vama drugi služe. Na ovakav način ćete posejati seme dobrih dela i bogata žetva dobrih dela vam neće izostati.
 - O, monaše! Objasnite mi bolje - reče Pandu - i biće mi lakše da se pridržavam Vašeg saveta.
 I monah reče:
- Pažljivo me slušajte, jer ću vam dati ključ od tajne: čak i ako ne shvatate, verujte onome što vam ja kažem. Smatrati sebe izdvojenim bićem je obmana i onaj, ko usmerava svoj razum ka tome, da ispuni volju tog izdvojenog bića, sledi lažni sjaj, koji ga dovodi do bezdna greha. To, što mi sebe smatramo izdvojenim bićima se dešava zato što Majina koprena zaslepljuje naše oči i smeta nam da vidimo neraskidivu vezu sa bližnjima, smeta nam da pratimo naše jedinstvo sa dušama drugih bića. Mali broj ljudi poznaje ovu istinu. Neka sledeće reči budu vaš talisman:
"Svako, ko šteti drugima, čini zlo sebi. Svako, ko pomaže drugima, čini dobro sebi. Prestanite da smatrate sebe izdvojenom jedinkom - i vi ćete izaći na put istine.
 Svakome, čiji vid je zamračen Majinom koprenom se čitav svet čini raskomadanim na ličnosti bez broja. Takav čovek nije u stanju da shvati vrednost i značaj sveobuhvatne, bezuslovne ljubavi prema svemu što je živo ".
 Pandu odgovori:
- Vaše reči, poštovani gospodine, imaju dubok značaj i ja ću ih pamtiti. Ja, u toku mog putovanja u Benares za siromašnog monaha učinih majušno dobro delo, koje me ništa ne odkošta, a posledice majušnog dobrog dela su dobročiniteljske.      Prema vama imam ogromnu obavezu, jer bih bez vas ostao bez novčanika i bez trgovine u Benaresu koja još više uveća moje bogatstvo. Osim toga, vaša brižnost i dovoženje kola sa pirinčem uvećaše bogatstvo mog prijatelja Malmeka. Kada bi svi ljudi spoznali istinu vaših pravila, onda bi mnogo bolji postao svet u kome živimo, zlo bi nestalo a povećalo bi se sveopšte blagostanje! Hteo bih, da Budinu istinu svi razumeju, te ću napraviti manastir na mom imanju, a vas pozivam da me posetite.
 Godine se nizaše. Panduov manastir (Kolšambi) postade mesto okupljanja mudrih monaha i centar prosvećivanja naroda.
Saznavši za lepotu dragocenog kamenja i ukrasa koje izrađivaše Pandu, car susedne države posla svog izaslanika da naruči krunu od suvog zlata i dragog kamenja.
 Po završetku izrade krune, Pandu krenu kod cara i sa sobom ponese popriličnu količinu zlata. Karavan, pun dragog kamenja i zlata bejaše imao oružanu pratnju, ali ga u brdima napadoše razbojnici na čelu sa Magadutom i opljačkaše svo Panduovo blago.
Pandu stradaše, ali razmišljaše: Ja zaslužih ove gubitke zbog grehova koje napravih u prošlom životu. U mladosti bejah surov prema narodu, a ako sada žanjem ono što posejah onda nemam prava da se žalim na sudbinu.
 Pošto postade bolji prema drugim ljudima, Pandu jasno shvati i prihvati da mu nesreće poslužiše kao oruđe za pročišćenje surovog srca.
Godine prolaziše i jednom Pantaka, mladi monah i učenik Naradin, putujući po planinama Kolšambija, dospe u ruke razbojnika. Pošto kod sebe ništa nije imao, razbojnički vođa ga pretuče i potom pusti. Sutradan, prolazeći kroz šumu Pantaka začu graju i viku razbojnika, koji prebijaše svog vođu.
Magaduta, kao lav okružen psima, pokušavaše da se odbrani, neke i ubi, ali ga grupa razbojnika na smrt pretuče i razbeža se. Monah, izašavši iz grma otrča do potočića ne bi li osvežio i vratio u život vođu razbojnika koji umiraše.
Magaduta progleda i škripeći zubima reče:
- Gde su nezahvalni psi, koje toliko puta predvodih u uspehe i pobede? Bez mene će crći kao šakali koje otrovaše lovci.
 - Ne mislite na vaše prijatelje i saučesnike vašeg grešnog života - reče Pantaka, već pomislite na vašu dušu i iskoristite u poslednji, samrtni čas mogućnost spasenja koja vam se pruža. Evo vam vode, popijte, a ja ću vam previti rane. Možda ću uspeti da vam spasem život.
- Beskorisno je ! - odgovori Magaduta. Ja sam osuđen. Zlikovci me smrtno raniše. Nezahvalni podlaci! Tukoše su me onim udarcima, kojima ih ja naučih.
- Vi sada žanjete ono što ste posejali - nastavi monah. Da svoje drugove naučiste dobrim delima njihovi postupci bi bili dobri. Ali, vi ih učiste da ubijaju, i zato ste preko svojih dela ubijeni njihovom rukom.
 - Vi ste u pravu - odgovori vođa razbojnika, zaslužih sam ovakvu sudbinu, ali je vrlo teška, jer ću morati žnjeti plod svih svojih loših postupaka u budućim životima. Naučite me, sveti oče, šta da uradim, da sebi olakšam život i oslobodim se grehova, koji me pritiskaju kao stena, nalegla na moje grudi.
 - Iskorenite vaše grešne želje, uništite zle strasti i ispunite svoju dušu dobrotom za sva bića.
 - Učinih mnogo zla i ne činih dobra dela. Kako mogu da se iščupam iz ove paukove mreže nesreće, koju satkah od zlih želja moga srca? Moja karma će me odvući u pakao, ja nikada neću biti u stanju da stupim na put spasenja.
 - Da, vaša karma će u budućim ovaploćenjima požnjeti plodove onog semena, koje posejaste. Za učinioca loših stvari nema izbavljenja od posledica svojih loših postupaka. Ali, ne očajavajte: svaki se čovek može spasiti, samo pod uslovom, da iz sebe iskoreni zabludu ličnosti. Sada ću vam ispričati istoriju velikog razbojnika Kandate, koji umre, a da se ne pokaja i ponovo se rodi kao đavo u paklu, gde se silno namuči zbog svojih zlodela. U paklu provede mnogo godina i ne mogaše pronaći izlaz iz nesrećne situacije, sve do momenta kada Buda dožive prosvetljenje. U trenutku Budinog prosvetljenja zrak svetlosti dospe u pakao i probudi u svim demonima nadu, a razbojnik Kandata povika: "O Budo blaženi, sažali se nad mojom sudbinom! Ja mnogo patim; i mada sam činio zlo sada želim da krenem putem pravednosti. Ali ne mogu da se izvučem iz mreže nesreće".
Kada Buda začu molbu demona iz pakla, posla mu pauka u paučini. Pauk tada reče: "Uhvati se za moju paučinu i po paučini izađi iz pakla ". Pauk ubrzo nestade, ali ga Kandata posluša, uhvati se i krenu po paučini da izlazi iz pakla. Paučina bejaše čvrsta i on se penjaše sve više i više. Ali, paučina poče da se ljulja, jer za njim krenuše i drugi paćenici. Kandata se uplaši; on je
 video da je paučina tanka i da se sve više rasteže, te da se može pokidati. Dotle gledaše samo ispred sebe, a sada pogleda dole i vide da se za njim penje gomila stanovnika pakla po tanušnim nitkama paukove mreže. "Kako može ova tanka nit da izdrži težinu svih ovih ljudi ", - pomisli i uplašivši se povika: "Pustite paučinu, ona je moja!" Paučina se pokida i Kandata upade nazad u pakao.
 Zabluda ličnosti je još uvek živela u Kandati. On nije znao za čudesnu moć iskrenog stremljenja "ka gore" da bi se zakoračilo na na put pravednosti. Takvo stremljenje je suptilno, fino, kao paučina, ali ono podiže i drži uspravnim milione ljudi i što se više ljudi bude uspinjalo po paučini, to će lakše biti svakom od njih. Međutim, čim se u ljudskom srcu javi misao, da je paučina samo moja, da bogatstvo pravednosti pripada samo meni i da niko ne sme sa mnom da ga deli, nit se prekida i mi se vraćamo, padamo nazad u prethodno stanje izdvojene ličnosti. Izdvojenost ličnosti je prokletstvo, a spajanje je blagoslov. Šta je pakao? Pakao nije ništa drugo do samoživost, a nirvana je život sa svima i za sve.
 - Dajte mi da se uhvatim za paučinu - prozbori umirući vođa razbojnika Magaduta, kada monah završi svoju besedu - i ja ću se izvući iz pakla.
 Magaduta nekoliko minuta zaćuta premišljajući, pa nastavi:
- Saslušajte me, sve ću vam priznati. Bejah sluga kod Pandua, juvelira iz Kolšambija. Ali, posle toga, kako me nepravedno izmuči ja pobegoh i postadoh razbojnički vođa. Pre izvesnog vremena, saznadoh da će gazda proći planinom, te ga opljačkah i oduzeh mu prilično bogatstvo. Otidite kod njega i recite mu da mu iz srca oprostih za poniženje koje mi nepravedno nanese i da ga molim da i on meni oprosti što ga opljačkah. Dok živeh kod njega, njegovo je srce bilo tvrdo kao kamen i ja se od njega naučih sebičnosti. Saznadoh da gazda postade dobrodušan i da ga svi uzimaju za primer dobrote i pravednosti. Ne želim da mu ostanem dužan. Zato mu recite da sačuvah zlatnu krunu koju on napravi za cara, kao i svo drago kamenje i da ih sakrih u pećini. Samo dva razbojnika znadoše za pećinu al´ obojica poginuše. Pandu neka povede sa sobom pratnju do pećine i neka uzme sve, što mu ja ukradoh. Magaduta prošapta monahu gde je pećina i ispusti dušu na njegovim rukama.

Vrativši se ubrzo u Kolšambi, monah ode kod juvelira i ispriča mu detalje o događajima u šumi, te Pandu ode i povrati svoje sakrivene dragocenosti, a sa počastima sahrani razbojnike i njihovog vođu.
 Tumačeći Budine reči Pantaka nad grobom reče:
 Ličnost čini zlo, ali ličnost i strada od zla koje učini. Ličnost se uzdržava od zla i time se pročišćava.
 Čistoća i nečistoća pripadaju ličnosti: niko ne može da očisti nekog drugog.
Čovek sam mora učiniti napor; Bude (prosvetljeni) su samo propovednici.

Naša karma - dodade monah Pantaka - nije delo Šive, ili Brame, ili Indre, ili bilo koga od bogova, naša karma je posledica naših postupaka. Moje postojanje je utroba, koja me nosi i nasledstvo, koje mi pripada, i prokletstvo mojih zlih dela i blagoslov mojoj pravednosti. Moje postojanje je jedino sredstvo moga spasenja.
Pandu, svo svoje blago doveze nazad u Kolšambi i skromno koristeći bogatstvo, koje mu se neočekivano vratilo nazad, mirno i srećno prožive ostatak života, a kada već u dubokoj starosti umiraše u okruženju mnogobrojne familije na samrti svima reče:
 - Draga deco, ne osuđujte druge za svoje neuspehe. Tražite uzroke vaših nesreća u vama samima. I, ako niste zaslepljeni sujetom, vi ćete ih pronaći, a kada ih pronađete, bićete u stanju da se spasete od zla. Lek od vaših nesreća je u vama samima. Neka se na pogled vašeg uma nikada ne navuče koprena Maje. Upamtite ove reči, koje bejahu talisman moga života:
 "Svako, ko drugom bol nanosi, čini zlo sebi. Svako, ko pomaže drugome, pomaže sebi. Neka nestane obmana ličnosti - i vi ćete zakoračiti na put pravednosti".
Objavljeno u Astrologosu br. 95

Pripremila i prevela Jasna Kostić

Izvor  

 

Najčudnija tajna-Ako shvatite ovo, nema šanse da vam se ne ostvari sve željeno!-vrijedi procitati...

Kroz cijelu našu povijest mnogi veliki i pametni ljudi, profesori, filozofi, proroci su se oko mnogo stvari sporili ili su se slagali, ali oko jedne stvari, oko jednog zakona prirode, zakona univerzuma su se jednoglasno složili: postajemo ono o čemu razmišljamo.

To je najčudnija tajna. Zašto je, uopće, nazivamo čudnom i zašto tajnom, kada to, u stvari, i nije nekakva tajna? Prvi put je ovaj zakon proglašen od strane nekih mudraca koji su odavno hodali po ovom planetu, a kasnije se ova ista tajna pojavila i u Bibliji. Paradoksalno, ali svega mali, zanemariv broj ljudi je naučilo i razumjelo tu tajnu. Zato je čudna i zato iz nekog čudnog razloga ovaj zakon i dalje je za najveći broj ljudi ostao tajna.
Marcus Aurelius, veliki rimski imperator je rekao: “Čovjekov život je ono što njegove misli naprave od njega”.
Benjamin Disraeli, jedan od najpoznatijih primjera u povijesti Velike Britanije je rekao: “Sve će doći ukoliko se čovjek može strpiti. Čovjek ako ima svoj cilj, on će ga i ostvariti. Ništa se ne može oduprijeti želji koja postoji za ispunjenje njegovog cilja”.
William James, veliki američki filozof i psiholog je rekao: “Trebamo se potpuno hladnokrvno ponašati, osjećati i raditi kad da se naš cilj već ostvario. To stanje svijesti će nepogrešivo točno napraviti konekciju, vezu, sa onime što želimo postići i mi ćemo to postati. To osjećanje da smo već uspješni, da smo već ostvarili svoj cilj, će nam preći u svakodnevnu naviku, zbog koje ćemo se osjećati bolje i biti daleko sigurniji u sebe i to što radimo. Ali, zaista, moramo jako željeti ostvariti svoj isključivi cilj, pri čemu je jako važno da, u isto vrijeme, ne želimo i sto drugih stvari, nevezanih za naš trenutni cilj.”
Još jedan veliki um, Norman Vincent Peale, je ovako formulirao stvari: “Ukoliko mislite negativno, rezultati će biti negativni, ukoliko mislite pozitivno, postići ćete pozitivne rezultate”.
George Bernard Shaw je rekao: “Ljudi uvijek krive vanjske okolnosti za ono što su postali. Ja ne vjerujem u sticaj okolnosti. Ljudi koji uspijevaju u današnjem svijetu su oni koji traže okolnosti koje oni žele, okolnosti koje njima odgovoraju, a ukoliko ih ne uspiju pronaći, oni ih stvore. ” Prilično očigledno, zar ne? Postajemo ono o čemu razmišljamo.
Osoba koja razmišlja o konktretnom i vrijednom cilju prije ili kasnije će ga ostvariti, zato što aktivno razmišlja o tom cilju. Obrnuto, osoba bez jasnog cilja, osoba koja ne zna gdje se zaputila, čije su misli samim tim konfuzne, osobe koje žive pod stresom, u svakodnevnom strahu i zabrinutosti, samim tim će kreirati život pun furstracija, strahova, stresa i brige. I ako ne razmišlja ni o čemu, postat će ništa. Kako sijemo tako ćemo i žnjeti.
Ljudski um, u velikoj mjeri, možemo usporediti sa njivom nekog seljaka. Zemlja seljaku pruža mnogo izbora. Na toj zemlji može posijati šta god poželi. Sama zemlja, uopće, ne mari šta je seljak na njoj zasijao. Seljak o tome odlučuje.
Naš um, poput njive seljaka, će nam vratiti ono što smo posijali. Briga njega šta smo mi to posijali. Ako seljak posije dva sjemena, na primjer, jedno sjeme kukuruza i jedno sjeme bunike, uredno obje biljke zalijeva, gnoji, brine o njima. Šta mislite šta će se dogoditi? Njivu, uopće, nije briga šta je seljak zasijao. Kada dođe vrijeme, vratit će mu prelijepu otrovnu buniku, jednako lijepu kao i kukuruz. Imat će dvije prelijepe biljke, jednu hranljivu, ali i jednu otrovnu. Znači, ono što što smo posijali, to ćemo i da požnjeti. To je činjenica. Mi taj zakon ne možemo promijeniti i nemamo što sumnjati u zakon, jer je to jednostavno, zakon. Protiv njega ne možemo. Isto kao i zakon gravitacije. Pokušajte se popeti na 10-ti kat nekog nebodera i provjerite znate li letjeti.


Ljudski um je daleko plodniji, daleko nevjerovatniji i misteriozniji od njive seljaka, ali funkcionira na apsolutno isti način. Njemu je potpuno svejedno šta smo u njega zasadili: uspjeh ili neuspjeh, jesmo u njega zasadili konkretan, vrijedan cilj dostojan naših ideala i naših vrijednosti ili, pak, konfuziju, nerazumijevanje, strahove, stres, depresiju i sve ostale negativne stvari. Ono što smo u naš um zasadili to će nam se vratiti.
Po rođenju naš um dolazi uz paket ostale dodatne opreme kojom nas je Bog opremio za život i to gratis. Besplatno! A stvari koje dobijemo besplatno, mi ne umijemo cijeniti. Mi vrednujemo samo one stvari za koje platimo. To je istina. Mi jednostavno tako funkcioniramo. Paradoksalno je da je sve ono što, zaista, vrijedi, u našem životu besplatno, naš um, naše tijelo, naša duša, naše nade, naši snovi, naše ambicije, naša inteligencija, ljubav prema našoj porodici, našoj djeci, našim najbližima, našim prijateljima, ljubav prema zemlji u kojoj živimo. Sve ove neprocjenjive vrijednosti su besplatne, a stvari za koje dajemo novac su vrlo jeftine i u svakom trenutku ih možemo zamijeniti. Pametan čovjek moći će u jednom trenutku sve izgubiti, i da ponovo stvoriti bogatstvo, kakva god ga sreća zadesila, kakvi god ga vjetrovi na putu do njegovog cilja budu lomili. Ako nam kuća izgori do temelja, mi je možemo ponovo sagraditi.
Ali, sve ove divne stvari koje smo dobili besplatno, ničim ne možemo zamijeniti.
Odlučite sada!
Naš um je sposoban obaviti bilo koji posao koji smo mu zadali, ali u praksi mi, umjesto da ga koristimo za velike poslove, za postizanje velikih životnih ciljeva, mi ga koristimo za neke male bezvezne poslove, koji pomažu da tamo neki drugi ljudi ostvare svoj cilj, neki koji znaju gdje su se zaputili, neki koji znaju što će od svog života.
Odlučite sada, što je to što, zaista, želite? Stavite sve na papir i zasadite tu klicu u svoj um. To će biti najvažnija odluka koju ćete u svom životu donijeti. Želite li uspjeti u određenom poslu, želite li napredovati u firmi za koju radite, u vašem društvu, u vašoj zajednici, ili organizaciji, želite li se obogatiti…? Sve što trebate uraditi je da zasadite taj cilj, tu klicu u vaš um, dobro brinuti o njoj da ne uvene, biti istrajni i raditi uporno u pravcu tog cilja kojeg ste sebi zacrtali i vi ćete na taj cilj, prije ili kasnije, stići. To će postati stvarnost.
Ne samo da će sigurno postati stvarnost, nego nema šanse da se taj cilj ne ostvari. To je zakon! Kao zakon gravitacije. Uvijek se možete popeti na zgradu i skočiti dole, ali ne možete gore. I tako je sa svim ostalim zakonima prirode. Oni jednostavno uvijek rade, nisu fleksibilni da malo rade, pa malo ne rade. Uvijek rade!
Razmišljajte o svom cilju, u pozitivnom i opuštenom smislu. Zamislite u svojoj glavi da ste već ostvarili taj cilj. Opustite mozak na tren i zamislite, vidite i doživite, vidite sebe kako radite stvari koje ćete raditi kada ostvarite svoj cilj.

 
Objavio/la Zanimljivo i korisno

Želite li ići naprijed? Onda u svom srcu iskreno morate osjećati OVO

 

Ljubav i zahvalnost su osjećaji koji nam otvaraju vrata prema sreći, uspjehu, zadovoljstvu, ispunjenom životu, osjećaji koji nam pomažu da se usredotočimo na postizanje cilja.

Puno je ljudi koji uvijek negativno interpretiraju život, koji deprimiraju ljude oko sebe. Ako ste u društvu takvih ljudi, može se desiti da pod njihovim negativnim utjecajem počnete sumnjati u svoje sposobnosti, ostvarenje svojih ciljeva i izgubite svoj cilj.

Donosim poučan citat iz dječjeg romana „Divlji konj“:

Opet sam u sebi izgubio svoj cilj. „Što je sad, oče?“
„Mržnja, srela te mržnja, tvoj posljednji i možda najopasniji neprijatelj. Ne smiješ mrziti. Mržnja je ograda. Dižeš je radi neprijatelja, ali i tebi priječi da dođeš do cilja. Tko mrzi, ide stazom punom prepreka. Zašto da te mržnja zaustavi? Suoči se s time i ne vraćaj se opet na sam početak.“

Ako želite ići naprijed, onda morate u svom srcu iskreno osjećati ljubav i zahvalnost. To su osjećaji koji liječe, koji su jači od svih negativnih emocija. A Vi, Vi imate mogućnost izbora.

obiljka.com 

Izvor

Ne možemo ostvariti cilj koji ne vidimo

Inspirativna priča Paula Coelha o snazi uma

Jogi Raman bio je pravi majstor streličarstva. Jednog jutra, pozvao je svog omiljenog učenika da bi mu pokazao tu vještinu. Učenik je to vidio više od stotinu puta, ali je ipak poslušao učitelja. Otišli su u šumu pored samostana i kada su došli do veličanstvenog hrasta, Raman izvadi cvijet zataknut za ovratnik i stavi ga na jednu granu.

Zatim otvori torbu i izvadi tri predmeta: svoj divni luk izrađen od plemenita drveta, strijelu i bijelu maramicu s izvezenim jorgovanom. Jogi se udalji sto koraka od mjesta gdje je stavio cvijet, okrene se prema meti i zamoli svog učenika da mu veže oči maramicom.

Učenik učini točno ono što mu je učitelj rekao.

„Koliko često si me vidio kako vježbam streličarstvo, taj plemeniti, drevni sport?" upita ga Raman. „Svakog dana", odgovori učenik. „I uvijek ste uspjeli pogoditi ružu s razdaljine od tristo koraka."

Raman se, onako vezanih očiju, čvrsto ukopa nogama u zemlju i iz sve snage povuče tetivu luka, ciljajući ružu na grani hrasta, a zatim pusti strijelu. Strijela prozuji zrakom, ali i ne dotaknu drvo, promašivši metu gotovo za sramotnu razdaljinu.

„Jesam li pogodio?" upita Raman, skidajući maramicu s očiju.

„Ne, potpuno ste promašili", odgovori učenik. „Mislio sam da ćete mi pokazati svoju snagu uma i umijeće izvođenja magije."

„Upravo sam te naučio najvažniju lekciju o snazi uma", odgovori Raman. „Ako nešto želiš, koncentriraj se samo na to: nitko neće pogoditi metu koju ne može vidjeti."

Izvor

PRIČA O PEPELJUGI : Stvarno je postojala, ali - čija je bila?

Plavokosa lepotica napustila je bal pre ponoći. Najznačajniji trag: mala staklena cipela. Prvi put viđena u antičkim spisima, poslednji u Diznijevom crtanom filmu. Nalazaču sledi nagrada...

Grčka Pepeljuga

Onima koji sumnjaju u postojanje Pepeljuge nasmejale bi se sve devojčice sveta, ali i čuveni grčki filozof i geograf Strabon (63 g. p. n. e. – 24 g.) koji je tvrdio da zna pravi identitet glavne junakinje jedne od najpoznatijih svetskih bajki. Kako je ostalo zabeleženo u njegovim spisima, Diznijeva princeza zaista je postojala i živela je u jugoistočnoj Trakiji, negde oko petstote godine pre naše ere. Prava Pepeljuga zvala se Rodopida. Bila je to plavokosa Grkinja izuzetne lepote, čije ime u prevodu znači „ona koja ima rumene obraze”.
Njen uzbudljiv život toliko je ličio na bajku da je na kraju upravo to i postao. U međuvremenu, priča o lepotici koja sreću nalazi u prinčevom zagrljaju raširila se celim svetom, te danas gotovo svaka zemlja ima svoju verziju Pepeljuge. Ruska, srpska, kineska, vijetnamska, nemačka... Sve one, na svoj način, govore o društvenim i kulturološkim osobinama tla na kome su nastale, kao i o neiscrpnoj mašti onih koji vekovima pripovedaju istu priču na bezbroj različitih načina. Sudbina lepe Grkinje i njeno putešestvije od sirote devojke do faraonove supruge pokazali su kako život zaista može biti bajka.
Pustolovina lepe Rodopide počinje kad je, pošto je prodata robovlasniku Karaksosu, inače bratu čuvene starogrčke pesnikinje Sapfo, završila u Egiptu. Među tamnoputim robinjama devojka se isticala lepotom, ali i belom puti. Karaksos je bio zadivljen Grkinjom toliko da joj je poklonio staklene cipelice koje odražavaju svetlost od koje kao da je devojka i bila sazdana. Umesto maćehe i polusestara, mrzele su je ostale robinje, zavideći joj na tome što je obuzela punu Karaksosovu pažnju. Antička Pepeljuga nije posećivala balove, ali je jednom prilikom boravila na velikoj svečanosti u egipatskom gradu Memfisu.
 
Tu ju je ugledao i sam faraon Amazis koji se zaljubio u plavokosu lepoticu i poželeo njome da se oženi. Budući da posle svečanosti nije mogao da pronađe devojku, naredio je Horusu, bogu kraljevske vlasti, da je pronađe. Horus se pretvorio u orla, odleteo do devojke i uspeo da joj uzme jednu staklenu cipelicu. Faraonove sluge isprobale su cipelicu na svakoj ženskoj nozi u kraljevstvu i Rodopida je pronađena. Lepa Grkinja postala je faraonova žena i uzor svim Pepeljugama širom Zemljinog šara koje su se kasnijih vekova poudavale za prinčeve.

Pepeljuga iz Kine

U Strabonovu priču bi se lako poverovalo da se nisu pojavili i Kinezi koji su tvrdili da je Pepeljuga bila kineska carica koja je živela u vreme dinastija Ćin (221–207. g. p. n. e.) i Han (202–220). Jedna od najpoznatih kineskih bajki govori o tome. Naime, mlada Je-Šen rano je ostala bez oca, te je morala da trpi surovost zle maćehe. U teškoj nevolji pomagala joj je zlatna ribica koja je svaki dan dolazila do obale reke i devojci ispunjavala po jednu želju. Maćehi je ovo smetalo, te se dosetila da skuva ribicu i posluži je devojci.
 
 Kad je saznala da je pojela prijateljicu, Je-Šen je tugovala, ali joj je ubrzo, kao i svim Pepeljugama, stigla pomoć. Utešio ju je starac koji joj je rekao da se pokloni ribljim kostima koje imaju isceliteljsko i čarobno dejstvo. Devojka je, zatim, dobila najlepšu haljinu i skupocene cipelice napravljene od riblje krljušti. Udešena po ondašnjoj modi, osvojila je srce kineskog cara i postala carica.
 Neobična kineska Pepeljuga razlikuje se od ekranizovanih priča koje svi dobro poznajemo. Niz motiva iz Diznijeve radionice koja se bavila Pepeljugom – kao što su pomoć vile i miševa, pretvaranje bundeve u kočiju, a guštera u lakeje – potiču iz najstarije evropske verzije Šarla Peroa (1628–1703), začetnika moderne evropske bajke. Najčitanija verzija svakako je nemačka, ona koju su objavili braća Jakob (1787–1863) i Vilhem (1786–1859) Grim. Ona sadrži niz zanimljivih detalja koji pokazuju kako su žene za lepotu oduvek činile gotovo sve. Pepeljugine sestre, pre nego što odu na bal, danima se izgladnjuju da bi ušle u svečane haljine. Budući da su im noge prevelike da stanu u staklenu cipelicu, jedna od njih će sebi odseći palac, druga petu. Ovi detalji retko se sreću u crtanim filmovima.

Srpska Pepeljuga Mara

Poznato je da su braću Grim izuzetno zanimale srpska književnost i kultura. Oni su na nemački preveli nekoliko naših pesama i priča, a uz pomoć Vuka Karadžića (1787–1864) naučili su i srpski jezik. Od Vuka su čuli i „srpsku Pepeljugu” koja ih je zagolicala neobičnim i arhaičnim motivima. Naime, Vukova priča o Pepeljuzi objavljena je u Beču 1853. godine, i u njoj se vidi jak uticaj sredine u kojoj je nastala.
 Pepeljugino ime bilo je Mara, a najviše vremena provodila je oko vatre i pepela zbog čega je i dobila poznati nadimak. Njena nesreća počinje onoga trenutka kad joj je u jamu, pokraj koje je prela, upalo vreteno, zbog čega se njena majka pretvorila u kravu. Zla maćeha ponovo, kao i u kineskoj verziji, želi da napakosti Pepeljugi, te naređuje da se krava zakolje i na prevaru da devojci da jede njeno meso. Saznavši da je prevarena, Mara se rastuži, ali joj pomoć pružaju kravine čarobne kosti.
 
Za razliku od evropskih, naša Pepeljuga ne nosi cipelice, već obične papuče, a umesto na bal, ide „u crkvu na neđeljnu liturđiju”. Ovi motivi nisu slučajni. Budući da je bajka nastala u siromašnoj patrijarhalnoj sredini, razumljivo je da devojka nosi papuče. Liturgija je, pak, bila mesto okupljanja i možda jedna od retkih prilika kad je srpska devojka sebi mogla da priušti da se svečano odene i, bar za trenutak, napusti svoj dom. Na kraju bajke maćeha će Pepeljugu od princa sakriti pod korito. Njeno prisustvo objaviće petao koji će, skočivši na korito, glasno zakukurikati. Pojava petla nije slučajna. On, u skladu s narodnim verovanjima, najavljuje dan, prestanak delovanja zlih i nečistih sila i ponovno vraćanje sklada i ljubavi.

Vijetnamska verzija

Vijetnamska verzija ove bajke sadrži jedan zanimljiv motiv. Mala Tam u sukobu je sa svojom sestrom koja je, poput nje, zaljubljena u princa. U njenim poduhvatima pomaže joj sama boginja Milosti. Želeći da po svaku cenu osvoji princa, Tam će nagovoriti svoju mlađu sestru da skoči u bazen ključale vode, da bi na taj način postala najlepša u kraljevstvu.

Simbolika

U Vukovoj verziji bajke Pepeljugina majka je krava. Ovaj zanimljiv motiv govori o važnosti ove životinje za Srbe u vreme kad im je glavna hrana mahom bila upravo od kravljeg mleka i mesa. U Nepalu i Indiji krava je prihvaćena kao simbol blagostanja i napretka. Čuvena je i Ija, krava iz grčke mitologije, poznatija kao ljubavnica Zevsa. Krava je gotovo u svim kulturama poštovana kao zaštitnica plodnosti, darežljivosti i požrtvovanosti, te se otuda smatra i svetom životinjom.
Da je Pepeljuga više od bajke pokazuje i teorija arhetipova koju je zasnovao švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung (1875–1961). Moguće je da se ova priča nije prenosila iz naroda u narod, već da se spontano stvarala u svesti svakoga od njih. Uzrok tome je postojanje kolektivnog nesvesnog, najdubljeg i najmračnijeg prostora ljudske duše, temelja ličnosti u kome se nalazi duhovno iskustvo pokolenja predaka.
Osnovne jedinice kolektivnog nesvesnog su arhetipovi, a to su obično važni životni ciklusi, kao što je, između ostalog, i brak. Tačnije, Pepeljuga je priča o odvajanju devojke od sigurnog roditeljskog okrilja, prolazak kroz razne nevolje i iskušenja i, na kraju, stupanje u zajednicu s voljenim čovekom. Priča o stupanju devojke u brak javlja se putem različitih simbola, zavisno od zemalja u kojima je bajka nastajala. Prema tome, Pepeljuga je jednako antička i kineska princeza, ali i svaka žena koja prolazi kroz ovaj postupak.
 
Različite verzije ove bajke govore mnogo i o magijskim obredima koji su se u stara vremena zaista primenjivali. Naime, zadaci koje maćeha daje Pepeljugi najčešće su sakupljanje sočiva, namotavanje vune na kokošku, pecanje, čišćenje. Sve ove radnje zahtevaju ponavljanje i vezuju se za narodne obrede. Njeni pomoćnici najčešće su životinje korišćene u magijskim obredima: gušteri, ptice i miševi.
Pa i samo Pepeljugino ime višestruko je simbolično. Pepeo se uglavnom vezuje za mitsku pticu Feniksa koja umire i ponovo se, iz njega, rađa. Osnovna simbolika ovoga mita je u preporodu i vaskrsenju. Kao što je za novi život potrebno umreti, tako je i za udaju potrebno biti Pepeljuga. U različitim oblicima, ova bajka prenosi istu poruku da ljubav na kraju pobeđuje, a žrtva i nada uvek se isplate. Što se tiče Pepeljuga, njih je oduvek bilo i izgleda da će ih i biti.

Izvor 

I'm going to training

ASISTENCIJA NA DELU

 O konjunkciji Jupitera i Sev. Mesecevog Cvora u Devici

Sanja Perić

O čvorovima ne pišem često. Neko se verovatno već pita, “kakvi sad čvorovi, tek sam se navikla na Merkure i kvadrate”. Pa pošto mi je važnije da vam napišem šta nam čvorovi – tačnije Severni Mesečev Čvor donosi, nekako biram da odmah predjem na stvar, a koga stvarno bude više zanimalo ima na mom sajtu gotove tekstove o tom fenomenu. 

Severni Mesečev čvor (na dalje SMČ) je trenutno u Devici, i generalno njegov uticaj u ovom znaku se pre svega odnosi na brigu o zdravlju. Kako fizičkom, tako i psihičkom, tako i mentalnom. O higijeni, o uslovima života, o promenama tih uslova na bolje ili preduzimanju odredjenih koraka kako bi sredina u kojoj živimo za nas bila zdravija. Pa koliko ko ume, može i hoće. Od te naše brige, a zahvaljujući SMČ dosta korisnog imaće upravo službe, profesije a mahom zanati koji su tu da nam u tim nastojanjima pomognu. Od alternativnih iscelitelja do sistematskih pregleda i lekarskih kontrola, od tepih servisa i buboubica do radiestezista i feng-shuista. Od majstora što će da okreče, osveže, zamene staro do novih stanova, bašti, placeva o kojima mnogi sada razmišljaju ili su ih već kupili. Da bi ih kupili neko je morao da ih prodaje – tako da sada i oni što za plac već dugo nemaju kupca mogu se nadati konačno uspešnoj prodaji. Nekako sada nećete moći više mirno da prolazite pored polomljenog čiviluka, biljke koja se suši ili isflekanog zida – kao da vas nešto vuče (jer upravo tako SMČ radi – usisava, vuče, mami, privlači, zove) da uzmete alat ili djubrivo u ruke i to sredite. Da sat koji ne radi odnesete časovničaru, da stavite nove djonove na čizme, da kupite nove pertle, psu novu posudu ili povodac jer se sve staro ofucalo. Da zalečite, obnovite, restaurirate, renovirate, oplemenite. To je i ljubav prema svim mogućim i nemogućim praktičnim pomagalima od kuhinjskih do majstorskih i garažnih. Sada se odlično prodaju sve te asistentkinje od aparata, a i sami smo intuitivni i inventivni da praktičnim izumom neki problem rešimo.
Važan nam je red, ali red kao funkcionalnost – da sve funkcioniše, da je sve olakšano za ubuduće. Pa sam baš danas u praznu kutiju AllMe sapuna upakovala dugmiće koji su razbacani bili zajedno sa koncima, trakama i svim ostalim “šnajderskim” momentima u jednoj povećoj kutiji. A sa interneta sam poskidala desetine trikova kako da se uredno i lako preselim. Kakos am samo zahvalna tim ljudima na fori za garderobu, a nemam pojma ni ko su ni gde su, ali ovog puta mama je zakazala – pobedio je internet. Pobedili su ljudi koji ostavljaju takozvane “tips & tricks” za sobom, poučeni iskustvom. Jer na kraju, u iskustvene savete nekako najlakše i verujemo.
Kako se Devica tiče i kućnih ljubimaca ovo je period kada mnogi udomljavaju pse, lako se rešavaju na taj korak da možda i po prvi put drće kućne ljubimce, a oni skloni biznisu sada razmišljaju o farmi pilića ili sadjenju voća. Medicina i biljke zajedno – mogu doneti ideje i o vrstama koje preventivno štite zdravlje ili su se pokazale kao dobre u lečenju odredjenih bolesti. Kako je Devica sve malo, sitno – u pitanju su pre sitniji plodovi i zrnevlja. 

Medjutim, ono što ovaj astrološki dogadjaj zaista čini posebnim je činjenica da se u februaru i kasnije u junu ove godine, baš tu u Devici gde je i SMČ nalazi i Jupiter. A šta to znači? To znači da ćete u tim mesecima nailaziti na zaista vrsne majstore, najbolje savetnike, produhovljene iscelitelje i vrlo savesne lekare, da su šanse za nezadovoljstvo ili reklamaciju svedene na minimum. I taj tranzit – konjunkcija Jupitera sa SMČ već je krenuo. Razmislite i sami i videćete da u proteklih nedelju dve, ili baš danas – dobiste rešenje u vidu odgovora, praktinog saveta, preporuke i to zaista lako. Možda skoro pa slučajno kao da vas je nešto vodilo ka toj osobi, tekstu, ali problem je rešen. Ili bar znate šta treba da preduzmete kako biste ga rešili. Zato je februar mesec izlaženja u susret, jedne sinteze lakoće, ljudskosti, stručnosti i savesti. A i prijatelji se nude, pomažu ili nude pomoć, znaju kako ili imaju nekog ko zna kako. Prosto se čudite šta im je, obično nisu tu kad treba  Šalim se malo jer svi mi prolazimo često potpuno sami teške periode ne zato što smo sami, nego što se i nismo obratili za pomoć a posle nam sve izgleda nekako nepravedno i sami smo sebi zapostavljeni od naravno – sebe. No ovog puta to nije slučaj. Meni se pre dva dana komšija kog prvi put vidim (tek se uselio) samo zato što sam otvorila vrata i krenula da bacim djubre ponudio da mi baci jer već ide napolje. Sitnica, ali koliko česta? No sada je sve to što zovemo ljudsko, normalno, često.
Zato vam savetujem da ne sabotirate sebe tako što ćete sve sami. Ne sumnjam u sposobnosti svakog od nas kao ni u iskustvo i predjene kilometraže. No – može i lakšim putem. Samo pitaj. Budi najbolji asistent sebi koji zna šta mu treba i zalaže se da dodje do pomoći. Padne ti recimo na pamet da možda taj neko zna, možda i neko baš sa fejsbuka, setiš se da je nešto o tome pisao na profilu – pošalji poruku. Pitaj. Tu je neko ko zna, ko ume, ko može.
I kao i u svemu – zakon recoprociteta i privlačnosti i ovde funkcioniše punom parom, tako očekujete i da ćete biti pitani. I to je uvek savet, pomoć, bilo šta što se zapravo može podvesti pod USLUGA. Nema novca u ovoj priči. Ne tiče se pozajmica i sličnih monetranih trange frange stvari. Već usluga.
A kada februar prodje, osetićemo i u martu sve to isto samo sve manje, jer se Jupiter i SMČ tada udaljavaju lagano, da bi u junu ponovo bili zajedno ponovo.

Tablet

SVETI SAVA — HOMO UNIVERSALIS

 

Sveti Sava je naša večita priča, nikad do kraja ispričana i završena. Svi Srbi znaju o njemu ponešto, ali niko ne zna sve, jer je njegova biografija istovremeno biografija Boga i Crkve u svetu i istoriji. U velikoj meri, to je biografija celog ovog naroda.

Sveti Sava je konkretna istorijska ličnost, Srbin od krvi i mesa, stanovnik zemlje, ali i građanin Neba i čovek budućeg veka. On je, kao što je rekao Vladika Nikolaj, "najlepše srpsko dete" koje je darovano Bogu, ali i najlepši srpski lik kroz koji se Bog nama pokazuje. Kroz njega je biće ovog naroda najbolje videlo i predosetilo Carstvo Božije i večni život. Nepoznati i daleki svetovi koji se skrivaju iza zavesa ovog sveta u njemu su se otkrili na najlepši način. Kroz njega je naš duh doživeo najdublju katarzu, a misao najveći uzlet. Naša burna priroda, često sklona razuzdanosti i destruktivnoj stihiji, Svetim Savom se oplemenjivala i pripitomljavala.

Srpski narod nema nesporniju ličnost i većeg prosvetitelja. Sveti Sava se umom uzdizao dokle su stizali najumniji ljudi njegove epohe, a srcem do samog Božanskog prestola. Napustio je carski dvor, odrekao se raskoši i otišao u "zemlju Presvete Bogorodice" da popravi i prosveti sebe, kako bi kasnije mogao da popravlja i prosvećuje druge. Celim bićem je težio ka Nebu, saživljavao se sa čudesnim vasionskim svetovima otkrivajući svet kao čudesnu poemu Večnog umetnika. Život mu je bio neprestana egzistencijalna dijalektika božanskog i čovečanskog. On nije samo "imitirao" Hrista. On je sa Njim u svemu "sarađivao".

Sveti Sava je bio "nebeski angel u telu". U njemu je goreo plamen večne božanske ljubavi. Njegovim bićem su strujale čudotvorne energije Duha Božijeg, širile se večne vrline i misli. Celog života je sakupljao "božanski med", hranio se božanskom hranom, pio "božansko vino", i sve to nesebično davao drugom ne tražeći priznanje, platu i nagradu.

Prema sebi je celog života bio strog, a prema drugima blag. Sve što je imao davao je drugima — živeo je za druge. Za sebe ništa nije tražio, a sve je dobijao i imao. Mogao je mnogima da vlada, ali je on izabrao da služi svima. Što se više odricao od često neograničenih potreba ljudske prirode, to je bolje potvrđivao sebe kao ličnost. Kod njega je sve bilo univerzalno, saborno, svečovečansko i sveobuhvatno — um, volja, osećanja, ljubav. Ljubav je širila njegovo biće do neslućenih razmera. Njome se oslobađao okova smrti, uskosti prirodnog rasta i procesa, ograničenosti nacionalne istorije i ideologije.

Kada je prvi put stigao u manastir Svetog Save Osvećenog u Jerusalimu, u susret mu je krenula Bogorodica Trojeručica. Ona mu je, prema predanju tog manastira, otključala i otvorila vrata. Tu je ikonu dobio na dar i odneo je u Hilandar gde je postala igumanij a i njegova stalna pokroviteljka i zaštitnica. Jerusalim se nije tako obradovao nijednom strancu, nijednom gostu.

Sveti Sava nije ni mitsko ni "magijsko" biće, niti svetac koji stoji nasuprot "profanim" ljudima. On je samo celovita, ostvarena i dovršena ljudska ličnost koja je svoj ovozemaljski vek proživela crkvenim stilom života. Hristos i Crkva Božija su učinili da bude to što jeste, sveta i neprolazna ličnost, večna "ikona" Hristova. U njemu se Hristos ovaplotio, primila se drevna hrišćanska, ćirilometodijevska i svetogorska filosofija života, nastavila se sva minula hrišćanska pokolenja. Sabrala su se u njemu sva vremena, povezali vekovi, ukrstile se ljudske sudbine, progovorila sva naša pokolenja "jezikom lepšim od jezika i narečjem kojim je Gospod stvorio ovaj čudesni svet". U njemu je isto tako snažno odjeknuo i budući eon. Zato već toliko vekova, uverljivo i ubedljivo, svedoči da Bog "hoda" ovom zemljom i planetom, da je BOG sa nama.

Za života je bio "putujući hram" i apostol, a njegove mošti su bile "lek besmrtnosti". Za života je učinio mnogo, ali je to nesrazmerno malo u odnosu na ono što čini u životu posle života. Kada je umro, kao da se tek rodio i počeo da živi. Tada je sve njegovo dobilo još čudesniju snagu i preobražavajuću moć. Tokom vekova se njegov žig utiskivao na sve što je srpsko. Postao je zaštitni znak celog naroda, njegov duhovni krvotok i ognjeni stub koji spaja narod sa Nebom. Ono što je za Zapad u srednjem veku bio Franja Asiški, to je Sveti Sava za Srbe i za sve balkanske narode.

Kada smo doživljavali najveće udese i pogibije, Savino smo ime prizivali u pomoć!

Sa njegovim imenom na usnama dolazilo se na ovaj svet. U najvećim posrnućima njime smo vaskrsavali. U zlokobnim dobima on je mirio zavađenu braću! U tragičnim seobama njega smo nosili kao najveću svetinju i amajliju i, kako kaže pesnik, "dokle smo se mi rasejali, dotle se njegovo ime proteglo i pepeo razvejao". Nijedno srpsko pokolenje nije bilo bezbrižno i spokojno, ali su ga sva slavila i radovala mu se!

Od Svetog Save niko nas nije lepše svetu predstavio i sa svetom pomirio. Gde se on pojavljivao, tamo su tuđini postajali srodnici, neprijatelji prijatelji, razbraćeni braća.

Sveti Sava je, čini se, po načinu mišljenja savremeniji od naših savremenika. Kao da mi živimo u njegovom, a on u našem vremenu. Zbog toga on nije naša prošlost nego naša budućnost. On je stvarao autentičnu i otvorenu srpsku kulturu, spremnu da od drugih primi sve ono što je dostojno da bude primljeno, ali istovremeno sposobnu da odbaci sve što skrnavi ljudsko dostojanstvo. Cilj mu je bio da njegova zemlja bude zemlja slobodnih, raznolikih i različitih ljudi koji će međusobno da sarađuju. Ideal su mu bili časni i sveti ljudi kojima sve treba da bude podređeno. Cilj mu je bila "sveta", a ne "velika" Srbija, jer je zemlja najveća kada je zemlja svetih i čestitih ljudi.

Načela pravde, prava, slobode, mudrosti i ljubavi ugradio je u temelje srpske države. Njegova politička filosofija je objedinila najbolje političkopravne i državne tradicije Atine, Jerusalima i Rima. Stvarao je državu za potrebe ljudi, a ne ljude za interese države. Nastojao je da se na svim nivoima uspostave prisni lični odnosi, a da se ukinu odnosi zasnovani na principu gospodar — rob i pretpostavljeni — potčinjeni. Gradio je slobodnu zajednicu različitih ličnosti, a borio se protiv prisilne zajednice sačinjene od istih ljudi u različitim grupama koje međusobno ratuju. Gradio je Crkvu Božiju celog života. Zbog svega toga su mnoga pokolenja bila na putu Svetog Save. Njime su se preobražavala i nadahnjivala. On im je bio putokaz, vizija, perspektiva i životna filosofija. Koji bi narodni i društvenopolitički ideali danas bili modernij i, naprednij i, čovečnij i?

U ovom veku se sve preokrenulo. Svetog Savu smo ili umrtvili ili otpisali iz života. Možda je manji greh onih koji ga otpisuju nego onih koji ga umrtvljuju. Za najveći broj Srba Sveti Sava je danas, u najboljem postati sadašnjost i veliko blago za iskorak u budućnost. Obogotvoriti prošlost nije ništa drugo do idolopoklonstvo, a negiranje prošlosti je zločin. Trezveno i odgovorno proučavanje prošlosti, usvajanje onog što je izdržalo proveru vremena i istorije i transponovanje toga u konkretni život — to je ono što čine odgovorni i zreli narodi. Ako svete Božije ljude, poput Svetog Save, posmatramo samo kao ljude prošlosti, a ne kao ljude budućnosti, uzore i ideale kojima težimo, na pogrešnom smo putu.

Protojerej-stavrofor Radovan Bigović 

  

 

Свети Сава - прелепа песма

  


Ево дивне песме о светоме Сави, кога србски народ као свеца слави.
Он је био дете једнога владара, име му је Растко, син србскога цара.

Народ је побожан некад јако био и тај владар госте многе је примио.
Једног дана поче сутон да се хвата, калуђер'ма старим отворише врата.

Замолише конак ови светогорци, Немања их прими уђ'те свети оци.
Љубазно их служи и Растка довео, а он као дете међ' монахе сео.

И пре царем хвале Бога великога, а он носи даре дарива свакога.
Ја даривам Бога а Он мени мира, па да ми сачува моја сва три сина.

И оде да спава у своје одаје, заборави Растка да тамо остаје.
Растко као дете једнако их моли да се њему само о Богу говори.

Па онда уздахну њему срце младо, и ја бих за Христа мојега пострадо.
Ал' шта могу сада, ко да ме избави, па да и ја носим ту расу на глави?!

Ја вас сад преклињем ево као дете, када ви пођете да ме поведете,
али мојој мајци немојте казати јер ме много воли па ми неће дати

Мога оца царство проћиће к'о ништа,а ја тражим Царство што има код Христа
Немања се труди купи милостињу, монаси говоре његовоме сину:

Чујеш чедо мило, мораш промислити. Ал' ти мораш тамо са нама постити.
И царске хаљине нећеш ти носити, него црну ризу ти ћеш облачити.

На све ово Растко пристаје и рече, идем мојој мајци још последње вече,
јер ме више неће она загрлити, нити свога сина више пољубити.

Ништа и не слути младог Растка мати, око пола дана тек поче питати:
А где нам је Растко ? - на обед га зове, и отвара редом она царске дворе.

Ал' детета нема и њој се не једе, и Немању шаље да јој га доведе.
Нигде , нигде нема нашег милог сина, и настаде вриска међу њима свима.

И Вукана зове и Стефана свога. Траж'те децо Растка мог сина милога,
траж'те свога брата децо моја мила, ала ми се туга у срцу савила.

Немања замишљен к'о да нешто слути, ником' ништ' не каже него само ћути.
Они светогорци кад су говорили, ја и Растко само са њима смо били.

Боже Свети, Силни, ако ј' воља тако, да је с' њима от'шо и мој мили Растко.
Теби га предајем , Тебе нека слави. - али ко ће доћи то мени да јави?

Да пошаљем слуге - то ћу учинити, ако хоће натраг ја ћу га вратити,
и одоше слуге, ал' већ беше Сава, родитеље своје по њима поздравља.

Поздрав'те ми оца, нек' се моли Богу, ал' ја у двор више вратит' се не могу,
ја сам наш'о мира сад у светој Гори и наш'о сам Цара што сав свет сотвори.

Потруд'те се и ви родитељи мили, да би и ви Царство Вечно заслужили.
Мајци ми однес'те овај прамен косе из очију њених сузе нек' оросе.

И тако је Сава он заштитник свима, молитвом помаже он својим Србима.
Светитељу Саво почуј наше гласе и МОЛИ ГОСПОДА ДА ОН СРБЕ СПАСЕ!

Srodna duša

Srodna duša-Ima ljubavi koje mogu protiv sveta, ali ne mogu protiv ponosa
Srodne duše odlikuje vrlo snažna magnetska privlačnost. One se uvek kreću istim putevima pre nego što se susretnu, dešavaju im se "neobjašnjive slučajnosti" (u isto vreme, ali na različitim mestima, razvode se od bivših partnera, izgovaraju iste reči, rečenice, pomisle na isto ili osećaju isto, vrlo su sličnih energija i temperamenta). Snažna energija koja je uočljiva već pri prvom susretu donosi i određen emocionalni naboj. Imamo osećaj da tu osobu poznajemo jako dugo.

Kada se susretnu, a potom razidju, srodne duše se živopisno sećaju svakog susreta i pamte svaki detalj vezan za partnera (način na koji je sedeo, hodao, pričao, na koji ih je gledao, kako im je pričao, gde se nalazio u prostoru itd). Čak i ako se rastanu, srodne duše se, težeći jedna drugoj, vrlo često ponovo sastanu.
Ovo je najverniji oblik ljubavi koji postoji. Srodne duše su skupine duša koje putuju zajedno u mnogim životima. Kada pomislimo na svoju srodnu dušu, pomislimo na bogat ljubavni i romantični odnos. Ipak, kroz svoju srodnu dušu moramo naučiti i određene lekcije. jer u ovakvim odnosima veoma često ima previše izazova. U tom pogledu, postoji određena hijerarhija kada je u su u pitanju srodne duše, odnosno karmički odnosi. Postoje različite vrste srodnih duša, u skladu sa različitim vrstama životnih lekcija koje su im date.
No, bezobzira na sve, srodne duše uvek osećaju duboku ljubav jedna prema drugoj, kao i međusobno poštovanje. Čak i ako je njihov odnos s vremena na vreme težak, one podržavaju i neguju jedna drugu u svojim ambicijama, željama i dostignućima, na svim nivoima - fizičkom, mentalnom, emocionalnom i duhovnom."
(izvor: FB stranica "Bioenergija i moć energija")