Čarobni kamen

ČAROBNI KAMEN (na Zapadu se zove Merlinov kamen)

Šta je zeolit? Zeoliti su mikroporozni, aluminosilikatni minerali koji se najčešće koriste kao adsorbensi (imaju sposobnost da usvoje neku materiju u svoju strukturu). Zeoliti imaju poroznu strukturu koja može da usvoji natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, ali i teške metale koji mogu biti toksični za organizam: živu, olovo, uranijum. Prirodni zeolit nastaje kada vulkanske stene i pepeo dođu u kontakt sa alkalnim podzemnim vodama. Zeolit iz prirode nije dovoljno čist za ljudsku upotrebu, jer sadrži i minerale, metale, kvarc, te se zato prečišćava da bi mogao da se koristi kod ljudi. Pročitajte ovaj zanimljiv tekst o zeolitu autora Radojice Barjaktarevića: Rudnik čarobnog kamena života - Kad bi naši instituti proizvodili lekove na bazi zeolita i puštali u prodaju, lečio bi se ovaj naš bolesni narod - kaže Dobrivoje Bojović Žuti. Zašto malo znamo o zeolitu?. Ljudi pričaju da se voće i povrće, kad se pospe zeolitom, u 95 odsto sačuva od gljivičnih oboljenja i trulenja. Kupi gljivična obolenja i na koži ljudi i životinja. U štali kao u apoteci. I kod nas je na bazi zeolita počeo da se izdaje lek za tretiranje raznih bolesti, poput karcinoma kože, tumora jajnika i grlića materice. U pitomini sela Igroš, a zovu ga Igroš-Kalifornija, koje se prostire na oko 8,5 kvadratnih kilometara na istočnim obroncima Kopaonika zabeleo se rudnik. Počela je eksploatacija zeolita, koji leči i zemlju, i vodu, i biljke, i ljude i životinje, a štiti i od radijacije. Kamen nešto tvrđi od krede, lako se drobi u komade i sitni za različite namene, do prašine. Gotovo celo selo leži na zeolitu, pa je otuda ovde vegetacija bujnija , a prinosi žitarica, voća i povrća bolji nego u drugim mestima u okruženju. Više neupućenih ljudi u selu su nesvesno ovim kamenom zidali kuće i štale, ali se u njima, kažu, lepše osećaju. Kad su čuli o zeolitu, saznali su da je to zbog toga. Zeolit upija vlagu, pa u ovim objektima nigde nema buđi, a ljudi su, kao i biljke i životinje zaštićeni od radijacije. - Meni je mnogo žao što naš narod i naša država Srbija veoma malo znaju o zeolitu, a svako domaćinstvo, bilo u gradu ili na selu treba da ima zeolit. Ne zovu ga bez razloga Grci kamenom života, a Japanci - čarobni kamen. Rusi su najdalje otišli u ispitivanju zeolita, pa su izdali knjigu sa 1.500 preparata i lekova na bazi zeolita. Ja vam o zeolitu mogu da pričam puna dva dana - kaže meštanin i jedan od suvlasnika Rudnika u ataru sela Vidojevići, Dobrivoje Bojović Žuti. Već je četrnaesta godina od kako se Geoinstitut iz Beograda, „Mramorak“ i „Zeo-kop“ iz Brusa bave istraživanjem zeolita u selu Igrošu. Prema procenama stručnjaka, ovde ga ima toliko da bi mogao da se eksploatiše čitavih 150 godina, a možda i više. - Poljoprivreda bez zeolita ne može da se zamisli, naročito povrtarstvo, sadnja kukuruza, pšenice i svih drugih žitarica, povrća i biljaka svih vrsta. Ako prilikom sadnje stavite zeolit u koren biljke, bilo koje, videćete kako to raste. Čitao sam knjigu o zeolitu, pa se jedne godine ja i supruga Jula odlučismo da zasadimo papriku. Rekli smo da probamo, pa ako se osuši, nećemo nikome da pričamo. Umočili smo korenje paprike u vodu pa u samleveni zeolit i zasadili. Kad sam sazrelu papriku odneo u grad na pijacu svi su se čudili i krstitli kolika je bila. Uzeo sam tako, jednom, pregršt zeolita i sipao u koren kruške viljemovke. Obična sadnica boluje nekad i po tri godine dok lastari izrastu, a sa zeolitom lastari su i po tri metra kao ođednom izrasli. To je neverovatno. Sin mi je držao krave. Pročitao sam da zeolit kupi neprijatne mirise u štali, u živinarnicima, prilikom pušenja duvana, u toaletima, frižiderima i tako dalje. Probao sam. Ušao sam u štalu, a pošto je zeolit ekološki čista ruda, po kravama i po štali bacio sam jedno pet- šest šaka samlevenog zeolita. Posle pet-deset minuta, ulazio sam u štalu kao u apoteku - priča Dobrivoje Bojović Žuti. Kaže da zeolit ništa manje nije preporučljiv u cipelama, patikama i drugoj obući, jer otklanja sve neugodne mirise, a među prstima leči gljivična obolenja. - Pročitao sam literaturu medicinskih stručnjaka i lično isprobao i uverio se da zeolit kupi gljivična obolenja na koži ljudi, životinja i biljaka. Ako uzmete prah zeolita, kad se najviše oseća svrabež nogu i neugodni miris, ne trebate da perete noge već dva-tri puta metnete u čarapu i vi ste izlečeni. Pravili su ljudi ovde put, svima sam davao zeolit da sipaju u odeću i oni su oduševljeni - priča Dobrivoje Bojović Žuti. On kaže da već tri godine pere zube zeolitom, uverio se da skida karijes i leči zapaljenje desni i kvarne zube. Delio je on, kaže, ljudima zeolit za lečenje gljivičnog obolenja psorijaze, akni na licu i drugih kožnih obolenja. Posebnu primenu, prema kubanskom receptu, zeolit ima ako se pomeša sa lekom koji je pacijentu propisao lekar.Zeolit u Igrošu našao je veliku primenu u spremanju zimnice, posebno na očuvanju krompira, jabuka, krušaka i drugog voća prilikom skladištenja. Ljudi pričaju da se voće i povrće, kad se pospe zeolitom, u 95 odsto sačuva od gljivičnih oboljenja i trulenja. Igrošani kažu da zeolit štiti i od plemenjače, pa bi daleko bolje i pametnije bilo da se voće i povrće, umesto pesticidima, prska zeolitom. Plastenici su najveći potrošači zeolita, a njegovo glavno svojstvo je što drži vlagu u korenu biljke. Posebno se preporučuje na peskovitim, kiselim i hemikalijama zatrovanim zemljištima. - Ja sam se prekrstio kad sam u časopisu ,,Bilje i zdravlje” pročitao šta su primarijus dr specijalista medicine Jelisaveta Kunusić i doktorka Ivana Džamić kazale o zeolitu i o tome šta se sve njime leči. Pokazivao sam članak i lekarima, a lečim se i ja od Hočkinove bolesti, sindroma američkih vojnika i bombardovanja. I kod nas je na bazi zeolita počeo da se izdaje lek koji se zove „Megamin“ za lečenja raznih bolesti: karcinoma kože, tumora jajnika i grlića materice, grudi, prostate, jetre, slezine, tankog i debelog creva, pluća, kostiju, bešike, jezika, štitaste žlezde i tako dalje. Stabilizuje i popravlja cirkulaciju krvi, pritisak venski, otoke, hemarolide, proširene kapilare. Kad bi naši instituti proizvodili lekove na bazi zeolita i pustali u prodaju, lečio bi se ovaj naš bolesni narod. Suze mi poteku kad u bolnici vidim mlade ljude, a kad bi naučna institucija dokazala ovo što ljudi pišu, onda ne bi skupocene lekove nabavljali iz inostranstva - priča Bojović.Pričao bi on o zeolitu još dva dana. Rusi su Černobilj prekrili zeolitom, a Englezi Temzino korito, a mi i dalje kuburimo sa zagađenim rekama i okolinom. - Ako se jezikom uzme prah zeolita, ali samo malo, onda kod ljudi i životinja odmah prestaje proliv. To smo definitivno isprbali, ali ljudi, kad ga upotrebljavaju, moraju grumen zeolita najpre da ispeču dobro u rerni da bi se odstranio neki eventualno upijeni bacil, pa se potom sastruže nožem i taj prah na jeziku sto posto zaustavlja proliv - kaže Dobrivoje. On upozorava na opreznost, jer ne sme u organizam da se ubacuje mnogo zeolita, već samo malo, na vrhu jezika kako ne bi došlo do dehidracije - zeolit bi pokupio svu tečnost pa bi i život čoveku u tom slučaju bio ugrožen. - Ja sam prah zeolita pomešao sa koncentratom i dao ćurkama koje su imale proliv i oduševio sam se kako je to brzo nestalo. Primera je mnogo. Sejao sam kukuruz sa zeolitom i uverio se da je niklo svako zrno - kaže Dobrivoje.O eksploataciji rude zeolita, vađenja, mlevenja i pakovanja u Rudniku „Vidojevići“ brine Jerotije Stevanović, vlasnik preduzeća „Zeo-kop“ D.O.O iz Brusa, a 50 posto je i vlasnik Rudnika zeolita. U vlasništvu Geoisnitituta je 30 posto, a 20 posto je „Mramorak“ iz Brusa. Posao je krenuo, a na lageru imaju pakovanja od 25 kila do xaka u vreći, zavinsko od naručioca. Grenulacije se kreću od 0, do 1 milimetar, 1-2, 2-4 i 4-7 milimetara, kao i od 0 do 32 milimetra, u obliku peska koje ide za poboljšanje zemljišta koje je zatrovano hemikalijama.    - Od vlasnika imanja u Igrošu do sada smo otkupili deset hektara zemljišta. Ljudima smo platili koliko su tražili. Zeolit vadimo i lagerujemo ga. Ljudi ga traže, a za popravku zatrovanog zemljišta trenutno imamo hiljadu i po tona. Samleveni i spakovani zeolit, koji smo dosad prodavali išao je od 20 do 30 dinara po kilogramu, plus PDV. Cena samo izvađenom, a ne smalevenom zeolitu kreće se od 11 do 12 dinara. Za sada, za zeolit se najviše interesuju poljoprivrednici - kaže Jerotije Stevanović.Možda je zeolit učinio da je Igroš jedino selo u Bruskoj opštini gde je natalitet pozitivan. Ovde, u 175 domaćinstava živi oko 800 stanovnika, od kojih je najviše mladih ljudi. Radojica Barjaktarević, preuzeto sa : www.kruševacgrad.rs