Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetom
Grigoriju, episkopu Niskom, manje poznatom svetitelju koji je mnogo
učinio za širenje vere i uspostavljanje hrišćanstva kakvog danas
poznajemo.
Sveti Grigorije je živeo u 4. veku i bio mlađi brat Svetog Vasilija Velikog, kao i blizak prijatelj Grigorija Bogoslova, velikih hrišćanskih svetitelja.
U mladosti se oženio i planirao svetovni život, ali je kasnije spoznao veličinu vere i rešio da se, kao i njegov brat i prijatelj, potpuno posveti ispovedanju i širenju hrišćanstva. Tako je, nakon što mu je žena umrla, postao episkop u Nisi.
Zapamtili su ga kao veoma učenog i mudrog čoveka. Danas se smatra da je on sastavio drugi deo Simvola Vere. Bio je veliki besednik, tumač Svetog Pisma i bogoslov.
Nakon Drugog vaseljenskog sabora na kome je Sveti Grigorije po verskom učenju učestvovao u porazu arijevaca, ova grupa hrišćana se naročito okomila na njega jer je bio njihov veliki protivnik.
U vreme cara Valenta, istomišljenika arijevaca, oni su uspeli da zbace Svetog Grigorija sa episkopske stolice i oteraju u izgnanstvo. Prema predanju, Sveti Grigorije je osam godina provodio trpeći poniženja i bedu, ali se nikada i nikome nije požalio zbog ovoga. Tako je i umro, u dubokoj starosti, krajem IV veka.
Iako nije u narodu poznat kao njegov brat, Sveti Vasilije Veliki, Sveti Grigorije se smatra za jednog od utemeljivača ideje pravoslavlja u hrišćanstvu. Čitav život proveo je štiteći nevine i slabe, i zalažući se za pravdu. Zalagao se da se među svece uvrste i neki nehrišćani koji su stradali boreći se za pravdu.
Učio je ljude da uvek treba da, čak iako im je naneta nepravda, u svom srcu pronađu snage za oproštaj i da će se svako dobro jednom višestruko vratiti.
O tome govori i molitva koja se Svetom Grigoriju danas posvećuje:
Sveti Grigorije je živeo u 4. veku i bio mlađi brat Svetog Vasilija Velikog, kao i blizak prijatelj Grigorija Bogoslova, velikih hrišćanskih svetitelja.
U mladosti se oženio i planirao svetovni život, ali je kasnije spoznao veličinu vere i rešio da se, kao i njegov brat i prijatelj, potpuno posveti ispovedanju i širenju hrišćanstva. Tako je, nakon što mu je žena umrla, postao episkop u Nisi.
Zapamtili su ga kao veoma učenog i mudrog čoveka. Danas se smatra da je on sastavio drugi deo Simvola Vere. Bio je veliki besednik, tumač Svetog Pisma i bogoslov.
Nakon Drugog vaseljenskog sabora na kome je Sveti Grigorije po verskom učenju učestvovao u porazu arijevaca, ova grupa hrišćana se naročito okomila na njega jer je bio njihov veliki protivnik.
U vreme cara Valenta, istomišljenika arijevaca, oni su uspeli da zbace Svetog Grigorija sa episkopske stolice i oteraju u izgnanstvo. Prema predanju, Sveti Grigorije je osam godina provodio trpeći poniženja i bedu, ali se nikada i nikome nije požalio zbog ovoga. Tako je i umro, u dubokoj starosti, krajem IV veka.
Iako nije u narodu poznat kao njegov brat, Sveti Vasilije Veliki, Sveti Grigorije se smatra za jednog od utemeljivača ideje pravoslavlja u hrišćanstvu. Čitav život proveo je štiteći nevine i slabe, i zalažući se za pravdu. Zalagao se da se među svece uvrste i neki nehrišćani koji su stradali boreći se za pravdu.
Učio je ljude da uvek treba da, čak iako im je naneta nepravda, u svom srcu pronađu snage za oproštaj i da će se svako dobro jednom višestruko vratiti.
O tome govori i molitva koja se Svetom Grigoriju danas posvećuje:
"Bože otaca naših, čini uvek sa nama po Tvojoj krotosti, ne
napuštaj nas Tvojom milošću, no njihovim molitvama u miru uredi život
naš."
Grčka pravoslavna crkva smatra Svetog Grigorija utemeljivačem pravoslavlja zajedno uz njegovog brata Vasilija Velikog, i prijatelja, Grigorija Bogoslova.
Crkva se još uvek prilikom bogosluženja oslanja na njegove ideje i
zapise u kojima je do detalja obrazložio kako se na pravilan način drži
služba
Izvor Dnevno.rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.