Najoriginalniji profesor 19. veka vaspitavao Mihaila Petrovića Alasa, Jovana Cvijića, Jakova Prodanovića, Milorada Mitrovića.
Danas, posle 40 godina, profesor Vujić se ponovo vraća da s bioskopskog platna stane u odbranu svoje dece i upozori: „Volim što ne dozvoljavaju da im određujemo granice. Nešto mi govori, gospodine direktore, da će se u budućnosti i o vama i o meni znati samo po tome što smo bili njihovi profesori“.
U verziji novog igranog filma i TV serije, „Šešir profesora Koste Vujića“ kipti od mladosti i radosti, to je delo inata i poziv na nacionalnu obnovu, kaže Milovan Vitezović, koji i sam danas stoji za profesorskom katedrom.
- To je film za nacionalni ponos. Imali smo đake profesora Vujića, pa imamo i šta da vidimo. Ako smo bili onakvi, ne možemo više biti ovakvi. U vremenu ovog očajanja, radovanje je pobuna protiv svetskog poretka. Najstrašnije bure ima mrtvo more - kada do njih dođe. Što bi rekao Domanović: „Ostaje još jedino uzdanje u novi naraštaj. Neka vaspitanici budu bolji od svojih vaspitača, to je najiskrenija želja naša!“ To, kao profesor Akademije umetnosti, ponavljam studentima, podstičući ih na nepristajanje na očaj i beznađe - kaže Vitezović.
On je zaboravljene velikane otkrio slučajno, čitajući tekst akademika Mihaila Petrovića, alias Mike Alasa, genijalnog matematičara, zagriženog pecaroša i svetskog putnika, koji je posvetio svom gimnazijskom profesoru Kosti Vujiću. Tekst je „Jež“ preneo iz Spomenice Prve muške gimnazije, objavljene 1938, u slavu stogodišnjice.
- Potražio sam Spomenicu i suočio se sa najneobičnijim razredom. Video sam da je to, po imenima, najveći razred moga naroda. Usledilo je istraživanje, prvo za TV dramu, potom za roman, a sada i za filmski scenario i scenario TV serije. Ta istraživanja su mi donela velika otkrića o našim velikanima, a pisanje veliku sreću i zadovoljstvo. Pisao sam punog srca i pune duše. Oni su generacija slobode i tako su se i ponašali. Oni su, bez obzira na lična i naučna opredeljenja, bili u biti pesnici. Oni su naš razred živih pesnika. Oni su se spremali za vek koji će nastati. Spremali su se da srpstvo oslobode svojim postignućima. Oni su umom menjali svet - kaže Vitezović.
U turobnim vremenima, u Beogradu natkriljenom senkama turske i habzburške imperije, koji se još kolebao između istočnjačke varoši i evropskog grada pojavili su se neočekivano mali Prometeji, koji su spremali Srbiju za Evropu. Njih je vaspitavao profesor spreman da po cenu otkaza brani svoje đake „koji ne znaju sve, ali znaju da misle“ i da ih spasava od razgoropađene vlasti. On zaklanja budućeg političara Jakova Prodanovića koji pita zašto u istoriji pored vladara nema naroda, i ne dozvoljava da iz škole budu izbačeni neizlečiva spadala, budući diplomac Sorbone i akademik Alas i budući veliki pesnik i buntovnik Milorad Mitrović, koji su pevali serenade pod prozorom ćerke ministra unutrašnjih dela.
MATEMATIČAR
Mihailo Petrović Alas
Jedini matematičar među 100 najznamenitijih Srba, osnivač beogradske matematičke škole jedan od najvećih srpskih matematičara, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik Srpske kraljevske akademije i ribar. Učesnik balkanskih ratova i Prvog svetskog rata kao oficir, a njegovi šifarski sistemi su korišćeni u vojsci, sve do Drugog svetskog rata. Još kao gimnazijalac položio je ispit za ribarskog majstora, alasa, i po tome je dobio nadimak.
PROFESOR
Pavle Popović
Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu više od trideset godina (1904-1938). U srpskoj naučnoj i kulturnoj sredini bio je jedan od najuticajnijih profesora beogradskog filološkog kruga. Bio je urednik Srpskog književnog glasnika, osnivač Društva za srpski jezik i književnost, predsednik Srpske književne zadruge, rektor Beogradskog univerziteta (1924-1928).
AKADEMIK
Jaša M. Prodanović
Srpski političar, publicista i književnik, bio je ministar prosvete u Vladi Kraljevine Srbije, kao član Samostalne stranke. Godine 1910, kao ministar narodne privrede, sproveo je kroz Narodnu skupštinu Zakon o radnjama, kojim su stvorene radničke i druge komore, i uvedeno zaštitno radničko zakonodavstvo. Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1948. godine.
GEOGRAF
Jovan Cvijić
Otac srpske geografije, osnivač Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije (sada SANU), profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu.
PESNIK
Milorad Mitrović
Za života je radio kao sudski i policijski činovnik u Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Postao je sudija 1897, a iz političkih razloga otpušten je iz državne službe već sledeće godine. Vraćen je u službu 1900. kao sudija u Šapcu, a zatim je bio sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Objavio je dve zbirke pesama: „Knjiga o ljubavi“ i „Prigodne pesme“. Objavio je 1893. odlomak istorijske tragedije „Despot Lazar Branković“.
Izvor Novosti.rs
PROFESOR Kosta Vujić, iz čijeg je magičnog šešira izašla najbriljantnija
generacija srpskih gimnazijalaca naprečac je osvojio Srbiju pre četiri
deceniije, kad ga je iz zaborava vratio Milovan Vitezović. TV drama iz
1971. o najoriginalnijem profesoru 19. veka i njegovom vragolastom
razredu gde uče i smišljaju marifetluke budući naučnici, umetnici i
državnici Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Jakov Prodanović, Milorad
Mitrović, Pavle Popović i drugi, do danas je zadržala titulu
najgledanije u istoriji domaće televizije, a roman je do sada doživeo 26
izdanja.
Lepršavi „Šešir...“, u vreme kad je skrojen, bio je i veoma subverzivan,
jer je podsetio da veličinu i ugled Srbije nisu stvarali Valter, Prle i
Tihi, već zaboravljeni velikani koji su u svesti nacije svedeni na
mutne crno-bele fotografije u udžbenicima i fraze koje počinju s „naš
poznati...“.
Vitezović je te đake profesora Vujića vaskrsnuo i učinio bujnim i nepokornim prosvećenim buntovnicima kakvi su zaista bili. Mnoge mlade usijane glave, rođene sedamdesetih, maštale su o svom profesoru Vujiću koji bi ih branio pred direktorom Kozarcem, simbolom činovnika snishodljivog prema nadređenima a okrutnog prema podređenima, koji drhti pred mladošću i zapomaže: „Čitaju šta hoće! Rade šta hoće! Misle šta hoće! Idu kud hoće!“
Vitezović je te đake profesora Vujića vaskrsnuo i učinio bujnim i nepokornim prosvećenim buntovnicima kakvi su zaista bili. Mnoge mlade usijane glave, rođene sedamdesetih, maštale su o svom profesoru Vujiću koji bi ih branio pred direktorom Kozarcem, simbolom činovnika snishodljivog prema nadređenima a okrutnog prema podređenima, koji drhti pred mladošću i zapomaže: „Čitaju šta hoće! Rade šta hoće! Misle šta hoće! Idu kud hoće!“
Danas, posle 40 godina, profesor Vujić se ponovo vraća da s bioskopskog platna stane u odbranu svoje dece i upozori: „Volim što ne dozvoljavaju da im određujemo granice. Nešto mi govori, gospodine direktore, da će se u budućnosti i o vama i o meni znati samo po tome što smo bili njihovi profesori“.
U verziji novog igranog filma i TV serije, „Šešir profesora Koste Vujića“ kipti od mladosti i radosti, to je delo inata i poziv na nacionalnu obnovu, kaže Milovan Vitezović, koji i sam danas stoji za profesorskom katedrom.
- To je film za nacionalni ponos. Imali smo đake profesora Vujića, pa imamo i šta da vidimo. Ako smo bili onakvi, ne možemo više biti ovakvi. U vremenu ovog očajanja, radovanje je pobuna protiv svetskog poretka. Najstrašnije bure ima mrtvo more - kada do njih dođe. Što bi rekao Domanović: „Ostaje još jedino uzdanje u novi naraštaj. Neka vaspitanici budu bolji od svojih vaspitača, to je najiskrenija želja naša!“ To, kao profesor Akademije umetnosti, ponavljam studentima, podstičući ih na nepristajanje na očaj i beznađe - kaže Vitezović.
SPREMNI DA MENJAJU Maturantsko
vreme učenika profesora Vujića je deset godina pre stradanja i
„Stradije“ Srbije, ali su i u tom vremenu evropeizovali Beograd, a posle
1903. demokratizovali Srbiju, pripremivši je za istorijske događaje.
Ovaj film budi nadu da će doći sasvim nove generacije spremne da menjaju
prilike i ljude - veruje Milovan Vitezović.
On je zaboravljene velikane otkrio slučajno, čitajući tekst akademika Mihaila Petrovića, alias Mike Alasa, genijalnog matematičara, zagriženog pecaroša i svetskog putnika, koji je posvetio svom gimnazijskom profesoru Kosti Vujiću. Tekst je „Jež“ preneo iz Spomenice Prve muške gimnazije, objavljene 1938, u slavu stogodišnjice.
- Potražio sam Spomenicu i suočio se sa najneobičnijim razredom. Video sam da je to, po imenima, najveći razred moga naroda. Usledilo je istraživanje, prvo za TV dramu, potom za roman, a sada i za filmski scenario i scenario TV serije. Ta istraživanja su mi donela velika otkrića o našim velikanima, a pisanje veliku sreću i zadovoljstvo. Pisao sam punog srca i pune duše. Oni su generacija slobode i tako su se i ponašali. Oni su, bez obzira na lična i naučna opredeljenja, bili u biti pesnici. Oni su naš razred živih pesnika. Oni su se spremali za vek koji će nastati. Spremali su se da srpstvo oslobode svojim postignućima. Oni su umom menjali svet - kaže Vitezović.
U turobnim vremenima, u Beogradu natkriljenom senkama turske i habzburške imperije, koji se još kolebao između istočnjačke varoši i evropskog grada pojavili su se neočekivano mali Prometeji, koji su spremali Srbiju za Evropu. Njih je vaspitavao profesor spreman da po cenu otkaza brani svoje đake „koji ne znaju sve, ali znaju da misle“ i da ih spasava od razgoropađene vlasti. On zaklanja budućeg političara Jakova Prodanovića koji pita zašto u istoriji pored vladara nema naroda, i ne dozvoljava da iz škole budu izbačeni neizlečiva spadala, budući diplomac Sorbone i akademik Alas i budući veliki pesnik i buntovnik Milorad Mitrović, koji su pevali serenade pod prozorom ćerke ministra unutrašnjih dela.
MATEMATIČAR
Mihailo Petrović Alas
Jedini matematičar među 100 najznamenitijih Srba, osnivač beogradske matematičke škole jedan od najvećih srpskih matematičara, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik Srpske kraljevske akademije i ribar. Učesnik balkanskih ratova i Prvog svetskog rata kao oficir, a njegovi šifarski sistemi su korišćeni u vojsci, sve do Drugog svetskog rata. Još kao gimnazijalac položio je ispit za ribarskog majstora, alasa, i po tome je dobio nadimak.
PROFESOR
Pavle Popović
Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu više od trideset godina (1904-1938). U srpskoj naučnoj i kulturnoj sredini bio je jedan od najuticajnijih profesora beogradskog filološkog kruga. Bio je urednik Srpskog književnog glasnika, osnivač Društva za srpski jezik i književnost, predsednik Srpske književne zadruge, rektor Beogradskog univerziteta (1924-1928).
AKADEMIK
Jaša M. Prodanović
Srpski političar, publicista i književnik, bio je ministar prosvete u Vladi Kraljevine Srbije, kao član Samostalne stranke. Godine 1910, kao ministar narodne privrede, sproveo je kroz Narodnu skupštinu Zakon o radnjama, kojim su stvorene radničke i druge komore, i uvedeno zaštitno radničko zakonodavstvo. Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1948. godine.
GEOGRAF
Jovan Cvijić
Otac srpske geografije, osnivač Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije (sada SANU), profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu.
PESNIK
Milorad Mitrović
Za života je radio kao sudski i policijski činovnik u Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Postao je sudija 1897, a iz političkih razloga otpušten je iz državne službe već sledeće godine. Vraćen je u službu 1900. kao sudija u Šapcu, a zatim je bio sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Objavio je dve zbirke pesama: „Knjiga o ljubavi“ i „Prigodne pesme“. Objavio je 1893. odlomak istorijske tragedije „Despot Lazar Branković“.
Izvor Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.