Свети Великомученик Димитрије - Митровдан

    

Српска православна црква 8. новмбра слави дан Светог Димитрија, у народу назван Митровдан. Празник је посвећен античком команданту Солуна који је страдао због ширења хришћанства.

Димитрије је рођен у Солуну у трећем веку наше ере, за време цара Максимилијана. Игносао је царево наређење да прогони хришћане, и јавно је проповедао хришћанство. Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен и погубљен. Солунски хришћани су га тајно сахранили, на месту његовог гроба касније је подигнута црква, а Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.

Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије бдео над тим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа, а и данас се верује да је чудотворна снага његових моштију излечила многобројне болеснике. Према предању, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је он зато назван Мироточиви.У средњовековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. По броју људи који славе ту славу у Србији, Митровдан је на шестом месту.

Начин прослављања

Митровдан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретни празник

.

 Народни обичаји

За Митровдан и Ђурђевдан у српском народу се каже да су главе од куће. Тих дана се мрси ако су мрсни дани, али не излази се из куће и не примају гости осим оних који овај празник славе као Крсну славу.То су остаци веровања из давних времена када је Митровдан спадао у новогодишње празнике.

Са Митровданом почиње зимски период. У стара времена се хајдуци из шуме разилазили кућама својих јатака да презиме, па је остало у народу познато: „Ђурђев данак, хајдучки састанак, Митров данак, хајдучки растанак.“

На Митровдан мора да буде готова кућа коју домаћин погоди са дунђерима око Ђурђевдана. До Митровдана се једе свеже спремљено месо, а од Митровдана само оно које се суши у току јесени.

Таковци у суботу, пред Митровдан, постављају споменике умрлима. На овај дан се не иде на пут, свако треба да спава код своје куће. У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе. Ако на овај дан буде мраза и пада снег, таква ће бити и читава зима.