ПРЕНОС
МОШТИЈУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА, по бројности свечара на осмом
месту слава код Срба. Овог дана Црква празнује пренос моштију Св.
Георгија, Св. Ђорђа, Св. Ђурађа, из Никомидије у град Лиду Палестинску.
Пренос је извршен по личној жељи светитеља, који је пре мученичког
страдања пожелео да почива у родном крају и код
својих најближих. У време цара Константина, побожни Хришћани су
сазидали прелеп храм посвећен Светом Ђорђу у Лиди, и по освећењу тог
храма, пренели су, и у том храму похранили мошти светитеља и
великомученика Христовог. Тај храм је два пута порушен, али и обновљен.
Прво рушење се десило 1010. године, а обновљење на сам празник Ђурђиц, и
због тога се овај празник понекад назива и Обновљење храма Светог
великомученика Георгија. Други пут, храм су порушили мухамеданци у време
трећег крсташког рата, а обновљен је 1872. године.
У народу постоји неписано правило да они који славе Ђурђиц, за славску икону узимају икону Св. Ђорђа на којој је приказан светитељ без коња, како стоји са мачем или копљем у десној руци. А они који славе Ђурђевдан, за славску икону користе ону на којој је Св. Ђорђе приказан на коњу, како копљем пробада аждају.
Начин прослављања
Ђурђиц се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретни празник. Дани од Ђурђица до Мратиндана називају се мратинци или вучји дани јер је Св. Мрата заштитник вукова.
У народу постоји неписано правило да они који славе Ђурђиц, за славску икону узимају икону Св. Ђорђа на којој је приказан светитељ без коња, како стоји са мачем или копљем у десној руци. А они који славе Ђурђевдан, за славску икону користе ону на којој је Св. Ђорђе приказан на коњу, како копљем пробада аждају.
Начин прослављања
Ђурђиц се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретни празник. Дани од Ђурђица до Мратиндана називају се мратинци или вучји дани јер је Св. Мрата заштитник вукова.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.