10 ГОДИНА ОД СМРТИ НИКАДА ПРЕЖАЉЕНОГ НАМ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Србија је изгубила једног великог човека!

Патријарх Павле преминуо је у 95. години на килници ВМА. Умро је у сну у 10.45 сати.
Био је 44. српски патријарх, наследник патријарха Германа. На то место изабран је 1.12.1990. године.
Сахрањен је у манастиру Раковица у Београду.
Увек је живео у складу са оним што је говорио. Сам је кувао, крпио и поправљао све. Противио се сваком луксузу, а узречица му је била: “Бог те видео”.

 

Његово службовање на месту првог међу једнаким архијерејима, пуних 19 година, посебно је обележило ратне године на простору некадашње Југославије када је поручивао да су “сви људи деца Божја”.Остаће упамћено да се крајем 90-тих година ставио на чело неколико протестних маршева против Слободана Милошевића кога је СПЦ 2000. године, одбацивши традиционалну политичку неутралност, позвала да се повуче, а опозиционе странке да пронађу заједнички језик. Био је веома популаран у народу који га је могао видети како пешачи од Калемегдана према Славији, или како се вози јавним превозом

 

“Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди”, поручивао је патријарх Павле, али и саветовао “чувајте и непријатеље своје и молите се за њих, јер не знају шта раде”.Патријарх Павле је осуђивао свако насиље и злочине, без обзира на то ко их је чинио, без обзира на то ком народу су чињени и којој вери. Устајао је врло рано, живео је у потпуности по Јеванђељу и у складу с оним што је говорио. Није гледао телевизију, није слушао радио, нити је читао новине јер знао је да су прилике такве да ће оно што је важно и до њега доћи.  

    

Говорећи на патријарховом одру испред Храма Светог Саве на Врачару, пред више стотина људи који су се ту сабрали да би патријарха испратили на последњи починак, митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је да је патријарх Павле “свети старац” који је будио скривену доброту, човекољубље, богољубље, братољубље у људима који су га преопознали као свог најрођенијег.ако је био стар и болестан и, иако је последње две године провео на Војно-медицинској академији, вест да га више нема расплакала је Србију. И док је Србија плакала, небо је добило свеца, говорили су његови сарадници.