Иако почиње званично сутра, а како је и данас посни дан, практично је већ почео.
Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова се односи на древна времена хришћанства. Већ од IV вијека свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим дјелима Божићни пост. У V вијеку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у вријеме константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-то дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.
Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да “је сам свјатијеши
патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису
одређени правилом, потрудимо се међутим да слиједимо неписано црквено
предање и дужни смо да постимо …од 15. дана новембра”. Божићни пост је
последњи вишедневни пост у години. Почиње 15/28. новембра и траје до 25.
децембра/7. јануара, траје четрдесет дана и због тога се у Црквеном
уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост. Пошто пост храном
почиње на дан празника светог апостола Филипа (14. новембра по старом),
онда се још назива и Филиповим.
Божићни пост је зимски пост, и служи нам за освећење последњег дијела године тајанственим обновљењем духовног сједињења са Богом и припремом за празновање Христовог Рођења. Лав Велики пише: “Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расијаности живота увијек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо гријех, који се умножава због тјелесних слабости и нечистоте жеља”.
Према ријечима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. “Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, - пише светитељ – тако и ми у вријеме тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима”.
Према ријечима Симеона Солунског, “пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божије заповијести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Ријеч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти”.
Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се прије дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тијела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег Који се јавио свијету, и да би Му поред обичних дарова и жртви, принјели наше чисто срце и жељу да слиједимо Његово учење.
Извор
Божићни пост је зимски пост, и служи нам за освећење последњег дијела године тајанственим обновљењем духовног сједињења са Богом и припремом за празновање Христовог Рођења. Лав Велики пише: “Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расијаности живота увијек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо гријех, који се умножава због тјелесних слабости и нечистоте жеља”.
Према ријечима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. “Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, - пише светитељ – тако и ми у вријеме тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима”.
Према ријечима Симеона Солунског, “пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божије заповијести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Ријеч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти”.
Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се прије дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тијела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег Који се јавио свијету, и да би Му поред обичних дарова и жртви, принјели наше чисто срце и жељу да слиједимо Његово учење.
Извор
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.