Dječje igralište. Dvije devojčice se ljuljaju na ljuljašci i lagano razgovaraju.
- Odavno nije bilo nikakvog praznika, - zamišljeno kaže jedna. - Žao mi je!
- Meni nije žao - kaže druga.
- Ne voliš praznike?!
- Volim! Veoma! Imam ih puno, svaki dan je praznik!
- Ne može biti!
- Može. Proslavljamo dane rođenja.
- Rođendan, željela si da kažeš.
- Takođe slavimo i rođendane, ali rijetko, samo jednom godišnje. A dane rođenja svaki dan. Moj otac je izmislio taj praznik.
- I kako ih slavite?
- Vrlo jednostavno! Tata probudi ujutro mene i mamu, svi trčimo u kuhinju, uzimamo čašu vode i tata održi zdravicu: - Danas se rodio sjajan dan! Posrećilo nam se sa njim! Za novi dan! - I pijemo vodu, jedemo med i otpjevamo neku pjesmu.
- A šta ako se dan pokaže lošim?
- Tako je nekad i bilo. A čim smo počeli da obilježavamo ovaj praznik, skoro svi dani su ili dobri ili vrlo dobri. Rijtko se dešava nešto ne baš dobro.
- Zašto, onda, drugi ljudi nemaju takav praznik?
- Tata je rekao da svi imaju ovaj praznik, ali ne primjećuju ga svi. Mnogi su jednostavno zaboravili na ovaj praznik. Ako želiš, dođi kod nas u subotu. Prenoći, i ujutro ćeš slaviti sa nama!
© Grigori Berkovič
Prevod teksta:https://www.facebook.com/econet.ru/photos/a.3536498
91379592/2566111593466733/
Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.