(Ne)razumevanje

Pre neki dan je izašao tekst o problemima koje je donela emancipacija žena i muškarcima koji su se tu našli u procepu. Da li je za nerazumevanje muškaraca i žena kriva samo emancipacija ili tu ima nešto više?
Definitvno je da se razlikujemo i uvek smo se razlikovali. Sa naučne tačke gledišta, to je sasvim normalno, sobzirom da su muški i ženski mozak zaista različiti.
U stanju mirovanja, recimo, muški mozak je “na leru”. Broj moždanih talasa se smanjuje za 70%, dok ženski odbija da se primiri, i smanjuje broj talasa za samo 10%. Žene su proklete. Neprestano analiziraju i preispituju sve informacije koje imaju. Te iste informacije ženski mozak bolje deli između obe moždane sfere. To je razlog zašto je njima mnogo lakše da rade više stvari istovremeno, da otkrivaju neverbalne signale ili da mnogo lakše prepoznaju laži.
Žene bolje slušaju od muškaraca. Njihova komunikacija je potpuno drugačija. Na primer, žena prosečno izgovori 6-8 hiljada reči u toku dana, a muškarac samo 2-4 hiljade.

 

Hajde da probamo da dočaramo kako to izgledaju muški i ženski mozak na par primera.
Muški mozak je jedinstven. On se sastiji od gomile različitih kutijica. Kutijica za auto, kutijica za novac, za posao, za decu, za ženu, za sport… Imaju kutijice za sve živo. Pravilo je: ne čeprkati po kutijicama bez potrebe. Kada muškarac diskutuje o određenoj stvari, on traži po mozgu tu određenu kutijicu. Vadi je, otvara i diskutuje samo o onome što se nalazi u njoj. Kada završi, odlaže je i zatvara… (jako pažljivo, kako slučajno ne bi otvorio neku drugu).
Kod žena je to potpuno drugačije. Njihovi mozgovi su sastavljeni od ogromnog klupka žica. I sve je povezano međusobno. Novac je povezan sa automobilom, a automobil sa poslom i decom, a oni pak sa školom, sa bakama i dekama, sa penzijama… Ma sve je međusobno isprepletano. I njihovi mozgovi su konstantno pod nekim naponom. Konstantno rade. Kao internet mreža. A sve pokreće jedna energija – emocije. Zato žene brinu o svemu živom.
 

Muškarci između svojih kutija u mozgu, imaju jednu posebnu, za koju većina žena nije ni svesna da postoji. U ovoj posebnoj kutijici se nalazi… ne nalazi se NIŠTA! Prazna kutijica. A od svih kutijica u muškom mozgu, ova prazna je njihova omiljena. Muškarci kad god imaju šansu, vade svoju praznu kutijicu. To je njihov način da se opuste i olobode stresa.
Tu dolazi do pravog problema, jer žena koja je pod stresom mnogo govori. MNOGO! To je njen način da prevlada određene situacije. Sa druge strane – on ćuti  (eventualno drži daljinac u ruci i prebacuje kanale).
Kada žena pita muškarca “O čemu razmišljaš”, a on joj odgovori “Ni o čemu”, to je stvarno tako. Ženama potpuno neshvatljivo, ali naučno dokazano – oni mogu da ne razmišljaju ni o čemu!
I to je ono što žene izluđuje do besvesti i što ne razumeju.
Ono što pak mušlarce dovodi do ludila je žensko nerazumevanje njihove prazne kutijice i želje za mirom i tišinom, umesto pitanja: “A o čemu razmišljaš?”
Kada žena opterećena problemima počne da priča, muškarac jednostavno – ne zna šta da kaže. Kao svaki muškarac oseća obavezu da “popravi stvar”, jer to je ono što on radi. Kada njemu treba pomoć, obraća se drugom muškarcu koji će “popraviti” problem. Međutim, žena ne želi nikakvu POPRAVKU. Ona ne želi savet, ne traži pomoć, samo hoće da je neko sasluša, jer to je jedini način da se oslobodi stresa.
Drage žene… Ostavite ih da ne razmišljaju ni o čemu, ma koliko vam to bilo neshvatljivo. Zaslužili su. Otiđite kod prijateljice da se ispričate. Ionako se svaki razgovor između dve žene završava kao poseta terapeutu, pa će vam biti lakše.
Poštovana gospodo muškarci… Odmorite se uz svoju praznu kutijicu, ali, kada je zatvorite, ne zaboravite da učinite nešto lepo za svoju lepšu polovinu – zaslužila je.

“Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same: vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču.”

Duško Radović

 Izvor http://uslikaj.wordpress.com/