Zašto jake žene privlače pogrešne muškarce

Savremene, slobodoumne, samostalne, samouverene i uspešne žene predstavljaju uzor mnogim drugim ženama, koje se osećaju slabe, podređene muškarcima, ekonomski i psihološki zavisne, nesposobne da izađu iz tradicionalne ženske uloge. Tim ženama zarobljenim u svojoj patrijarhalnoj ulozi, koje se osećaju bespomoćne i nesrećne, ove retke jake i samopouzdane žene izgledaju poput boginja. Njima se dive i zavide im.
Ali da li su savremene, uspešne poslovne žene zaista tako srećne i zadovoljne kao što to drugima izgleda? Nažalost, one to vrlo često nisu! One su kao eksperti uspešne, njihovi poslovi donose im ugled, status u društvu i novac. Ali vrlo često, kao po pravilu, kao da su uklete, one nisu zadovoljne na onom važnom intimnom, ljubavnom planu. Njihove ljubavne veze obično traju suviše kratko, prekidaju se svađama, uvredama i ostavljaju predugo gorak ukus poraza i razočaranja. Ko su ove samostalne, nezavisne žene? Zašto je njihova sudbina na intimnom planu često tako nesrećna?

Samostalna, jaka žena i njeni ljubavni problemi

Savremena poslovna, samostalna žena je ona koja je finansijski nezavisna, koja može dobro da živi od svojih prihoda, koja ima liberalna uverenja, visoko obrazovanje i kulturu. Ona je energična, emancipovana, samosvesna i snažna ličnost, koja zna šta hoće i kako to da postigne. Naravno, to ne znači da je ona neka zadrta feministkinja, uštogljena, sparušena, rigidna, stroga, koja ne voli seks i mrzi muškarce jer su „oni svi isti“. Naprotiv, samosvesna žena voli muškarce, voli njihovo telo i voli uzbudljiv, maštovit i zdrav seksualni život.
O ovoj savremenoj „jakoj ženi“ i njenim problemima, pronicljivo i s razumevanjem piše Maja Štorh, jungovski orijentisana analitičarka, u svojoj provokativnoj hit knjizi Čežnja jake žene za jakim muškarcem. Jaka žena je ambivalentna prema muškarcu jer ima potrebu za autonomijom, s jedne strane, ali i potrebu za vezanošću, za sigurnošću i toplinom, s druge. Maja Štorh smatra da se jaka žena nalazi u dilemi da li hoće muškarca koji će joj biti odan kao sluga ili muškarčinu, gospodara, zato što još duboko u svom nesvesnom prihvata tradicionalno shvatanje muško-ženskih odnosa.
Problem jake žene je u tome što je privlači muškarac lutalica, što se strasno zaljubljuje u neuhvatljivog, neukrotivog muškarca, u „usamljenog vuka“. To je tip muškarca koji pušta žene da ih čekaju, da izlude od čežnje, i koji otvoreno pokazuju svoju ljubav prema slobodnom životu i averziju prema bilo kojoj vrsti vezivanja, a posebno bračnog. Kada naiđe na takvog, žena se svim sredstvima trudi da ga „pripitomi“, da ga veže za sebe, a kada on, najzad, posle dugog vremena osvajanja odustane od lutanja i skrasi se u kući, tada joj on postaje nezanimljiv i dosadan.

Kada se jaka žena zaljubi – tipične strategije ponašanja

Jake žene kada se zaljube u jakog muškarca ponašaju se na tri tipična načina:
Varijanta žrtve (tipični „ljubić“): jaka žena sreće jakog muškarca koji je „osvoji“, a odmah zatim ostavi i nastavi da luta, što još više povećava njenu vezanost za njega. Što se ona više vezuje, to je on više prezire, a nju to još jače vezuje za njega... I tako se stvara onaj neprobojni, začarani krug.
Varijanta bekstva: jaka žena se uplaši jakog muškarca, koji može biti baš onaj pravi, i panično beži od njega. Beži jer se plaši da će u ljubavi izgubiti svoju nezavisnost, dostojanstvo i sposobnost samokontrole.
Borbena varijanta: jaka žena se bori protiv svoje Senke, nastoji da uguši čežnju za jakim muškarcem, da se spase od potčinjavanja. Ona svog „vuka“ uspeva da pripitomi i preobrati u „psetance“, ali ga zato ne voli. (Naravno, neretko, sreće se i četvrta, pomešana varijanta - žrtva, bežanje i borba).

Zašto moćna žena u ljubavi pravi pogrešne izbore

Ali zašto muškarac o kojem sanja jaka žena „mora uvek da bude vuk, skitnica, zašto uvek onaj koga je teško dobiti, zašto uvek onaj koji je za nas najmanje dobar? Zašto nam je dosadan pristojan momak iz komšiluka, zašto ne možemo da se zaljubimo u jednog normalnog ljubaznog čoveka?“, pita se Štorhova. Tu se krije neka psihološka tajna, radi se o iracionalnom ponašanju koje traži dubinsko tumačenje.
Koristeći se saznanjima jungovske psihologije, Štorhova pokazuje zašto se jaka žena ponaša nerazumno, zašto nesvesno neprestano radi u korist svoje štete, odnosno sabotira sebe samu u ljubavnim vezama. Čak i jaka, pametna žena pravi pogrešne izbore, zato što našim doživljajima, emocijama, strastima i ponašanjem prevashodno upravljaju nesvesne sile, arhetipski obrasci. U odlučujućim situacijama često ne upravljamo mi, nego jedan tajni, nevidljivi kormilar. Taj u nesvesnom žene skriveni, ali vrlo moćni kormilar je Animus.

Ko je Animus i šta čini?

On je, kratko rečeno, muški element ženske psihe. Animus je univerzalna unutrašnja arhetipska predstava suprotnog pola u kolektivnom nesvesnom žene. U svom nesvesnom svaka žena ima i mnoge „muške“ kvalitete kao što su borbenost, težnja ka redu, sklonost principijelnosti, logici, teorijskom mišljenju, žudnja za moći i nezavisnosti. Animus se ispoljava u liku Letećeg Holanđanina, ali se otelovljuje i u drugim likovima kao što su Don Žuani, dugobradi profesori, vojnici, fudbaleri, piloti ili glumci (Jolanda Jakobi, Psihologija Karla Gustava Junga, 2000). Ovaj arhetip, u povoljnom slučaju, omogućava ženi da bolje razume mušku dušu i da uspostavi dobru komunikaciju sa drugim polom. A u duši muškarca muškarca, u njegovom nesvesnom nalazi se mitska, arhetipska slika žene - Anima.
Kada se žena zaljubi, stvar preuzima „skriveni kormilar iz nesvesnog“, tj. njen Animus. Ovaj arhetipski lik je kod žene formiran po ugledu na patrijarhalnog oca, zaposlenog, konzervativnog i često odsutnog iz kuće. Upravo zato se i savremena jaka žena, uprkos svojim liberalnim pogledima, zaljubljuje u skitnice, nestalne, odsutne, „mačo“ tipove, koji suzbijaju svoju potrebu za vezanošcu, a ne u osetljive i pristojne momke. Najveći neprijatelj jake žene je u njoj samoj, u njenom nesvesnom, a to je ovaj negativni patrijarhalni Animus, koji prezire žene i gleda na njih sa visine. Uostalom, poznato je iz istraživanja da čak i mnoge studentkinje, recimo, fizike, ako su patrijarhalno vaspitane, često puštaju svoje momke da im objašnjavaju fenomene energije, teoriju relativiteta i slično, jer ako ne budu dovoljno „ženstvene“ (= glupave), biće ostavljene! Kada se slobodoumna, nezavisna žena zaljubi, aktivira se njena nesvesna strana ličnosti. A to znači da se žena ne zaljubljuje u stvarnog muškarca od krvi i mesa, nego u deo sopstvene ličnosti, u svog Animusa koga projektuje na tog muškarca! „Mi ne susrećemo princa iz bajke, nego jednostavno sami sebe“, piše Maja Štorh.

Kako postati samopouzdana i zadovoljna žena

Kada jaka žena uspe da osvesti svoju unutrašnju slabu ženu, njeno ponašanje se korenito menja. „Tada će ona postati žena koja je spremna da se daje, koja može da bude popustljiva i mila, ali je uprkos tome i autonomna. Ona postaje žena koja ne brka pojmove biti ,popustljiv’ i biti ,slab’“, tvrdi Maja Štorh. Važno je, takođe, da žena u sebi izgradi drugačiji tip Animusa, koji neće biti negativan, već pozitivan, prijateljski u odnosu na nju. To se postiže pre svega upoznavanjem unutrašnje predstave muškarca u sopstvenom nesvesnom. „U momentu kada žena prepoznaje svog unutrašnjeg skitača kao svoj sopstveni unutrašnji deo i odgovarajuće potrebe koje su do tada bile nesvesne, a svesno ih ugradi u način svog života, događa se nešto fantastično: ona ne mora više da se zaljubljuje u usamljene vukove lutalice. Ona će iznenada moći da se interesuje i za druge muškarce. Na primer za muškarce kojima je važna blizina i veza“, kaže Maja Štorh. Sada se prolazna i kratkotrajna zaljubljenost može pretvoriti u stabilnu i trajnu ljubav. Jedna zrela veza jake žene sa jakim muškarcem podrazumeva da žena, pošto je povukla svoje projekcije Animusa, sada otkriva u sebi muške osobine, koje je do tada projektovala u muškarce, te da ih sada, osvešćene, integriše u svoju ličnost, tamo gde one i pripadaju. Kada savremena žena postane svesna sebe i svojih moćnih arhetipskih obrazaca, koji nevidljivo, iz dubine upravljaju njenim životom, tada će postati istinski slobodna i moći će da napustiti kobnu i jalovu igru sa muškarcem tipa usamljenog vuka.

Senka: tamna strana ličnosti

Pod Senkom se podrazumevaju sve one skrivene, nepriznate osobine neke ličnosti. To su, kaže Jung, sve one mračne crte ličnosti kojih se ona stidi ili koje prezire, te nije svesna da ih sama poseduje. U Senci, u mračnom, nesvesnom delu ličnosti, nalaze se nepoželjne osobine karaktera, stavovi i sklonosti osobe koje su upravo zato potisnute i otcepljene od celine ličnosti. Negde duboko u preterano marljivom čoveku, tačnije u njegovoj u senci, leži bezbrižni lenjivac, baš kao što naglašeni moralista u svojoj senci krije raspusnog sladostrasnika. Osoba istog pola koja nas bez vidljivog razloga naglašeno iritira, predstavlja ovaploćenu našu Senku. U njoj su sadržane projekcije mračne strane naše ličnosti („Pokaži mi čoveka koji te strašno nervira i ja ću ti pokazati tvoju senku“). Za jaku, razumnu ženu njena Senka, koju mrzi i prezire, jeste umiljata, naizgled lakomislena, a zapravo proračunata „ženstvena žena“, „lutkica“ što hvata muškarce na svoju slabost i „glupavost“. Ove nežne, „slabe“ žene, obično imaju „bubice“, neobjašnjive promene raspoloženja i vrlo bogate muževe, koji za njih rade, kaže Maja Štorh. Što je jaka žena moćnija, samosvesnija, to je, na njen užas, ona slaba žena u njoj, bespomoćnija i razmaženija!

Piše: psiholog Žarko Trebješanin